Народна скупштина

СТРАНА 1328

штампа исправку у истим новинама, у којима је о њој непстина изпессна. И ту се примењује наче .10 : „Апс^аИг е(: аЦега рагв", по ком је са сним умесно, да на истом месту чујемо и другу стрвну. Ми знамо да сваки лист има своју читаочку пубдику и према томе, кад би ове званичне исправке давали у званичие новиве, онда она публчка, која је оно прво читала у другим нским новинама, не би имала прилике да чита и ову исправку. С тога је, господо, најболве оставити да се исправке овако штампају, као што је предложено, те да се оно што је некп јнст донео, исправком обара у истом листу и тада ћемо нј>јбол>е очувати и слободу штампе и њен задачак. Витомир Младеновић — Ако хоћемо да се начело слободне штампе распростире на све подједнако; како на опе који читају новине, тако и оне који пишу, онда ја мисднм. д.> предлог г. Костића не можемо примити, јер он иде на то, д < они којима је неправо, морају ићи суду л ако им се не иде и ако би се то когло постићи једном скромном исправком. Међу тим у новине може да уђу и таке стварн, да се не мора, да иде суду; може се учинити исправка са Фактима, месго да сс иде суду. Дакде, једно то, што има много људи, који не во.к 1 да иду суду, а друго, што може да се десе нарочито у писању погфемених списа и таквнх ствари у којима се расправља неко научно патање, којс је хрђаво схмаћено и онда онај који је увређен може се задовољити тшме, да се штампа изјава на истом месту у истим новинама, те да публика види и противно мпшљење о томе. Према томе, ако се хоће да заштити слободна штакпа, 11 да се распростре њен круг на све, онда се не би могао да прими овај преллог, како га је поднео г. Сима којп скучава право кретање читалаца, да не идући суду себи нађу задоволења истим начином. Што се тиче онога гледишта, да ће те исправке млого сметати новинарима да пишу друге ствари то не стоји: свакп ће уредник пазити шта ће писати у новинама те да пе д'. бија млоге исправке, међу тим и читалачка пубдика, кад видп да у каквим новинама, има иепрестано неке исправке да се само штампају, неће мх тако радо нп примати. а то било штетно пс нонинара и он ће пазити више шта ће штампати. Из ових раалога мислим да треба усвојити ову редакцију како је предложена, а одбацити предлог Симе Костића. Панта Срећковић — Ја бих учннио овде само једну малу примедбу. Власт шиље или уредништву исправку непосредно, или првко првостепеног суда и ако неће да је штампа кад 1с пошље приватан човек, он тако исто може да је не штампа кад је и суд пошље; дакле, мора се тужити, те да га суд нагна. Дакле, с тог» ми се чини да треба непосредно уредриштву слатп исправку и да је рецепис пд поште доказ да је исправка послата, те да не онтерећавамо суд са оваквим ситницама. Министар унутрашњих дела. Јован "Баја — Пре свега овде је одређена казна за уредништио које не би примило исправку. Г. предговориик пита, зашто да се уреднику не прсдаје непосредно исправка ? Ево зашто: Кад би човек давао исправку уреднишгву, он би морао да води сведоке за доказ да је заисга предао исправку. То је тежак и заметан посао; а кад иде пуеко суда, онда је врло лак посао, то ће бити доказ да је уредник погазио закон (кад није штампао исправку) и тадо ће бити кажњеи, — дакле ова је родакција стављена абог тога да се не би водили сведоци. Кад би се слала исправка прско ноште, онда не би требали сведоци, али ту би могло бити и кињења за уредника, јер могао би ко метнути што друго у ко♦ерат и уаети рецепис са иошто, па кааати: ево ја сам послао исправку, Дакле, најбоље је дв овако остане. Председник — Пред )ог Симе Костпћа нијо потномогнут ■ пе може се о њему решавати. Стављам на решење чл, 19. како је на ррвом читању усвојен. Ко јо аа то, да со ч«ан 19 I нрими нека седи, ко Је нротив, нека устано ? (иоћина седи). 06- ' јавл.ујем да је Скупштина усвојила члаи 19. Известилад прочита члан 20.

