Народна скупштина

105 ОАОТАНАК — 24 МАРТА

СТРАНА 1327

штампањем исправке, он је најбоље заштииен. Уредник мора да штампа исправку, али ако је оно истина што је он у прпој белешци изнео, онда он нма права плново да одговори и јавпо ће мнење пресудити, је ји истина шго јо он казао или опај који је испраику дао. Што се тиче примедбе г. Богдановиђа да би се шиљањем исправке преко судова оптерећаиао велпкн.м посјом , ја имам на ту примедбу само то да напоменем, да смо ту одредбу унели само у интересу оних, којима би се путсм штампе наносиле увреде, да буду заштићени, да уредник мора штампати исправку, која му се пошље. Одистн, господо, и ја ћу признати, да првостепени судови имају доста посла, и да ће им бити мало теже што их оптерећавамо још једним послом више. Али ипак, господо, држим да је то мали један посао, а да треба ту одредбу унети ево разлога за то. Ви пошљете исправку уреднику преко поште, па чак и на поврагни рецепис, али поред свега тога уредник може да каже добио сам празпу артију. Да би спречили такиу злоупотребу, у том оучају онај који је оклеветан, даје му се гаранција, даје му се та ааштита да исправку може преко суда послати. Дакле у том случају кад има Јаранције онај који је оклеветан да ће псправку уреднпк примити, онда је он шаље непосредно уреднику, а само у то.м случају, кад онај, који је оклеиетан, нема гарапцчје да ћс уредник примнти, он има права да је пошље уреднику преко суда, и уредпик мора да је примн. А то је међутим добит јс велика, шго ће бнти заштићенн они људи, који непрапсдно буду нападнути. Живан Живановић — Исправке су ознапнчне" илп службене п прнватне природе. Што се тнче званпчпих исправака, јп мнслим да оне треба да чупају достојанство нласшис тога нај правилнпјо би било, да се те званичне испраике не шаљу уред ништву. које је дало повода тој исправци, већ треба да се шал.у у аваничне новине. Власт шаље исправку званпчном органу, оп га штампа и власт нема никаква посла са уредпнштвом, и да се излаже свакојаком манисању и излишннм прнмедбама. како је бар до сад било. Што се тиче приватних исправа, оне су умесне, јер се за сваку ситницу не иде на суд. Мени је неко нешто рекао, било за службени рад или приватно понашање и ја нећу да идем на суд; а ако ми се ствар тиче, ја ћу путем исправке да обавестим свет о тој ствари, и да наведем против разлоге. С тога дакло, за приватне исправке може овај члан да остане потпупо, а «звпничне" нсправке, нека се чине путем званичпих новина. К. Динић — После говора г известиоца меии остајс врло мало да кажем. Али као члан одбора аа израду опог закона сматрам за дужност, да и своје мњење односно ових исппавака изнесем. Ми смо усвојили исправке као врло корисне, ја се не могу сложитн са г. Спмом Костићем да би то био атентат на слободу речи. Заиста то би била увреда за нас, да нам се може пребацити да смо ми против слободне штампе. И јн који сам за најширу слободу штампе свакако, кад би видео дп се овпм законом угушује слобода речи, ја бих био против тога. Но то не стоји. Што ми тражимо исправке то је просто зато да се можомо иред јавним мњењем оправдати кад будемо оклеветани и да не би ва најмању ствар ишли суду и посла му ва давали. Најаад ја могу наћи сатисФакције за клевету, што ћу преко новина исправком ианети против разлоге из којих ће јавно мњење увидети на чијој је страпи исгина, и као што рече известилац, мени често пута неће бити повољно, да станем на суд са оним лицем, које клевету није ни нанело, алн које је подметуто као одговорни уредници. Већина од нас као и Јп били смо често пута клеветани и ми смо се задовољавали тим што смо давали исправке у новинама, које су нам клевете учиниле, но често пута уредник нећо таке испране да прими а мп га на то до сада нисмо могли да нагнамо. Међутим овнм чланом ми оћемо, да то преко суда уредништво мора да прими, како би се ми на тај начин оправдали пред пријател.има, јер можда не налазимо разлога, да идемо пред суд. Ја сам једном приликом слао исправку уредништву које ми је кленету учинило, но уредништно је неће да штампа и с тога сам био принуђен на идем на суд. Суд је по томе донео своју пресуду и ја њу шаљем уредииштву да је одштампа, али ни то неће да прими.

