Народна скупштина

СТРАНА 1326

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Истина је да може бити оаакав случај, да суд за опнх 2 4 сата нађе да треба одобрити запт, а посде кад се испитају боље ОКО-1НОСТИ, може да нађе да нема кривице. Али ако после тога полициска власт дође у двоумицу: да ли да пусти онај лист, или не, то би било само из незнања као што рече г. Коста Ворисављеаић. Мислим да ћеге се и ви сагласити да је ово излишно, али ако нађете да ипак треба да уђе. у закон да би се избеглн и оваки случајеви, који могу да дођу од крајњега незнања неког органа власти, можете усвојити, ја немам ништа против тога. Јоксим Павловић — Мени се чипи, да је ова ствар јуче решена. и нраћен овај члан у одбор да се редигује по овом предлогу. Ја мнслим да је излишво, да се сад понова решава о тој ствари, јер је већ то решепо. Зби.ћа, има полицијских власти, које погрешно разуму то, и за то је потребно да се овде каже, Ми смо пре неколико дана одобрили закон о трошарини, и већ сам добио писма из унутрашњости, да власти иду и пописују по дућанима сиров сир, а о томе закон о трошарини нема ни помена. Види се да власт погрешно разуме аакоп, и с тога бих био да се и овде ово каже. Председник — Претрес је свршен. Стављам на гласање чл 1 (ј како га је г. известилац прочитао. Ко је за то, да се онај чл. прими, нека седи, ко јо против, нек устане ? (Већпна седи), Објављујем да је Скупштина усвојила чл. I 6. како га је изгесгилац прочитао Известилац прочита чл. 19 како је усиојен на првом читању. Милош Богдановић — Овим је чланом став.1>ена дужност првостепеном суду, да врши неку иосредничку службу између онога, који шал>е исправку и уредништва. Ја мислим, да наши судови имају много важнија посла у грађ. и крив. пословима, а не да посредују. Једно то, а друго, што и ми преко попте шал>емо рочишга, тужбе, па што не би и ови непосредно поштом слали исправку штампару. Често пута - нађу се бесни људи, који аадају само посла, и за што, као што рекох, он не би слао преко поште а не преко суда, јер судови су за другу цељ, и њих народ плаћа. Ја мислим, да се овде место „првостепеном суду" каже: в да се исправке шиљу преко поште.* Мислин да је то умесно, и треба г. известилац да примн, Сима Костић — Нисам бно при првом читању опде, да говорим о овој ствари, али се из из»ештаја одборовог види, да сам одвојно мишлење код овога члана, које истина писам напнсао, алн сматрам за дужност, да га сад нзнесем пред Скупштину. Оно се сасгојн у овоме: да се овај одељак испрапи, који говори о исправкама у новинама, које по момо мншљењу и материјално и морално штете уредника, н да унишгавају слободну штампу. Јер исправке, како из практико знам, скренуле су са свога нравога пута, и не одгоиарају циљу, ради којега су установљене, него иду погрешним правцем. Друго, овим исправкама не може да се постигне оно, што со хоће, овим исправкама иде се на то, да онај, који је увређен путем штамне, добије неку сатисфакцију. Па лепо, господо, у једним новинама изађе, да сам оклеветан, и то ја или неко други Они, који ме познају, они ће рећи, да то није истина, и да није могуће да сам ја такав човек, а они, који ме не познају, за њих ништа не креди то, шго ћу ја у истим нонинама изаћи, н казати : то што је речено, о мени то Је просто лаж, ја модим моје познанике и пријатеље, да причекају док суд не каже шта је. Дакле, опот се познва на ненога трећег, да каже: ко је крив. Дакле ииди св да ове исправке још нису доиољно, те да со постигне права цељ, тј. да се да праведио задовољон.е ономо, који Је уврођен, Јер то нма да кажо ноко троћи, а тај трећи, го 1® Врвол процедуром ми смо дали донољно гаранннЈо снакоме, да увређени дође до праводног задовољења и да се шго пре констатуЈе ноисгина, и да ћо се то одмах у истом листу и часопису одштампаги. Други Је господо разлог, пгго со иоправком идо на то да со нобиЈо оио што Јо нанисано. Ја сам читао и мислим да Јо многи од нас могао често ну га да чита у Српским новинама нрло чудио исправко. На нрилику Јодин лнст доносо бело.мку да Јо поки