Председник — Стављам на решење. Ко је за то, да се члан 2 0, прими нека седи, ко је против нек устане ? (Већина седиј. Објављујем да је Скупштина усвојила члан 21. Известилац прочита чл. .21.: »Слободно је новине, књиге, списе, брошире, цртеже, слике и т. д. по јавним местима продавати и растурати. За то је потребна пријава месној полиц. власти, Ко противно овоме учини кааниће се с 10 — 50 дин. или 1 — 5 дана затвора". Само овде после речи амесна" да додамо „државна полицнјска власт», да се не би разумела општинска власт. То је напред додано у једноме члану, а то треба и овде уметути. Председник — Стављам на гласање члан 21. са додатком који је предложио г. известилац. Ко је за то, да члан 21. са додатком прими, нека седи, ко је протнв, нек устане? (Већина седи). Објављујем да је Скупштина усвојила члан 21. са додатком. Известилац прочита члан 22. Живан Живановић — Као што знате, господо, реклама је узела велики мух и многи трговци, занатлије, каФеџије и г. д. ради су да препоруче своје радње путем рекламе. Они те своје огласе у другоме свету лепе на одређеним местима,. У свима велпким варошима постоје на угловима вароши стубови, где се лепе јавие и приватне објаве. Те стубове даје општинска власт једноме вакупцу под аренду и онда који има какву објаву он то лепи на ономе месту, тако да један чонек има то у својим рукама и он је дужан да свакога, ко огласе донесе, услужи по извесну цену Овај предлог закона о штампи учинио је и код нас један корак напред у толико, што је службене нли званичне објаве осигурао, да морају имати своје одређено место; међутим за оне друге објаве приватне, које су у већем броју, остављено је тако, да се могу лепити на свима јавним местима. Но овоме излази, да се могу лепити објаве по свима угдовима и кућама, по плотовима изузимајући само аграде за богомољу и наству. Ја мислим, да је то на штету самих огласа да се растурују где ко хоће, а друго, држим да је то на штету самих ималаца зграда. Ови се имаоци као што знатв, бране од тога, не дозвољавају да се лзпе плакате по њиховим кућама. Ви се опомињете да има таблице на којима пише; в Овде је забрањено огласе лепити®. Ја мислим, да би требало овом приликом, кад се већ прави закон о штампи, подвести то под неко правило н за једне и за друге објаве, да се за њих одреди ста»но место. С тога сам ја овако нешго спремио за члаи 22-ги : (Чита). У првој алинеји: после речи <,службене в додати и „прцватне;® у истој алинеји, на крају после „обзнане® додати: п но тако да за службене обзнане мора имати засебно место, где се не смеју лепити приватне обзнане". Друга алинеја према томе отпада. Ја то замигаљам овако : Овде на пр. код <,Лондона*( кафане) имараскрсница ; општина ће ту направити 2 стуба и казаће на једном лепиће се званичне, а на другом приватне објаве. То би било добро удешено за трговце и за све мимопролазеће. Министар унутр. дела Јов. Ђаја — Ја се слажем са предлогом г. Живана Живановића, али морам признатн да оннх незгода, које могу оити по другим великим варошима, не може бити код нас. У самом члану 23. каже се да они који цепају, премазују и т. д. објаве кааниће се, па се даље каже: исто тако казпићо се и онај који би ма којим начином чинио нечитке приватне обзнане, сем онога, на чијој су згради обзнане прилепљене биле # . Дакле сопотвевик, зграде и ако здере и баци приватнс обзнане он неће бити кажњен; другнм речма сваки приватан човек има право са своје куће здерати н скинутп сваку обзнану, која би се за«епила. Дакле, овде је учињен корак, да на приватннм зградама по можо ником да се допусти, да лепи плакате. До сад ове одредбе није било; сад је упедено то и мислим да јо довој»но за сад. (ИАСТАВНЋЕ св)

Одговорни уркдпик Ганко Иотрони!.

ЦГГУНМА КГЛЉ. ОГНОКК ДГЖЛШ1К ШТАШ1АРИЈК