Најзад сам био иринуђен, да тражим свој партијски јист и да тамо ту пресуду одштампам. Дакле, да би се у будуће избсгли такви случаји ми смо ове исправке као корисне усвојили и ја се падам, да ће и* и Скупштина примити. Министар унутр. дела. Јован ТЈаја — Чини ми се, господо, да у целом спом аакону о штампи нема праведније одредбе него, што је она о испраккама. Ако признајемо то, да је задатак штампе, да шири истину или да је истражује, и.ш да нсправља оно што је неистинито, онда нема бољег и згодппјег пуга, него да се законом обезбеди ономе о коме је неистина казала, да истим путем у иетнм новинама може исправком ту неистину нсправити, То се оснива на освештаном начелу правде: „АпсИаИг с1 аИега рагб». Кад неко о некоме ма шта каже, са свим је праведно, да и оиај, о коме је то речено, пзпесе своје разлоге. Ту нема никакве повреде ичијега права и слободе, него управо тежња је, да се пронађе истнна, па о тога трвба отворити исте ступце у ноиинама, које су нешто казале, да и друга отрана о томе каже своје. Са гледишта правде и истипе нема бољег начина за задовољење увређеног, него дати му права да он у иствм ненипама можо дати и своје против разлоге протин онога, што јс за њ казато, а уредништву наравно остаје да то може после и побитн. Кад би се могло свести да се све овакно увредо у новнкама могу свршити путем таквех расправа а не извнђајсм судским, држнм, да би то најбоље било. То бн била парнцца пред Формом ја^шога мишљења, а го би свакако било мпого боље. да јавпо мишљење ствар пресуди, него, као што г, Сима Костић тражи, да за аваку ситннцу ндемо пред суд и водимо парнице. Овим би се пачипом избегле и многс парпице, јер ће се многи злдевољитн тим, што ће испраиком у оннм истим новинама које су му увреду нанеле, побиги оно, што јс о њему речено. То баш најбоље проговара појму и тежњн шгамне, да пред судом јавнога мп .ења распранља сва пигања и проналази истину. Са тога гледишта дакле иавесно је ово прапично и добро и ово је пајподеспији пут. Шго се тиче оне бојааии, што рече г С. Костић, да се тнм може кињпти уредниолво, ја знам, да су и до сад постојале званичне исправке и уредпик нх је морао штампати, а ннје ми познато, да су власти баш у времену, кад им јо пајнише стаао било да могу да кнње штампу, то чиниле. При том овде има и ограничења. Као шго видиге, зна, се, колика смо бити исправка, није дозвољено да внше лнца и надлежстава ш&љу нсправке о нстој ствари. Дакле, колико јо се могло прединдети, предвиђено је да не може биги кин.ења. Ово исправљање неистине, по моме уверењу, не само да не треба да му буду прогинна уредништва, него треба да им је добродошло, јер ми претпостављати морамо, да свако уредништво тежи да у свему пронађе истину, да оно што је лажно сузбије. То треба да будо тожња и задатак нонинарства и новина. Ако хоћемо да загатнтимо оне, који износе ноистнну, онда можете ово исправке не уводити, али мислим, да се нико нећо за изношење неистнне заузимаги. С тог гледишга ја држим да је овај одељак на своме месгу и да ће он битп од велике користи слободној штампп и ономе чему она тежи. Шго се тиче онога, што г. Богдановић рече. да те исправке не треба давати преко суда већ преко поште, јер би се суд и тим послом сувише оптеретио, ја имам да наломенем ово. То ће се, господо, чинити само у изузетпим случајевима, кад неки уредник неће да примн послату му исправку, онда се она шаље преко првостепенога суда. То суду неће задавати тешких пословд, већ само да ту псправку спроведе, а на свакп начин, ту је већа гаранција, да се личност оЛезбеди прогив штампе у опом случају, кад уредник не би хтео да прими исправку, јор ће се само на овај пачин моћи нагнати, да ту исправку брзо одштампа. Не могу се сложити са г. Живаном, да се званичне иснравке штампају само у зпаннчним новинама. Ја не знам зашто је потребно правити разлнку измећу грађана и оргапа власти, а мислим, да јо са свим умеоно, да и власт, као и нриватно лнце