Народна скупштина

105 САСТАНАК - 24 МАРТА

СТРАНА 1325

105 САСТАНВД 24 марта 1891 год. у Веограду ПРЕДСЕДАПАО ПРЕДСЕДНИК Димитрије Кати4 секретар ЈБуб. П. ИириБ Почетак у 8 1 / 2 часова пре подне. Присутна су г. г. министри: председник министарстпа, министар унутр. дела, и просвете и цркв. пословз. Председник — Отварам 105 састанак. Изволте чути иротокол 103 састанка. Секретар Добра Ружић прочита; Тома Бојичић — И ја сам јуче у јучерањој дебати изјавио, пошто је предлог Милоша Богдановића био једностран, да сам био противан. И за то сам и гласао противу њега. То није уш .10 у протокол, и ја мислим да и то треба да ее забележи. Секретар — Ја мислим да то не треба да уђе у протоК°л, јер није од значаја. Председник — Могла би и да уђе ова исправка Томе Бојичића у протокол, али по нравилу не би требала да уђе, јер нема ведиког значаја. Тома Бојичић — Ја мислим да је то значајно и треба да уђе. Председник — Претрес је свршен. Прима ли Скупштина прочитани протокол? (Прима). Изволте чути протолкол 104 састанка. Секретар Љуба Јоксимовић чита: Председник — Нрима ли Скупштина прочитани протокол? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе, упућене Скупштини. Секретар прочита поменути протоко.1. Светозар Петковић, бивш. жандарм из Београда жали се, што му није иснлаћена дијурна, коју је заслужио при потери хајдука. Љубомир Ћабрић, бив. ђак из Београда, моли да буде примљен за ђака учитељске шкоде. Михајдо Радовановић штројач из Београда жали се против начелства округа крагујевачког. Председник — Све ове молбе и жадбе упућују са надлсжном одбору. Изволте чути јвдну ингерпелацију на г. министра војног.' Секретар чита: Интерпелација на Г. Министра Војног. Прошле године поднели смо интерцелацију на министра војног у којој смо га питали, је су ли му познате злоупотребе које су учињене приликом зидан.а војених касарни у Пожаревцу, Књажевцу и Пироту. Г. министар није могао дати позитивног одговора, јер је тек одредио комисију, која ће те злоупотребе ди извиди. Молимо г. министра да нам одговори: 1. Је ли одређена комисија довршила свој посао ? 2. Какав је резултат из целог њеног рада? 2 3. марта 1891 год. Београд. интерпеланти : Љуб. П. Ћирић, Мел . Ј. Богдановић, Раша Нинић, В. Ђирковић. Председник — Ова ннтерпелација упућује се надлежном министру, да одговори на њу.

Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду продужење претреса закона о шгампи. Известилац ЉуОа Ђирић — Члан 16 који је враћен одбору, редигован је овако: Ч лан 16. аНовине и друге штампане ствари могу се забраннти (узаитиги) само ако садрже: 1, Увреду Краља или Краљевског дома; 2, Увреду кога страног владаоца или њиховога дома; и 3, Позив грађана да устају на оружје (чл. 22. Устава). Власт, која је забрану извршила, дужна је за 2 4 часа по извршењу забране, спровести дело суду, а овај опет лужан је од часа пријама за 2 4 часа забрану оснажити или поништити. У противном случају сматра се, да је забрана дигнута. Дан кад суд не ради не рачуна се. Против судског решења, којим се забрана одобрава само тужени може изјавити жалбу у року од 2 4 часа од пријама судсиог решења. Жадба се предаје суду, који је о забрани решавао, а он јо дужан најдаље сутра сировестн је касационом суду. који за 2 4 часа од часа пријема ствар коначно расправља. Ако власт узапти спис (лист, новине, цртеж, гравиру и т. д.) иј разлога побројаних у тач. 1, 2 и 3 овог члана и суд запт одобри, па се посде на претресу судском пресудама утврди, да казненог дела нема, онда је тим самим и запт дигнут, а узапћени списи враћају се писцу — растурање је дозвољено. Исго гако запт пада, ако власт, која га је тражила не подигне тужбу у року од 10 дана, од кад је суд запт одобрио. Кад сс узапћавају штампани примерци, онда се узапћавају и сдова, плоче, Форме, каменорези и т. д. На захтев штампара слова се могу и растурити и плоче нстрти. Ако се изкривљени делови могу одвајати (као додацн броју или овесци списа или новина), онда се они непе узапћавати. Ако слова нису при самом узапћењу растурена иди плоче истрте, онда ће, чим суд запт одобри и касациони суд решење о запту оснажи, шгампар дужан бити, да у присустиу оптужне вдасти слова растури или плоче истре. У противном случају учнниће то сама вдаст." Што се тиче мога предлога, ја сам га тргао натраг, не за то, што су ме својим раздозима убедили: Коста Борисављевић и Ранко Петронић, већ с тога што сам видео да миннстар нравде има права, да председника, који није хтео на време да учини оно, што му закон налаже, да административно казни. Коста Борисављевић — Извесгилац није казао: је ли овде усвојен преддог г. Милутина Гарашанина. У колико је прочитао, мени се чнни да га јо прнмио. Извеотилад — Ово што сам прочитао, то је са додатком првдлога г. Милугина Гарашанина. Коста Борисављевић — И ја сам тако разумео да је иримљен, и сад устајем да кажем, да нема места његовом преддагу, јер, то би значило, повторавати оно, што је већ казато у овоме члану. По себи се разуме. да, кад се нађе да нема кажњивог дела, онда и сама забрана растурања листа иада. Према томе, понова унашамо у закон оно што је казато, то је пдеоназам, коме овде нема места. Истина, да може полнциска власт криво да разуме закон, али то додази од крајњег незнања самих чиновника. а то се може заштитити тиме: ако се чиновпик који учини нешто противно закону, тужи суду, овај може да га осуди. Дакле вма другога начина да се томе доскочи и за то сам мчшљења, да Скупштина не би требада да дозволи, да се у овај закон уноси оно, што је већ једном унето. Министар унутр. послова Јован Ђаја — Господо, ја сам већ јуче казао, да је предлог г. Милутина Гарашаннна излишан, но да неће бити ни од корнсти ни од штете, ако би био усвојен, јер кад д шесе суд нресуду да нома дела, да нема кривице, онда по себн пада и забрана да се лист растура