Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

И^ЛАЗП СВАК11 ДАИ ЗА ВРЕМЕ СКУ11ШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТГ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

цена јк листт: ЗА С РВИЈУ 6 ДИН. МЕСКЧ110 ОД ЈЕДПОГА ВРОЈА 040 ДИИ. 3 А ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ П01ПТАПСК0Г САВКЗА 15 ДИН. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оврослав Р гжии, Љ ув , П, 'Е ирић.

Број 144

ПЕТАК 3 МАЈА 1891

Година I

104 САСТАНАД; 23 Марта 1891 године у Веограду. ПРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДН11К Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР ЈБуб. Јоксимови* (НАСТАВАК) (Закон о штампн: Мип. уц. дела) ,1акле чланови пладалачког дома, баш с тога што су то, немаЈЈ немају права што пмају спи други грађани. Тако је у свим;1 моиархијама, где се хоће владалачки дом да се дигпе на висину. и да се заштпги од снаке неприлике, који би му могли створити сами његови сродници, кад би могли, као осталн грађани, слободно употребљавати сва грађанска прана. Чланство владалачкога дома подвргнуто је снуда ограничењима грађанских права, колико за потребно нађе било сам владалац, било законодавни Фактори. У спези с овим, господо, не треба изгубитп из вида, да ми овде не пишемп закон за једног нарочитог човека, него у опште. Али баш и оснрћуНн се на нарочите прилике, које је споменуо известилац и други предговорници, опет излазм да ће се и тим приликама куд н камо боље доскочитн овим што ја предлажем, него оним што они траже. А смем прорећи да ћете се о томе у скоро уверити, ако овај мој предлог усвојите. Спомињу та господа агитовања Краља оца. Па баш кад га огласите за пуноправног грађанина, онда му тек допуштате свако агитовање, а на протии, кад га огласите за члана краљенског дома, — што по досадашњим законима ннјс изречно казано, — тим је дата могућност, да се сваком таквом агитовању стане на пут, што се иначе не би могло посгнћи кад бисмо пали на ту мпсао, да га огласимо за простог грађанина; то би била штета и губитак, а никаква добит. Г, Гарашанин изненадио нас је први пут овде једном беседом којој је увод био, да он ласка себи да људе и прилике добро познаје. Може бити, господо, да је г. Гарашанин заиста уверен, да има ту особину, али ми који знамо, да се познапање људи и прилика цени по успеху, а видимо до каквих је успеха г. Гарашанин дошао, ие можемо се сложити ни с полазном тачком његова разлагања. Осим тога сам нам је и данас докааао колико мало познаје људе, јер сад говори о истом човску са свнм противно ономе што је 1 Огодина говорио и како се понаша Г. Гарашанин натеже и доказује да некаква разлика постоји између породице и дома и хтео је да докаже како се у народном појму дома не разуме отац, него ваљда само син. Ја не знам у ком је крају српском тако, да кад се каже дом, ту се искључује отац, То јо натезање, које је он морао ваљда

да употреби у својој неприлици. Као најјачи разлог био му је тај, што каже, да је творац садање дппастије одредио шта је владалачки дом у закону кривичном, па тамо се не спомињу ни браћа, ни отац, ни претци. Па то је лако разумети зашто је тако: — Кнез Милош био је први владалац из своје лозе па није му ни могло пасти на памет, да свога оца огласи за члана владалачког дома, нити је можда веровао да ће оввке прилике наступити и да ће његови потомци онако дуго одржати његов кривнчнн законик. Дакле и тај аргуменат Гарашанина пада по себи. Г. Гарашапин рече даље. да би свн чланови владалачког дома били неприкосновени, кад би се ова законска одредба усвојнла. То такође није нстина. Господо , зна се шта је неприкосноненост и зна се тачно ко је по Уставу неприкосновен. Овде се само члановима владалачког дома даје јача заштита од увреда, а то нарочито иа обзира спрам онога, који јв на челу државе, чији би углед извесно трнео уштрба, кад би породица и сродници изложени били новинарским нападима, и кад би се опи могли кретати у широким границама општих грађанских права. Не даје се, дакле, овим предложевим чланом никоме некакна неприкосновеност, него се ааштићава краљевски дом од увреда, а тачним одређииањем чланова краљевскога дома обележавају се сви они, који у интересу угледа и чврстоће престола, не сматрају као остали грађани, него се подвргавају зассбним правилима и законским одредбама. Врхунац беседе г. Гарашаннна је «оним речима, кад је онако енФатично узвикнуо: „Замислите , господо , како је то страшно, да нски члап краљ. дома стане вређатн и говоритн шта хоће о некоме, а њему нико ништа не може да говори! То ће бити ако примите овај закон !... „Ту лежи сва тајна. Дакле цело мишљење о овоме и сав говор г. Гарашаннна потекли су из једног случаја, који је сам искусио, из једне личне потребе. Ово је била, дакле, беседа рго <1ошо виа, коју је г. Гарашанин издекламовао. То је г. Гарашанин отворено признао кад је казао, да при првом читању овога закона није ништа говорио против ове одредбе, али иамеђу првог и другог читања догодило се нешто, што га приморава да узме реч протин овога члана. Ми свн знамо, гооподо, шта сс догодило, иа с тога и знамо колико објективности може бити у говору г. Гарашанипа. Ништа мање г. Гарашанин не тражи, него да Српска Скупштина помогне његовој личној освети и његовим уаређеним осећајима. Заисга чудновато! Ви сви знате, господо, каких је крупних питања било до еада за времо овог нашег скупштинског рада, и г. Гарашанин није нашао аа потребно ни вредно бар једном што год да каже у интересу аемље и народа, да својим саветом и својим иснуством помогне. да покаже своју заузимљивост, своја гледишта. Не, за све време до данас г. Гарашанин је ћутао. Тек кад му је дошло до невоље да о себи говори и кад је мислио да ће вас моћи завести, те да се