Народна скупштина

СТРАНА 1226

шегоиог предлога, овако како је прочитан али никако се не би сложио са мњењем г. нзвестиоца а мислим, да он није прави израз мишљења одборског, кад сам на своју руку преддажо, да се све опе измене повуку, јер на ове нзмене чека Народна Санка већ две година. Те измене учиљене су на Скупштини Народне банке још пре две године и она непрестано очекује одобрењо законодавног тела, па да може још више пружити помоћи јавном кредиту нашем. Предлог пак г. Јоце Јовановића односи се као што и мало час капоменух јодино на одредбе у прелазном наређењу, које је одбор скупштински нашао за умссно да дода, и заго налазим да би најбоље било да оно напред што од Банке потиче сад свршимо и код прелазпог наређења да усвојимо предлог г. Јоце. То је у толико потребније што се међу изменама Нар. Банке налааи једпа која даје Народној Банци могућносг, да може појединим општииама за реорганизацију њихову као што су београдска, нишка, крагујевачка, пожаревачка и т. д. да >ати новац на зајам. Све ове општине чскају ову измену па д I могу на залогу својих имања добити зајам за реФорме своје. Према томе мислим, да би Онло штетно, кад би се цео оиај закон морао да повлачи натраг, него пека се ове измене приме а за последње нека се избере једна комисија, као што је г. Јсца Јовановић предложио. То би било најце.шсходније. Панта Срећковић — Управо г. минисгар привреде речо оно што сам ја имао да кажем. Ја имам само ово да додам. Лко примите овај предлог, — ја нећу да помињем друге тачке него само ову прву — ако не уевојите оно, што предлаже Народна Банка, ако решите да она оснује у Крагујевцу и Нишу своје Филијале, онда ће новчани заводи у тим местима пропасти. Ја мислим, да овај пројект примимо од тачке др--тачке, а тако исто да усвојимо и оно, што је предложио г. Јоца Јоиановић. Јода Ж. Јовановић — Мени се чини да баш и јесте у овим изменама најглавније то нитање, питаље о давању зајма општинама. Овим се пројектом хоће да овласти Народиа Банка, да може чинити позајмице поједниим општинама. Пссле тога долази друго питање, питање докле може Народна Банка издавати новчанице у сребру. Кад би Народна Бапка добила ту повлластицу да може давати општинама зајмове, она бп морала да изда још за 2—3 мтијона више новчапица и онда би у толако теже било те новчанице из саобраћаја повлачити. С тога мислим, да би требало цео овај предлог повући га да се остави за на јесен. (Чује се да се реши.) Председник — Је ли вол>на Скупштина да се реши ? (Јесте). Витомир Младеновић — Не би се могао сложити, д а се цео нредлог повуче, али мени се чини, да су најбол>е разлог, изнели они, који су тражили, да се ове поједине измене извршо, јер без извесних измена Банка неће моћи да ради и да задовољава своје чланове у потраживању. Ја не знам, зашто да се неке измене сад не реше а остале да се оставе за идућу Скупштину. Председник — Објављујем да је цретрес свршен. Г. Јоца Јовановић поднео је један предлог који је потпомогнуг, да се овај пројекат скине са дневног реда. Нредлог његов гласи «Овлашћује се миниоар народне привреде, да сагласно са управом Народне Банке одреди једну комисију у којој ће н једна и друга страна ммати подједнак број чланова, да промислп о начину питања о издавању златних и сребрних новчаница н каква метална подлога треба да служи ва гарантију тим новчаницама, — и да се овај предлог скине са дневног реда". Стављам на 1ласање. Ко је за то, да се предлог г. Јоце Јованоиића усвоји нека изволи седеги, а ко је против нека изволи устати. (Већина седи). Објављујем да је Скупштина усвојила иредлог г. Јоце Јовановића да се ове имоно скину са дневног реда. Изволто чути извешгај одбора о иредлогу г. Виће Радовановића о измени 57. устројенија унравигељстна вароши Београда од 18(10 године. Секретар чита:

ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА ЗА испитивањс нредлога г. Виће Радованови1.а о изиеви § 7. устцојенија унравитљства вароши Београда од 1860 годиие Одбор је проучио исти предлог са мишљењем Државног Савета, па, ценећи, да је циљ и главна побуда предлогу, да квартирина за квартове вароши Београда, која пада на терет државног буџета 12.000 дииара, падне од сад на терег онштине онако исто, као што падају на терет округа или срезова зграде за окружна и среска начелства; — исти је у начелу усвојио. У појединостима одбор је учииио следеће примедбе. 1, Да се предложена измена { 7. закона о „устројенију управитељства вароши Београда® не усвоји, пошто и по мишљењу одбора а и примедби Државног Савета 1. Јула ове год. ступа у важност закон о уређењу округа н срезова, од 1. Јула 1890 године, када губи важност закон, у коме би се речени | изменити хтео. 2, Пошто се плаћање квартирине на терет буџета државног не може оправдати ни по смислу и јасној одредби 5 36. закона о подизању јавних грађевина, но је то ушло у практику ваљда неким решењем, по смислу кога постоји решење највише власти од 10 Октобра 1864 год. зборник 17. страна 197., у коме се наређује да кирнју за квартове, ако који од чланова квартова седи, плаћа дотични по одредби министра Финансије. То је одбор мишљења да се друга половина предлога иамени овако: 1, Да се решење највише власти од 10 Октобра 186 4 године, зборник 17. стр. 197. укине. 2, Да се по смислу | 3 6 закона о подизању јавних грађевина- доноси следеће решење : „Да грађење, оправке и доправке зграда за смештај управе и квартова вароши Београда пада па терет грађана општине. Држава уступа зграде и земљиште оншгиии у којој је данас Управа вароши. Садању уговорену кирију за квартове управе вароши Београда платиће држава до 1. Јула тек. год. а од тог времепа пашће на терет онштнне београдске. Ово решење сматра ое као тумачење 5 36 закона о подизању грађовина и важиће од дана, кад га Краљ потпише. Одбору, подносећи овај нредлог са изменом, част је замолити Народну Скупштину, да и она ивволи исте измене са решењем усвојити. На ове измене и решење пристао је и надлежни министар. 16. Марта 1891. гол. Београд. ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА Вића Т. Радовановић ИЗВЕСТИЛЛЦ Алекса Ратарац ЧЛАНОВИ ОДБОРА : Трив. Милојевић, Илија Ж. Мојић, М. М. Веселиновић, Драг. С. Илић, Дазар Ј. Лазаревић. Мишљење Државног Савета Госаодине Министре, Државни Савет проучио је законски предлог г. Виће Радовановића народног посланика о измсни у „Устројству управитељства пароши Боограда*, који сте му изиолели нослати писмом вашим од 5 Марта тек. год. П$ 3666. Као што се нз предлога види г. предлагач из тога разлога што „народ у унутрашњости« набавља потребне зграде за смештај окружних и среских држаиних надлештава, тражи да и општина београдска даје зграде за смештај Управе вароши Београда и њених квартова. 11ре свега Државном је Савегу част изјавити: да овој допуни |. 7. усгројстиа управе вар. Београда, није место у том