Народна скупштина

СТРАНА 1290

„Поротни суд суди у месту п згради дотичног првостепенога суда." Као што се можс вндвтн из ове редакције коју Савет нредлаже, нема нзмеђ ње и саконског нредлога разлике у суштннн; само је друга стнлнзациза , н све је разговетније казано. Послелн.н одељак узет је нз садањег закона о иороти (чл. 22); јер Савет иалазн да нема разлога да тај иронис не уђе н у иредлог. Члцн 9. предлога Савегје мишљења да треба заменити са чл. 14 и 15 садањег закона , алн пз члана 14, којн би био првн одељак чл- 9., да се нзоетаве речн: „нли оближње," а у члаиу 15, којн би био другн одељак чл. 9., место речи: „од три до десег талнра," да се ставн: „од двадест до сто дипара. Савет налазн , да су ироипси чл. 14 н 15 садањег закона јаснпјн од чл. 9 у пројекгу, на за то јз н мншљења да да се та два члана задрже као чл. 9. Члан 10. по иројекту. После члана 10 нмао би да дође нов одсек са заглављем: III. О надлежности и раду пороте Члан 11. ио пројекту , с тпм да се у тач. 2. другом реду иосле ,242" дода „245« и да су у тач. 3 место §. „292», што је штамиарска погрешка, сгавп „295." Поротнп суд судн за онасне крађе н разбојннштва на чак н за онасне претње (§. 242) , иа с тога треба да судн п за ајдуковање, кад ајдук учинн злочинс1во, аотоме говори §. 245 каз. закона. Члан 12. ио мншљењу Државног Савега, нмао бп да се нзменн у редакцнјн н да гласн: „Ако је неко оптужен де је учннно две нлн внше крнвице бнле предмег једног нслеђења и ако се међу њнма нађе, ма само једна крнвмца од онпх у чл. 11 овога закона наведенпх, норотни суд надлежан је да судн п о свпма дотичннм кривнцама. »У овом случају норотпп суд најнре нзрпче да лн јо туженн крив за крпвицу , за коју је норотнн суд но чл. 11 овога закона надлежаи , па ако нађе да је за ту кривпцу крив, изрнче и за остале крнвнце свој суд. «Алп ако иоротнп суд изриче да туженп није крив Ја крнвнцу, која но члаиу 11 долази нод иоротско суђење иредседник пороте заусгавља даљп рад норогног суда, н за осталскривице суде саме државпе судпје без поротнпка. »Прнкривачпма (§. 49, 50, 51, 250 а, 250 б, 250 в, и 250 г, казиеног законај суди суд кО ј 11 судн главноме крпвцу." Текст је овај , којп нредлажа, Савег у суштиип истн као н у иредлогу чл. 12 само јасипје п одређеније стилизован, а п иосле §. 250 б. додаги су још §§ 250 в. п 250 г., који таиођо говоре о прнкривачима , пначе остаје закон неиотнун Члан 1.3 1ш нројекту. У члан 14 одељак ирвп, другп п трећн но иројекту , а четвртп одељак да се премести иосле чл. 17 за то, ипо му је тамо место. Члан 15. ио иројекту , с тим , да <:е у другоме реду ирвог одељка место анет® ставн и осам дана." Тоје нотребпо за то , што је у члану 8 наређено да се на иет дана нре ирегреса, мо))а пзвршити пзбор п јавнтп пзабранпм иоротницима да су пзабранн , а ноказнван.е сниска норотника тужеооме -гроба да буде ире нвбора. Члчн 1(ј но пројскту. Члан 17 по иројекту, но с тнм да со у првом одељку носледње речи: «предаје норотпоме суду," заменп са: „сгавља иод поротни суд," п да се другп одељак у место иредложенот редигујо овш.о: »извнђањем па иретресту управља иродсс.динк првосгсиепог суда , а кад овај ннје у иоротном суду , опда најстаријн но па11Мсноваи.у држаннп судија." »ЈIороиппци н судијо државиога суда могу стављатн нптања оптуженоме, снедоцпл.а и вслтацима преко нредсединиа."

