Народна скупштина

СТРАНА 1322 НАРОДНА

Скупштпиа заузме и за љегоиу личну стпар, онда је проговорио и ено гледа да заведе Скупштину на страппутицу. Господо, Народна Скупштина стоји суиише високо, да би се дала злоуупотребити за освету појединаца. Г. Срећковић, који се увок одликује наивном отвореношћу, погодио је, као и у више сличпнх прчлика, праву нстину и казао је зашто г. Гарашанин први пут узима реч баш у овом пнтању. Г. Гарашанин имао је и прн.шка и врсмена, да не учнни и да спречи многа зла, која смо затекли, и која сада с ово.шко муке имамо да лечимо. Он то ннје учинио. Сви знамо прошлу 10-то-годишњу историју. па кад он није нашао за добро, за патриотски , да се бори против жива лаФа, не налазимо ни мп за племенито, да га мртва ногом удара. У томе му ми нећс.мо помагати. Знам да сс Скупштина неће даги навести на саучесништво у таком поступку. Остављајући г. г. предговорнике хоћу Господо, да изве дем јасно на чисто нашу гежљу а то је ово: Ми хоћемо да у овој земљи министри одговарају, да со закони врше, да се по законима управља и онда неће бчти више трзавица, које би биле увек изавиване и потпомогнуте, кад би ми допустчли да се и чланови вла/алачког дома у п.их плећу. Ми хоћемо да династија буде алем камен , који ће се чувати од сваке сенке сумњичења, да буде увек над свчма странкама и страстина те да не буде никад изложена ничијим нападима. Мн тежимо да владалачка лоза ни једним својим огранком нчкад не допре до попришта, где се бију политичке битке или где се рвају лични интереси п амбиције. Иа ове тежње и намере потекао је предлог, којим се сада бавимо, јер сам уверен, да кад год би се нашао који члан владалачке породице, који би хтео да силази у грађанску арену, ово је једини пут, како да му се на пут стане, кад га прогласнмо за члана крал>. дома. Ја молим Народну Скупштину да, увиђајући правилност и корисност оваке одредбе , којом члановима нраљевског дома , не дајемо већа права, него на против стнарамо могућност ограничавања, усвоји овај члан овако како је предложен. (Чује се да се решч). Председник — Је ли вољиа Скуиштина да, се решп/ (Јесте). Има реч г. Гарашаиин радн исиравке својнх навода. М. Гарашанин — Не зарад иснрнвке својнх навода већ зарад лнчног објашњења са мнннстром унутр. дела. Ја ннсам цео говор г. миннстра унутр. дела чуо, алн сам чуо један део н.егов. Из онога што сам чуо, и онога шго иисам чуо закључујем да се цео његов говор врзао око тога да сам ја устао данас да говорнм зарад моје лнчне освете п нотребе. Таква једна онтужба са миннстарског стола може битн да први пут иада у парламенту. Шта би мннистар казао кад бнх му ја рекао да он зау.тма са свнм супротно гледпште моме гледишту нз својих личних рачуна. Куда бн нас то одвело? Има једно достојанство које ми морамо поштоватн у влади и влада у нама. И кад ја употребљавам моје право као посланик нико нсма нрава да ногађа шта ја хоћу да кажем. Ја што хоћу да кажем ја сам казао. Ако сам — како г. мп ннстар унутр дела каже — нанадао краља, који ннје на пре столу и кога г, Ђаја зове живим лавом ја сам се можда прогнв љега и док је био краљ борно, и ако нисам то на добош пзносно. Али ако сам га жива лава служно ја за то не налазнм разлога н иотребе да му н мртвом служим. Ранко Тајсић — Иосле онако врасног говора I'. Гарашанипа о чл. 17. ја немам шта да кажсм. Оно је бнла једна бесода коју треба издвојити од другнх н иотпуно је )својитн од почетка на до крај он је јасно нзвео зле носледице кад се сви члановп удвору за ненрнкосве огласе. Ја сам као што зпате п на првом читан.у бпо протнв овог члана, алп како моје мишлен.е није било чада узвојено јо сам п сада на другом чнтаау тражио реч н устао да нонова нодсегнм Скупштнну на моје разлоге, које сам нзнео онда и ни нпетно последице од Једног оваког члана у накону о штамнн КОЈК нротиву воље целога народа, о1.е но нова да ожнвн једну мртву ствар. И Устан у чл. чини ми со — 22. киже

