Народна скупштина

СТРАНА 1324 НАРОДНА

Са врло неутралиим тоном г. Герашапин је усклнкнуо, како је ово први пут да се са министарске столице каже јелном посланнку, да нешто ради н говорп нз лична обзнра н рачуна. Ја не знам да ли је ово први пут, али држим да је добро кад се то у очи каже. Можда је ово први пут, да се отворено у очп говори, Јер до сад је било, а г. Гарашаиии зна навести доста примера, да се с минпстарске столице није говорило негоп огварало нза леђа, о људима који се иису могли фалити. Дали је тај старн обнчај који је завео г. Гарашанин, бољи, илн је бољн овај новн који ја заводим, остављам Скунштинп да она оценп. Што се тнче онога навода г. Алимннја Васнљевпћа, да се но редакцнјн овога члана не би могла нисати исторнја, ја држим да је неуместан. Ја мислпм, госнодо, да неће бнти ннкада тако лудих судија, који ће под речи преци, разуметп краља Милутнна и т. д. Друга је ствар ппсатн исторнју, а друга је го иређати чланове краљевског дома путем штампе, о чему је овде реч. Ако се немарн да је боље, ја пристајем да се дода реч „живи^ преци. Председник — Пошто је г. министар пристао да се дода реч Ћ живи иреци« онда молим вас изводте чути како ће тај члан гдасити са том изменом. Известилац чита: Чл. 17. Иод Краљевским домом разумеју се: Краљица супруга, живи преци и потомци у правој линији и рођена браћа и неудате сестре Краља владаоца. Председник — Пошто је претрес свршен приступићемо гдасању. При претресу поднео је предлог г. Гарашанин, који је потпомогнут са 9 посланика, и он је био десети, преддог његов гласи овако: Чл, 17, Под вдадалачким домом разуме се крал.ица супруга и престолонаследник. Јесте ли разумели предлог г. Гарашанинов? (Јесмо). Стављам на гласање, ко је за то да се предлог г. Гарашанинов усвоји нека изволи седети, а ко је протии нека устане? (Вгћина устаје). Већина је устала и према томе обЈављујем, да је Скунштина предлог г. Гарашанинов одбацила. Стављам на гласање чл. 17 са изменом, коју је г. известиоц прочитао, а на коју је г. министар пристао. Ко је за то, да се чл. 17 прими са допуном као што је г. извеотилац прочигао, нека изволи седети, а ко је против нека устане. (Већина седи). Објављујем да је Скупштина усвпјила чј . 17. Известилац прочита чл. 18. Председник — Стављам на гласање чл. 18. ко је за то, да се чл. 18 усизји, нека изволи седети, а ко је прогив нека устане. (Сви седе). Оглашујем да је чл. 18 усвојен. Да нрекииемо даљи иретрсс закона о шгампи, јер је већ време да аакључим седницу. Изволте чути један извештај одбора Финанцијског. Секретар Љуба Ћирић чита: ИЗВЕШТАЈ финансијског одбора Народној Скушптини Одбор Финанцијски расмогрио је предлог г. министра фиианцнје, којим предлаже, да се конверзија државних дугона изврши, па Је нашао, да је овај предлог користан по наше држ &вне Финанције; с тога јо донео ово решење: „Овлашпује се Краљевска влада, да у гоку ово године иоже иостојеће државне дугово у један мах или постепено, како се кад агодна прилика укаже, — прегоорити (конвертовати) у нов државии дуг са интересом не већим од четири на

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ето од номиналне вредности а са роком отплате од 7 5 годииа, по тако да уштеда на досадашњим годишњим ануитетнма не може бити мања од два милијона динара. Услови и остале појединости не могу бити неподољнији од оних, које је држава до сад усвојила аа већ учињене државне зајмове«. На измене које је одбор учинио г. министар првстао је. Одбору је част предложити Народној Скупштини, да и она нзволи овај предлог усвојити. 2 3. марта 1891. год. у Београду ПРЕДСНДНИК ОДбОРА, Ран. В. Тајсић нзвестилац Ј. Ж. Јовановић чланови : Р. С. Поповић. Мил. Марковић, Милан Ђ. Ђурић. П. Срећковић Председник — Претрес овога предлога ставиће се сутра на дневнн ред. Иаволте чути један указ Краљевских Намесника. И8вестилац ЈБуба Јоксимовић чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРД I по иилости бошјој и вољи народно) Враља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог нашег министра унутрашњих послова, а по саслушању министарског савета, на основу члана 3 4 Устава: Овлашћујемо Нашег министра унутрашњих послова да нодпесе Народној Скупштини, сазваној у први сазив прве периоде на рсшење нредлог, да се села: Кулина и Љуптен одвоје од општине јастребачке, а село Чукоровац одвоји од општине честапске у срезу моравском округа крушевачког па сва три села образују засебну општину под називом «Кулинска а . Наш мпнистар унутрашњих послова нека изврши ово решење. 2 3 марта 1891 год. у Веограду. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Миниетар унутрашњих послоеа, Ј. "Баја, с. р. Председник — Постоји одбор један, који проучава овакве предлоге, је ли вољна Скупштина да се овај предлог упути томе одбору? (Јесте). Предлог овај упућује се одбору, који ове предлоге проучава. Данашњу седницу закључујем, а заказујем другу за сутра у 8. чвс. пре подне. На дневном реду биће: Продужење другог претреса закона о штампи; извештај одбора Финансијског о зајму жељеапичком и мононола соли; одговори мпнистра унутрашп -их дела на интериелације и питања на и,. упућена; извештај одбора о нремешгају општнно крсманске из ужичког у златиборски срез; Извештај одбора о предлогу миннстра Фниансија о коннерзији држанннх дугова. И други притрес закона о јавним зборовима и удружењима. Састанак је грајао до 7 сах. у ввче.