Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 1270

Радисав Митровић — Ја сДм нротпвап овоме члаиу оваквом, какав је, а нарочито с тога што рече г. Јуришић, да ће ово изгледати као моноиол н да могу ловити само оии, којн нмају одобрење. Али да би се умирила и она господа, која мнсле да ће се овим газиги прпватпа имања, усеви а н опи који веле да ово изгледа на монопол , ја мислнм да 1>е најбоље бп'1И да би се иостигло н ово п оно , да овај нрвп члан осгавпмо какавје и којн гласп : ираво на лов ариаада соиственику шуме. — А све друго да се изостави , на да се на крају дода један нов став, којп бп гласао овако : о лову дон/&е се наропити јпкон. Дакле, јаово предлажем н молно бпх г. нзвестиоца да прпмн. Известилад — Ја то примам , јер то п јесте смнсао овога члана, да 1>е се донетн нарочпти закоп о лову. Тривун Милојевић — Да је Косга Јурпшић трпсо оно нпо су можда многп трннлп на своме нмању , како неко дође кад нође у лов на развали њиву, ограду, на носле илцти п штету п потру за то што је изашла стока н отншла у шуму, он онда не бн тако говорно. Овдејереч да нпко нема нрава на туђу својпиу иа бнла она државна, оиштннска а п опшIе народна, а нико њему не брани да са нушком нде по шумп, алн са сикнром пикакп. За то ои носн секпру да шуму сагире? Ни зашта лруго, него да што иосече а не носи је ваљда за то, да свет види како он пма лену секпру. 11рема овоме ја сам дакле за нредлог одборски и пе траба да се мења а н да се донесе нарочнти закон о лову. Ово вредп и за рибе. Ранко Петровић — Кад бнх ја иредвндео, да се овпм заиста хо1<е да спречи она лена навпка пашег варода, гађање у нншап н владање оружјем — кад би се велим ншло на то, да се н на мање ограипчн а камолн спречп та јупачка врлпна нашег народа, ја бнх онда устао свом снагом нротпву тога н пе бнх дозволио да се и сенка нреиреке бацп на красну о^обину нашега народа. Алн ја нн труна не виднм од свега тога у предложеном члану, иего впднм неипо са свим друго, виднм ограиичавање н узурпаторство права својнне. С тога не могу да се сложнн, да право својпне буде вечнто пуст. за пеке обесне људе. Ловаца с дана на дан све је мање, јер се доба лова прежнвело а дошло је доба рлда н доба наметног га»довања са оним што ко има, доба нрпвреде, а не да се чека од бога готовине, за коју се нде само у шуму нлн заплпва у виду те да се ловн. Ја се слажем у овоме са Ринком ТајсвНем, г. ј. да бн се овнм насрпуло на нраво соиственостн, а крајње је врсме да се почне боље ноштоватп туђе нраво као год н паметпије чувати и унотребљивати своје; време је већ да не може ннко без нитања газптн н»нве п винотраде туђо, разваљнватн туђе торовс н растеривагн туђу стоку, као што је то до сада бнвало: ве!> је времо да се н то регулнше Државна шума треба да буде право држивне својпно, као што је п нрнватна шума нраво ириватпе личности, а да не буде као што је до сада била нусто масло за сваког намсрпнка. Мој друг Милош Богдановнћ рсче: ако забрапше да нико не смс >11|н са снкнром у шуму, да ннко не сме ићи са пушком, онда шта јс друго остало, но да се не може нигдо "" "ћи нп креиуги слободно, да ће се с тога вамиожнти вликовци и т. д. Дозволпте једноме нараштају да може са сикиром у шуми рушнтн колпко год хоћс, како год хоће н где хоће, значи дозиолши томе нараштају да норушн сву ову тсконину за будућа иоколоња, тековнну коју пије сам тај нараштај стокао. 11а то нема ни ои нн пико ираво, јср једаи нораштиј нпје "" СЈекап шуму, онје јо иаслсдпо од веиова, од Косова чак п 110 ">ме нема нн права да унронашћујо ту тоаовину вскова читавнх. Овај нираштај нма нрава да со корнсги нисле1;спом гецовнном, алн наметно да се користн; '|рсба да је чува н аа себе н за будућа иокољења, јер оиа имаЈу нрава на то. Уар би било бол.е да ншпта не оставимо иза ссбо. Иза иссрсIног пишта не осијо," П |И 'ма томе чувањом шумо, ие држнм ни да ћо со иа.јмањс снречи!« ношсње оружја. „Ццрсци" друмоии су слобо-

