Народна скупштина

99 САСТАНАК

закопу, у томе устројству 1., с тога што има други закон, који говори о окружним надлештвима и зградама за љих, — а то ]е закон о подизаљу јавних грађевина; 2., с тога што по аакону о уређењу округа и срезова од I. Јула ове 1 890. год., горе поменуто устрјстоо управе вароши Веограда губи силу закона 1. Јула 1891. год., као што се то ниди из чдана 111. истог закона, па би било незгодно измењивати закон, који после 3'/ 2 месеца престаје, као закон впжитн. Кад би со хтело да учини, да и општина београдска онако исто даје зграде за смештај окружних надлештапа, као што их по закону о јавним грађевинама дају окрузн, онда би имало места да се учинн сходна допуна у закону о јавним грађепинама, али при томе требало би иматн у виду и измељени Ј 36. истога закопа, који гласи: „сва окружна надлештва градиће изнова, дограђиваће и оправл>ати народ дотнчног округа о своме трошку, а ередством приреза«. ] п Досадања државна здања ових надлештава зајсдно са земљиштима, на нојима она постоје, устуиају сс народу дотичног округа у својину 9 . Ако би се дакле хтело, да се Веоград, у дужности дапања зграда за смештај упрапе вароши Београда, израниа с окрузима онда би у смисду оног §. 3 0. закона о подизању јавних грађевина, требало, ако то до сад није учињено, данашњу зграду у којој је смешгена Упрана парошн Београда, уступити општини београдској, онако како је то учнњеио са окружним вградама по окрузима. А то исто требало би да се учини и са зградама у којима су смештени ноједини квартони, ако су зграде држанна својина. Но Државни Са )ет налази да се Веоград ие може потпуно упоређивати у овом обзиру с окрузима. Београд као простоннца, мора да има другачу полицију, но шго су нолицијске нласти по окрузима; ни начин урсђивања подицнјске вдасти а ни број њених органа не урсђујо се само према потреби саме варошн Београда, већ то се мери н определ,ујз према другим вишим обзнрима, према обзирима при.шка, које постоје у Једној престоници. Према снему овоме, Државни је Савет мишљења, да не би требало узаконити предложену допуну у устројству Управе вароши Београда онако, како ју је продложио г. Радовановић — а томе сљедстнено да иема места ни оној замени у највишем решењу од 10. Октобра 1 80 4. годипе. Саопштанајући нам, господнпе мннисгре, изложопо мишљење Државног Савега и шаљући вам под '|. оригинал предлога, мени је част и оном приликом уверити вас о мом одличном поштовању. Предссдник Држаоног Савета ђенерал С. Грујић. с. р. Председник — Извештај одборски, предлог и мњење Државног Савета одп5тампан је и ви сте то прнмнли, с тога отављам овај предлог за сутра на дневни ред. Изволте чути извештај Фииансијског одбора о појединим предлозима г. г. министара. Секретар чита: Народној Скупштини ИЗВЕШТАЈИ ФИНАНЦИЈСКОГ ОДВОРА I. Одобр Финансијскн проучио је предлог г. министра војног о зајму, који гласи : в 3а извршење чл. 3. закона о привременом прирезу за ванредне војне потребо од 17. априла о. г., овлашћује се Краљевска влада, да можо учинитн аајам од десет милијуна динара вФбкгивних, с тим, да ингерес и отплата тога зајма но сме прећи 6 °Ј 0 од еФектнвно суме. Интерес и и огилага овога зајма чиниће се до његова измирења из тога ванредног приреза." Па у споразуму са г. мнннстром Финанеија има част предложиги Народној Скупштини да по овом предлогу изноли донети овако законодавно решење:

19 МАРТА СТРАНА 1227

(Члан 3. закона о привременом приреау за г.анредне војне потребе од 17 анрила 1890 год. има се разумети тако, да је нлада Краљевска овлашћена, да за неодложене потробе наоружавања српске војске може учннити зајам од десег милнјуна линара еФоктивних с тнм, да ннтерес и отплата тога зајма не може проћи 0"/ о од еФектинне суме". II. Одбор Финансијски усвојио је предлог г. мннистра Фннансија, да може учиннти издатак до 350.000 динара, ради исплате трошкова на предузето катастарско премеравање и остаде нотребе око исгог, но с тим, да нздацн за набавку инструмената н осталог прнбора за премер зем I нпп а падну на терет државие касе; а издацн за дијурне инжпњерима, земл .омернма и другим радницима, да надну на општиие. Одбору је част предложити Нароној Скунштинн да н она нзволи оваЈ нредлог уснојити III Одбор Фнпансијски проучио је предлог г. минисгра нар привреде, којим тражи, да можо на терет државне готовине у рачунима свога расхода показаги издатке за иасел.ење н издржаван>е црногорских породица у округу топличком и врањском — па је решио: „Да се сума од 270.600 дипара утрошена у 1 890 год. одобри, а за опу 1891. год., да се може утрошити 150.000 динара. С тога част је одбору замо.шгн Народну Скупштину, да и она изволи ово примнти. 14. Фебр. 1891. год. Београд пркдсвдннк финанс. одг.ора Ран. В. Тајсић (са одвоЈсним мњењем) изнестилац: Мил. Марковић чланови ; Ј. Ж. Јовановић, Милан Ђ. "Бурић. Јов, С. Јовановић, Марко Петровић, Др. Ст. Нешић, П. Срећковић Одвојено мишљеае С обзиром на бедно стање ових црногорскнх породнца, коЈе су нашле скдонншта у нас — мишљења смо, да за ову 1891 год. ваља одобритн по предлогу министровом суму од 300.000 динара. Риста С. Поповић, Милош Марковић Председник — Извештај је наштампан и раздат поеланицнма, с тога со овај предлог сгавља аа сутра на диевнп ред. Изволте чути нзвештај одбора за оцену законског иројекта о нзмевама и доиунама у међународњиом телеграфсиом иравилнпку и тарпфама, Секретар чита: Народној Скупштини. ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА 8А оцену ваконског нројекта о „нвменама н донунама у ме1))пародном телеграфском нраннлинку н тарнфама". 11отинсапи одбор проучио јс законскн пројекат о нзмеиама п доиунама у ме1)ународном телеграфском иравилнпку п тарифама, које су измене донесене нрошле годипе у Иаризу ни скупштнин пзаслаиика од 40 држава пз целога света, а на којој је скупштиии била заступљеиа и наша отаџбииа I учпнпо ове пзмсне: Чл. 1. „Цримају ее све измеие и доиуие у И Међународном Телеграфском Правнлипку н Тарифама« (К6{?1етеп1; с1е аегујсе