Народна скупштина

СТРАНА 1291

Уставом, го бп у неколико било п самом Уставу противно, I да због каквоКе доказа нсте те кривице буду нзузетне од норотнчиог суђења. Каквоћа доказа утче на иресуђепе кривице алн сс не може по какво1)И доказа одре1)Иватн падлежност. С гога је Савег мпшљељз, да се овај члан са свим нзостави, иашто се н Вн, Господнппстре, прпстали. Члан 24, по нројекту с тнм, да се у иоследњем реду нрвог одељка реч : „ нзвнђенн" заменн са: „пзпесенн," а да другп одељак, у место предложеног, гласновако: .Решавање иак о томе, којп се нроннсн казненога закона нмају ирнменнти на дела и на околиостн за које је норотип суд иашао да постоје, даље да ли нма олакшаваннх или отежавинх околиостн у случају осуде каква се н колнка казиа пма одреднтн, прппада само државвнпм судијама без иоротинка" У предлогу погрепшо је за доказе унотребљен израз ,.пзиесенн и ,на шго сте п Ви, Гс.сподиње Мниистре, нристалн. Другн одељак, јасннје је н одређеннје стнлнзован ио у предлогу, и донуњен је тим, да се под околностнма ие раз^меју олакшавие н о гежавне, но да о овнма државие судије нзрнчу ; ностоје лн н .111 не. Те околиосги утнчу иа меру казне, па за то н долазе под цеиу државнпх суднја. До сада ннја бпло одређено, ко ће Да изречс : ностоје лн те околностп нли не. Могло бп се ставптп у нороти да о томе доносн закључак, само <реба да се то јасно у закону каже. Вн сте, Госиоднне Мпннстре, резервпсали свој иристанак, за ову нзмену. Тре1>и одељак овога члана остаје као н у нројекту. Члан 25 и 20 оо нројекту. Члан 27, по мншљењу Државиога Савега, требало бн измеиптп у редакцпјп да гласп : „Државие судије и поротппцп заједипчкн решавају само иптање о томе : је ли крнвнца учпњена, н је лн туженн крпв илн не, н го ио своме уверењу добивеннм пз целокуниог нслеђења и изиесепих доказа, као и позиавање стварп. Они нису обвезини ирпдржаватп се законскпх проинса о доказнма, што се налазе у законнку о иоступку судском у крпвичинм делима". У ирвом перподу стављено је да државие судије и иоротиицн заједннчкп решавају н пптање: је лп кривнца учцњена? То Савет налазн за потребно с тога, што тек по констатовању да крнвнца иостојн може бпгн сгављено пнтање, да лн је туженн учпнплац н но томе да ли је крнв. Израз у нредлогу : ,држећп се строго прн томе уверења". Савет је заменпо простом п јаспом реченнцом : Изостављено је нмператнвно налагање, да су уверење дужни да арибавс и стављепа је речеипца да решавају по уверењу добнвеиом из укуниог ислеђења н г. д. Иошто решавају по уверењу, то је ирнродна п иужна последнца, да се ие морају држати тако зване теорпје доказа, која влада у крнвнчиом иостунку. Изостављеио је — н то је у овоме члану најбптннје да поротници дају разлогс за своје мншљеље. То је неириродно. Разлоге могу даш онн којп суде по теорпјп доказа. А и кад се суди ио уверсњу, по души, ту је сав разлог у уиутрашњоотп, у мнслима човека, у души његовој. С тога, по мншљењу Савета, давање разлога треба изосгавити; оно је иротнвно норотничком суђењу, суђењу по ду.пп и уверењу. Изостављен је н други одељак за то, што је сувпшаи. У закоиу каже се која иптања решавају иоротницн у заједнпцп са државннм судијама. Сувишно је дакле иаиомињати шта ие решавају. На нзмене, које је Савег у овоме члаиу уччнно. Ви нпсте нрнсталн, Госнодине Мпннстре. Члан 28 Ирема мишљењу, које је Савет нсказао код члапа 27.. т. ј. да се од поротиика не може тражитн да даду равлога за своЈе уверење, н пронис чл. 2У којн говори о саставу нресуде н решења, греба да се нзмеин, и по мишљењу Савета гребао би тај члан гласнги : „Сваку иресуду н решење суд ставља иа иисмењо п иотиисом свију члаиова иоротнога суда одостоверава". Нп на ову нзмену, Госнодине Мнннстре, Ви иисте ирнстали. У члану 2!Ј ирвн одељак ио иројекту, но други, но мншљењу Савета, требао бн оваво да гласи ;