дпи свуда, п њима се сме носнти што год треба. Својим нман.ем свак располаже неограннчено, нек носн п радн што хоће. Ту ја не впднм спречавања у ношњп оружја ни алата. Момс другу Мнлошу Богдаповићу могу рећи да нико не носи сикпру од јордана, днке ради ; она се носп само кад се хоће да сече нлн кад се нз сече враћа кући. Исто тако не налазнм, да нма разлога, да којн носи нушку, може је носитн где хоће н куд год хоће, иут је одређен, и нека иде свакн иугем и нека употребн своју пушку у лову на свом имању. А што се тпчо лопова и звериња, ја бих Мплошу рекао да ио ловцпма самим не би се ми никад тнх зала опростнлн. Са овнх разлога, ја сам за мњење одбора н Ранка Тајснћа. Известидац — После разлога, којп су изнесенн ирп нрвол чнтању, опомад црн другом читању а и данас, ја не бих имао миого да кажсм о овоме члапу. Само хоћу ово да наиомеием, да овпм члаиом, ако остапе, не иотире се са свим лов, него се нраво лова сводп у исвесне нравнлне граннце, баш у пнгересу самога лова; јер, господо, до данас како је бпло, могао је ловац јуритп п ловпти како је хтео, и лова је усљед тога нестало. Овнм малим ограничењем законским, лов се неће уништиги иего свесги у правилне граннце; а тиме учнннће се да ће се лов умиожигп, и он ће бигп један пзвор прпхода н за државу а :$а општниу. Дакле, да не говорнм миого, ја у пме одбора могу да нримнм опо, шго је предложио г. Раднсав Мнтровнћ, н тнме мислпм, да ће се иомнритн н оип који брапе овај члаи а и онн који га нападају. Према томе овај бн члаи гласио: „Цраво на лов нрипада соиственику шуме, а о лову донеће се нарочитн закоп". То је опо, пгго је г. Раднсав предложио и ја мнслим, да ће бигп Скупшгина вољна да усвојн оваку редакцпју члана, аја Је у име одбора прнмам. Милан "Бурић— Господо, иоигговани нослапив г. Ранко Петровнћ, који је рођеп нод Иовленом и иознаје нрилнке пашег народа, за чудо предсгавпо јо овде у Скуиштнни, као да у Србпји нма само впнограда и њпва а пема планпиа. 1'осиодо, меин се чинп, да би усвајањем одборскога мшпљења учиннли то, да с једне стране хоћемо да народ буде наоружан, и захгевамо да се разда народу оружје, н једном му руком то дајемо, а сад другом хоћемо да узмемо (Чује се : тако је; иије тако). Госнодо, Србнн је носно оружје кад је устао протпв Турава. Србпн је добпјао мегдане што је нооно иушку, П110 је бно вичан да са њом бнје н Турчнна н вука и међеда. А шта сад хоћемо. Хоћемо да се наиравимо фнни, да се Србнн илашн да не сме нн зеца да убијо (Смех). Госнодо, благодарећи само вешгиин ловљења могли су наши стари да одрже мегдан на Иваиковцу, кад је Афис-наша ноиео црвсис капице н брп гвнце да их повеже н да нч < наше брнтвицо. Али Срби ставе војску код Иваиковца и иобеде војску Афнс-паше. И знате још шга је бнло? Кад се Афиспаша иовукао са бојнога поља н отншао у Иунрију, н седео иод својим шагором, Један вешт нишанџија наш оиали пз 1опа, н ранн Афис-пашу. Афнс-наша умре у Нишу од гуге, н осгави капнце и бритвице за његове дслпје и сиахијо, јер се Србин показао Јуиачаи као и унек шго Је бно. Даље Бу да паводсм још једап други нрпмер из доба иок. кпсза Мплоша, коме свн нрнзнаЈу да Је бно духовнт човск. Оп јо издао овакву пародбу: „коЈп у Србијн убије 2 — 3 курјака, да се од иорозе ослободи«. Тако је киез Мнлош радпо, а погомци Мнлошевн хоћс да скииу ПјШке, да Србни но сме да иде у шумо; п зар мн оида можемо битн иредставиицн Јоднистна народног? Закопом јо одређеио, да нико не смо туђе нмаи.о иворитп, п оида нреитаЈо свака боЈазап, да ћо со усвиЈањом лова, нггстиги туђц нииоградн, и.иве ит.д. Али, господо, то вазкн за оваЈ свет варошкн, а ннкако нс, за онај сточарск.1 сиот, којн жпви иод Сувом Илапниом, Јастроицем, Коиаоииком, Ргњом, Миљоиом, Повлеиом, Моднедпиком, илаиииама око Брања, гдо нма курЈака н моћсда. Ако би се томо пароду забрапило да ис сме да ловн зворнњо којих у тнм нланннама нма, ои 1,а ћо то зворињо пинадатн и иа људе, н паша младсж, ноћо смотн нн у цркву да идо, ни