Народна скупштина

НАРОДНА СГСУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ивеотилад Р. Поповић — Г. Рапко Тајсић говорио је у опшге о кредитима, н каже, да не треба дати нпшта да се потрошн преко буџета. Овде иостоје предлози од иадлежних миинстара, те да се утрошеин креднти иакиадно одобре и сада Скуиштниа треба да решн: да се одобри илн не. Г. Ранко рече у оиште, да ииједаи креднт, ие треба одобрити што мнслнм, да је са свнм неумесно, јер ма колнко да се ту труднмо да нредвндимо све нздатке, који имају да се учние у току једне године, циак ће да искрсие но иека нотреба, која не може да се нредвиди у ианред н за коју мора да се утроши извесна сума, иа да сс трошн кродит накиадно, ако се иеће да штети државни ннтерес. Дакле, у оиште ие дати викакав накиадни кредиг, као што то вели г. Ранко ТајсиЦ ја мислим да је то иеумесно. Димитрије Машић — Госнодо, ја мнслнм, да су !>азлози иоштованог иослаинка г. Ранка Тајси11а умеснн, у голнко пре, што имамо нов Устав, н јачу коитролу, нмамо одговорност министарску н веће скуишгинско нраво. Ако пођемо од иросте једне куће, од најмање дружнннце, ја миелим да ингде не можемо наћн да ностоји тај нрницни, да једна унрава троши вите, но што је буџетом одређено. Држава нма буџег има одређене иартнје на ненредвнђене п ванредне нотребе н свакојако, једна влада може да нредвидн све, што јој је нотребио за годнну дана. Ако не може да нредвидн трошкове на ир. у случају каквог напада иепријатељског и нужиој одбраин, онда у таковом случају нма нрава да зове ванредну Скунштину, н да од н>с тражн накнаднн кредиг, иначе сви другн издаци, то су издацн на намет вођеин, т. ј. влада је то утрошила, рачунајућп иа добродушносг нар. послаипка, да ће оии то добритн, за то ја »исшм, да су умеснн разлозн г. Ранка Тајсића, н да Скуиштнна треба један нут да стане на то зеиљнште; да влада не сме нп једну нар), да нотроши нрско буџета, а ако наступи каква виша ваиредна иогреба, оида нека зове ваиредну Скуиштниу, да то одобри. И ја мпслии, да се ннкако не може дозволнги н са гледишта прана скуиштинског, н што су финаиснје иаше преоптерећеие, да влада може трошнтн преко буџета. За то држнм да не треба одобритн ово, а онај којн је крив нека одговара. Иавестилац — Као што ћете впдегн, из даљег чнтања ових иредлога, којн су иоднети Скупштннн, ови су кредити учнњенн у раинјил годниама; учни.енп су онда кад у нашој државн ннје ни решаван буџет за неколико година. Вп зпате да 1885 до 1889 год., дак^о, за 4 годпие буџет нн,је решаван. Уа све то време важио је једаи буџет који је одобрен 1885. За те три годиие нису могле ногребе државне да сгоје на једном месту, наравио, буџет је за оне годнне кад иије решаван, ио Уставу, важно, али су потребе државне расле. Међутнм, то ннје кривнца садање владе; овде нма иакнадних креднта од владе либералне, напрсдњачке, па н конзервативнс. Све су владе то радило, јер је у осгалом са свнм н оиравдано. Г. Машић рече, да кад наступи ванредна иогрсба, рецнмо напад на граинцу, треба да со чека ванредна Скуншгнна да она нотребан кродит одобри. То је неумесан разлог. Ако настунн таква каква нотреба она мора да се подмирн, — на тек онда да се поднесе Скупштинн на одобрење. Можда међу овима кредитима ниа некнх неумесних, али ја ћу их све прочитати, па се ти могу одбацнти. Али у опшге говорнти да министар нс сме нишга иреко одобрепог му креднта утрошнти, са свим је неумеспо и ја вас молпм да га но нрнлнте. Милојко Лошјанин — Госиодо, ја се слажем са првнм делом говора г. Ранка Тајсића; н ја налазим, да ниједна од досадан.нх млада имајућн своје одре1;ене креднте, ипје водпла рачун о сумама, које су јој бнле одоброне, ного је сваиа трошила оиако, кацо се њој допадали, а носле једне годнне дана подноснле су више утрошене суме на одо<Јрење Скунпггпнп, н она пх је одоб[)авала. 11а кад су ннделе, да се таио може, го их је окуражило да н двл.е гако радо, што се и до дап дањи иродужава. Ио с другпм делом говора г. Ранка Тијсићи, но могу со сложнтн, којн чражи, да се сви ти кродити одбију, н да со ае нризнаду. Го не можо бити, држава мора то илатнти. Ако