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

што се разуме под нменом „краљев дом" па и какоће се и ко разуметн у непрнкосновеие односно кривнца штамнарских н разуме, се шта ће се имати унетн у нов закон о штампп; Према тако јасној одредби у Уставу, Скуиштниа не сме и нема право даватп бнв. краљу МНлану оно што не тражн, јер је краљ, Милан собом ннсао — диктирао — Устав у уставогворннм одбору, п мислно и на кривични закон где се каже да се иод владалачкнм долом, разуму само краљ, краљнца и ирестолонаследннк. На свакн начнн да је он ту хтео нешто шнре да унесе, он бн то могао метнути н у члан 40, где је казане да је краљ непрнкоснивсн. Дакле он бн то могао т,а ставн п о дому и фамнлији краљсвој. У нов Устав унесена је та мнсао тако да се нод тнм речнма разумеју краљ краљнца н нрестолонаследннк. Кад би се закопом о штампн хтело нешто впше да уведе, него што је то крив. зак. одређено, држнм да бн то ногрешилн, и мн би граднли један неуставан закон у уставној земљп. Нема смисла нпкаквог, и нема никаквог онравдања арнмитн овај члан 17. овакав какав је из одбора нзашао и који се сад на другом читању нретреса, те тиме доватн жпвоту ионово једној мртвој ствари. Назори којн се иротурају да је боље да бнвшн краљ буде ненрнкосновен, нарочнто зато: да не би кад зашта бпјо биран од народа, — тп назорп одпадају тим пре, што народ иезаборавља ласно оног ко му зло ради, као што му је радијо бив. краљ Милан. Да он то поверење добије од народа треба садањи владаоц да учини народу два нут зла внше но што му је учипнјо краљ Мнлан, иа тек онда бп бнв краљу Милану иочеле акцпје скакатн, н његово се име у народу заборављатн а иошто то бнтн неће, онда разуие се ДЛ ни Милан неће тог иоверења од народа добнтн, јер се изборпа новерења на другн начпн теку у народу, а не онако као што је краљ Мнлан раднјо свом народу. И кад бн остао овакав члан, Онда вас питам, да лн би смео ко ппсати онакву псторнју, као што је „Србнја н Русија" (чнни мп се II део), нли као што је нисмо, које је пнсао Вук Караџић књазу Мнлошу, којпм крптпкуЈе његову владавииу. Данас чиин мн се, не бп се смело тако нпсатн п јавностп иредатн слабе стране владаоца н такав Једаи сннс власт бп га одма забранила, ако би се усвојио овај члан; дакле ио ваком члану неће се сметп писати ни о мртвом владаоцу,ј ер н он снада у нретке краљ. дома на не само то, него не би смео ннко крнтнковати постунак ове или оне династнје докле јој потомцн владају. То би бнла једиа сметња, једиа незгода у нашем закону п само због те речи — нретци доста је да не бн логао да иримнм ова цео закон. Г мннпстар унутрашњпх дсла брансћн овај члан рскао је како ннгде у свету ннје вндео да се у овај закон нздвајају претцн н фамилија нз краљевског дома, као што је један члап сдбора овде предложио п као што је н Гарашаинн нредложио и браинјо. А ја онет не зиам, да ли игде тога пма у свету, алп ноздраво нпгде нпје било таквог једног владаоца, који јавно преко новина ппше, да се седам година бесомучмо борио иротив цслога свога народа а за рачун н добнт једне нанредне странке. Ја пнтам минпстра нека рекне нма лн гдегод у свету овакав пример да се један владалац бесомучно борн против воља п иигереса, целога свога парода нема браћо тог нримера, да што је раднјо Једнни краљ Мнлан, Ш а то сад све нрпзнаје п јошт стотпну другн чуда, н за све то иије крив нипгга по се јошт ваља да борп да му по иово враћа ауторитет владалачки ?!!!. Баш да со пе би внше ои или њему равнн борпо за једиу странку а иротив целог свога народа, дакле, да то ие бп дочдкали, а ја го могу вероватн вад једаи бивши краљ оваво пнше, ја изјављујем, да со овавав члап у закону о штамип но смо ирпмити ипкаво. Бранећп даљо овај члан, мпнистар је ревао, да јо Гарашанпи ово говорио, што јо хтото да узме у своју заштпту н целу Свуиштпиу због тога, што јо хгео, да му Свуишгина овде иомогпс, те да се доцннјо лавшо бори са биншим враљем Миланом. Ја то мшплењо но долим са г. мнннстром; ного мнслнм, да г. Гаришапии апа с кпм јс нмао посла за 7 год., зиа мано н врлннс бпншог владаоца, он зна, вако можо на-