Законскп је израз «ставља се иод поротни суд." За то је узето место: „предаје се поротном суду." Пошто председннк неће бнтп свагда члан иоротног суда, то је требало и за тај случај наредити, ко ће уирављаги извиђањем на прегресу. Изостављена јер реч : »пеносредно« , је инје „непосредпо" кад се преко иредседннка стављају интања. Члан 18 доааје се као нов , а нмао бн гласити овако: „Оиа доказана средства , која нпсу у сипску означена, не могу се на штету оптуженога унотребљавагн на главноме нрегресу, ван ако државни тужилац и гужени пзреком на то прпсгану. „Ако државни тужилац н тужени, нлн један од њих, не пристане да се новп докази набаве пли употребе , државне судије, без утицаја норотнпка, решавају: да лп да се доиустн набавка пли употреба новпх доказа. »Ако је за набавку тих новнх доказа погребио дослеђење, државие судпје решавају да се нретрес одложн, „Предлог за овако одлагање може чнннји1 н свакп члан нороте, као и државнп н прпватнн тужнлацТ „Претрес укек се одлаже , кад то захте онтужепи нли његов бранилац, у цељн да доказе за своју одбрапу нријавн, ако за ге доказе државне судије иађу да могу бнтп од утицаја на одлуку норотног суда. Ирегрес одлаже се и оида, кад то загражи онтЈженп због недоласка сведока на нретрес п но оцени државипх судпја псказп тих сведока могу пмати утица.ја на одлуку норогног суда. Овај иови члан 18 написаи ,је по одељку 4 чл. 14, само је друкчпје стилнзован, п пнгање за одлагање прегреса остављено је решењу државних судпја надлежиијнм од норотннке да оцене узроке одлагању. Члан 19 (у пројекту 18) остаје као у пројекту. Члан 20 (у нројекту 18) усвојеи је такође но нројекту стнмда му се дода још један одегак, којн бн гласио: „којп сведок прогивно томе урадп, казни се новчано до 300 динара. Казпу одмах нзричу судијо, који су чланови иоротног суда. Протпву осуде нема месга жалбн. Нужио је бнло одредити казпу п сведоцнма, ако поступе протпппо паређењу у члану 19, јер бп ипаче забрапа остала без дејства. На све досада изложепе пзмсне н донуие државног Савета у Вашем пројекту, п Вп сте, Господпие Минпстре, иристали. Члан 21 (у пројекту 20) но пројекту но стпм, да се први одељак, у место нредложеног овако, редпгује : „Сведоцн се заклињу само коо суда, н то на главном претрееу. „Истражии судпја, иолнцајна власг кад врши дужиосг лстражног судпје н пслеђујућн суднја код суда могу сведока заклетн на његов исказ само у случају § 111 закона о постуику судском у крнвнчпим делима". У нредлогу нема еиомеиа о нстражинм суднјама н о нслеђујућнм судијама у суду, с тога Савсг налазн да би остала иразннпа, кад бп нрви одсљак остао по предлогу, но Ва, Госчодние Министре, писте иристали на пзмеие, које је Савет учииио у ономе члану. Члан 22 (у нројокту 21), усвојси је но иројекту, но с гим да се у другом одељку носледње речн : „по закључењу судском заклегп на свој нсказ" замене са: „исиитати и на свој исказ заклстп". Изузеће прогив сводока треба да се учини пре, но што сс зна како ће на претресу сведочитн, н за то је н тмена послодн.а речица. Нарочнто закључак судскн ннје иотребан, кад иостојп опште правнло да се сведоцн тек иа иретресу заилнњу, На ову стс нзмеиу Ви нрнсталн, Гооиодине мшшсгре. Члан 23 (у нројекту 22). Усвојеи је по пројекгу. Члан 23 нројскта, треба да се ио мншљењу Савсга нјостави, јср .је прогиваи ранијнм наређењима, а па нмо чл. 11 п 12, у којима је исказаио да нзвссно крнинце суде норотин судовп. 11ошто је устапона норото задржииа за те крпвпце н