има кривице до кога од мннистра он нека одговара, али оио што јо утрошено и што се гиче саме државе, да би се сачувало достојанство њеио, мора се признати и нсплатитп. Истина не може се свака ногреба иредвидетп, те да се ни у којој нартнји не учнни всћн издагак, но што је буџетом одобрено. Ја то нрнзнајем. Али, госнодо, како се то слаже са оним млогим указима минисгра народне иривреде, које он нрошлогодишњој Скуиштпни изнесе, ио којнма су у томе министарству нрекорачнле скоро све буџетске иартије. Не знам баш тачно, али држим да беше око 5—600,000 динара. Ја мислим да се то ннкако не може трпети, ако се морају признати извесно потребе усљед неиредвнђених елементарних узрока, да се једиа или две паргије прекораче, не може се никако доиустпти, да се ио свпма нартнјама буџет прекорачује. Заиста, и ја, као п г. Раико долазим на ингање: на што нам је буџет; нашто толпко борење, голпка дангуба, толико саветовање са г.г. миннстрнма иа нојединпм иартнјама буџетским, кад се ипак троши мамо њих? — Оида је боље, госиодо, да све шго влада иоднесе, нрнмнмо, на оида ако би те кредиге, ко од мннисгара ирекорачио, да га узмемо на одговор. ^-Окако мн се цењкамо; миниетар тражн 100 ми му дајемо ирво 30 иа се погодимо на 40.000 а оп, међугпм, утроши свнх 100.000 п ми му то ндуће годиис одобрпмо. Ја миелпм, го треба у једиом параграфу закоиа к.гзаги: „који мпнисгар без ванредне иогребе угроши већу суму но шго му је буџегом одобрено, одговара ће за то нред Скуишгииом." Предеедник — Ношто нико више не тражи реч, објављујем, да је претрес свршен. Стављам на гласање. Ко је за то да се мпшљење одборско нрнми нека седи ко је протнв пека усгане? (Сви седе). Објављујем да је Скуншгина усвојнла мишљење финаиснског одбора. Известилац ирочига ирсдлог за накнадни кредпт за државиу ергелу, којн је одбор усвојио. Председник — Усваја лн Скуиштина мншљење фннансијског одбора? (Усваја). Известилац ирочита предлог којим се тражи накнадии кредиг за ратарску школу, који је одбор усвојио. Председник — Усваја лп Скуиштииа мншљење одбора финаисиског? (Усваја). Известилац ирочита предлог, за накнаднн којим се тражи за трошкове на оио производе, који су слаги иа париску изложбу, који је одбор усвојио. Предоедник — Усвајали Скуишгииа мшнљеше одбора фпианснског? (Усваја). Известилац прочита предлог за иакнадни кредиг на партију мннистарства нар. прпвреде иа пошгаре, телеграфисте и руковођо телеграфа, који је одбор усвојио. Председнив — Усваја ли Скупштпна мишљење одбора фиианснјског? (УсвајаЛ На реду је другн нретрес ових члаиова закоиа о шумама, којн су у одбор враћенн. Молпм г. пзвостиоца, да заузме своје мосго. Иавостилац Л»уба Новаковић — Као што је иознато, враћспи су у одбор чланови.' 63, 103, 117, 119, и одбор их јо наноио родпгонао н част мн јо те иово редакцијо нрочнтати. Продоодник — 11а реду Је члаи 04. Извоотилац чита: Члан (14. 11раво па лчв нрнпада соистнсинку шуме. Ирема томо инко не смс, без одобрења, у држанпни шумама п у рокама п иогоцима, којо се налазо у обнму тпх шума, ловити днвљич п рибу, Одобрењо за лов но држанним шумама, док се ловл.си.о дпвљамн по уроди нарочигим законом, данаћо со по та1аш п но ираиилима, ко.ја за то нропишо мннистар пародно нринреде.

Ј