човек убијен, а срески начелник доноси исправку да је убијен, али не из Једие пушке него из две или ако лист донесе белешку да је убијен Петар, срески начелник у исправци каже: није убијен Петар него Павле. Или овакав пример, онај који је написао белешку, у њој каже дете дедино и сматра дете по дому, а онај коЈи шаље исправку вели није тога него Петров, а го вначи опет да је онога, као што је онај у нотици казао. Пли Још овакав пример : У једном листу нзађе белешка, у коЈој се каже да је један жандарм бесомучно напао момха тих и тих новина, доноси се исправка, и знате шта се каже : Није бесомучно жандарм напао, него је срео једно дете и запитао га шта је то што носи, и кад му дете није хтело да одговори, он му је узео новине. То нису никакве исправке. Тим се путем чогу само кињнти новинари н угушивати слобода и Ја бих у интересу задатка, коЈн штампа има предложио, да се те исправке укину. Известилац Љуб. П. Ђирић — Господо, задатак је пстинске и право штампе да износи само истипу Ако пођемо са гога гледишта, коЈе је једино правилно, онда само по себи отпада оно што је г. Костић говорио. Ви знате, господо, како се код нас погрешно разуме сло>5ода штампе, као и то да код нас има права сваки да буде уредник, дакле да Је често путн код нас уредннк човек, коЈи је Једва нисмен и он се само узима да одговара, да иде у загвор да бн се задовољилн ћеФОви појед ших људи. Ви знате, господо, чнме су пуњени сгупци извесних нашпх новина, и онда кад то знате зар не треба датн задовољења људима, које вређају на најскандалознији начин путем штампе. Ви знате, господо, да постоји пословица да је ћутање зиак одобравања. Г. Сима Костић сваког оног, којн буде у^ређен путем :нтампе, упућује суду да тужи онога, који га увродио. Ја фжим, господо, да се ти резонн не дају бранити. Вн зпате, господо. колнко је то тешко стати и судити се, да употребим пзраз као што бп г. Панта Срећкоиић казао, да бе судите с јодннм несрегником, јер господо, ако ви и оптужчте уредника па Јодаред вам пред суд долазп неко нотурено лнце с коЈим положај и достојансгво ваше не дозвољава вам, да стојите пред гудом, а камо ли да пресудом нађете задовољења за оно што јо против вас пнсано. И кад Је тако, господо, онда ја мнслим, да све оно што је изнео г. Сима Костић не може се одржати. Даље, господо, кад би се усвојпло мишљење г. Косгића> онда бн човек био нзложен да сваког дана иде на суд. Рецимо> I осподо, о једном чосеку пише со свакн дан, и на сваку ногчцу, која Је против њега написана, морао би да плаћа таксу од 10 дии., поред тога шго би морао нћи суду, па онда ви зиате, кико се мо:ке рочншге да продужава, што није тужеии дошао, па још ако је оиај когл тужнте у другом месту, онда бн морао да плаћа адвоката. Дакле дозводнги уредницима да боз разлога нападају л>уде и износе неистину против њих, и да ■ нај који је нападнуг пма само аадоволења у томе, што ће уредника тужити суду н добити пресуду судску, ја држим да то не би бпло праведно. На протип, господо, кад мп дозвољавамо уродиицпма да напишу што хоће, н ако онн изнесу нску неистину протпн једног човока, онда тај, комо Је нанесена увреда, ако неће да тужн суду уредника, бар нма једипо задовољен>е у томе, шго ће он исправком да побије оно, шго је протнв п.ега изнесоно. Друго, господо, често пуга јодан човек, који је унређон шгампом, налази задоволења да иде суду, и тужи уредпика, ного би баш нашао задооолења у то.мо, да му цресуди поко трећи, а тај трећи то јо јанпо мнење. Јодан уродник напнше у сном листу Једну нотицу против Једног човека и преогави отвар иеисгинито, зар сад није право да н тај човок напншо одговор у гом иогом листу, и онда ћо јавно мнење, тај гроћи судија, преоуднти, јо ли урединк казао исгину илн није, п да ди и даље троба перонати уреднику или но. Према томе торати Једног чонека да се за спаку оитнИцу тужи суду и да подносн маторнјалне жргве, а врло чеото нросто због ћоа>она поЈоднних људи, ја држим да то но би било ираведно. А на иоодетку нигде оо тако у овоту и но ради; свуда се дозвољавл да онаЈ који јо окдеветап има ирана да да нонравку, а тим