^Састав и обзнана целе нресуде може се оставитн за којн доцинјн даи, но иајдаље за 7 даиа од дана објављене нресуде. Даи, кад ће се пресуда обзнаннти, одређује се по закључењу иретреса ирп објавп одлуке, н кад дође гај даи, Ш есуда се јавно у седннцн судскоЈ прочпта." Вп сте, госиоднне Миннстре, изјавнли, да остајете при гоме, да се н овде каже, да у иресуди улазе н иобуде, нначе усвајате прнмедбе саветске. Другп одељак нотпуиијп је но у нредлогу. Треба да се у закону каже кад Не нисмена нресуда бити гогова, н кад ће се обзиаиигн, те да нублпка може доћи да је чује, јер је суђење јавно. Члан 30., по мншљењу Државнога Савега треба изоставнтн. Пошго је напред стављено иоротницнма да суде ио уверењу, које црие осим доказа и из иознав ања ствари т. ј. из личиог свог искуства, из личннх одношаја н г. д., то оида ие може бити говора о ипшгењу нресуде, шго је нзречеиа ио иеким иа претресу ие изиетнм доказима. Само ако се хоће да иоротници морају ио доказнма суднтн, а не из уверењу н нозиавању стварн, могу остагн горњи прониси. Члан 31. ио пројекту. Овдс бн ио мишљењу Државног Савега дошао четврти одељак, који би носио заглавље.' IV. О Жалби. Чл. 32. и 33. но нројекгу. Чл. 34. остаје, ио с овом изменом : „да се изоставе речи: ,у року од иег даиа од саоиштења иресуде", даље место речи : „било на корнст нли штету тужсие илн тужнлачие страие", да се С1ави : „ако је и повреда закона учпњеиа на штету тужптеља." Вн, Господине Миннсгре, ово инсте усвојили. Други одељак чл. 34, ио мпшлењу Савега Државиог, цмао би да буде чл. 50. сгарог закона, само да се р^ис смањн од дссет иа иет даиа. На ово сте, Госиодиие Мииистре, и Ви нрнсталп. У нрвом одељку Савет је нзоставпо одређнвање рока, јер се о том ндрочнто говорп у другом одељку. Месго речн: «бнло на корпст н т. д", трсба усвојиш ,ако је иовреда учпњена иа шгегу жалнтеља", за то што се жалбом иде на то, да се жалиоцу даде задово.1>ења. Неириродио је да се и. нр. гужеин жалн што пије привагпом тужпоцу досуђеиа цела тражена наииада, или да се ирпватпи гужилац жали шТо је туженн врло строго осуђен, иа да за ге врсге жалбе иаводе законскп проинсн којн су новређенп. За то Савет налази да је њсгова редакцнја згоднија. Члан 35. п 36. но пројекту. Члан 37. додаје се као нов, н то чл. 53 садањег закоиа алн нзоставпвш'. последњн став : „иа иорогипке ово се наређење и т. д. па све до краја. А требало би му додати другп одељак, који бп гласно : „Кад касацнони суд одреди други суд, онда се норотннцн бпрају пз лнсте норотннка оншнше, у којој је столица одређеиог првостеиеиог суда." Вп сте, Госиодпие Мнинстрс, резервисалн свој ирнстанак иа ову нзмену. Члан ЗС узет је од речн до речи по чл. 52. садањег закона о иоротп. Чл. 53. тога закоиа само јс допунио иаређење чл. 52., па за то 1реба да се тај члаи уаесе у иов закон, н то би бно нов члан 37. У том члану нроппсано је нпа да се рад .1 ако касацпонн суд пма раиога да одредп за раеираву други суд. У закоинку о иостунку судском у кривпчнпм делпма такви случајевп предвпђени су §§ 40. и 42. и ири иоротном суђењу може да се догоди да треба да се одредн другн суд. За такве случајеве н иостоји нропис чл. 53. садањег закона, којп греба да се усвојп. Члан 36. (у нројекгу 37.) усвојен је ио пројеиту. Иосле овога члана додаје се;