Народна скупштина

104 САСТАНАК — 23 МАРТА

СТРАНА 1323

ступитн елучаЈ да се он заклоњен за овај члан какав је сада може терати са целнм светом и нротнву ннтереса ове земље, на каже: ,нико га не нознаје као ја па дај да нраво калем У Д а М У недам почасти за које ннје заслужан." Да је бнло иохвалнпх дела у жнвоту бившег краља, онда нико не би нмао нотребе да износн ову измену и разлику и да доказује нужду за мењање овог члана н ограничење о ненрикосновеностн да се оваквн случајеви понова у владалачком дому од кога исута члана двора могу да десе. Ја чннпм овим Скунштину иажљнвпм п нека се не нревари у овом пнтању. Дакле из ових разлога, а да не г оворим више нншта, јер држнм да је Скупштина стекла своје убеђење, мислим да би било на своме месту, да се овај члан вратн одбору да га друкче реднгује, а у корист Ћирнћевог н г. Гарашаннна иредлога а да га не првмимо овако, као што је овде сад нзнесен. Ако остане овакав чл. 17. онда ћу ја гласати прогив целог закона. Риста Поповић — У иашем Уставу чл. 22. ушла је једна одредба, које говорп о увредн краља п краљевског дома. Та одредба, која је ушла у тај члан, треба да се унесе у закон о штампи и да се прецпзннје одредн сама одредба, која је у начелу унесена у Устав. Потреба је дакле бпла, да се та одредба дефнннше боље, те да се зна којн су н шта су то члановп краљевског дсма; јер морамо иризпати, да је та одредба буннла н наше правннке у правосуђе и нначе јавно мишлење, јер се није пречистнло с тнм, којп су го члановн краљевског дома. Овнм законом хоћемо да регулпшемо, да нрецизно одреднмо којн су то чланови краљевског дома. И то се сада овим 17 чланом овога нројекга хоће да уредн. По томе нројекту члановн краљевога дома билн бп и сродници краљевн, на прнмер, отац, мати, браћа н сестре. Но г. Гарашауин и Тајсић предлажу, ^а се из чланова краљевског дома искључе сви остали сродннцн, н да се иод домом разуму само владајући краљ краљица н престолонаследник. Ја нећу да доказујем да ли у краљев дом нравно долазе нреци н нотомци к])аљевп нлн само краљ. краљпица п нрестолонаследнпк, а мислим да то иптање инје чнсто н јасио, јер колико је год говорннка говорнло, говорнлп су са разног гледишта; а н нравницн су то разно тумачили; некп су узпмалн да су отац н матп члановп краље! ског дома, а неки су узималн обратно. Дакле само питање но себн, нпје јасно н нречишћено; нма разлога н за једно п друго гледнште. Ну ми ћемо овде да станемо на једно друго земљнште, на земљиште ирактично и да се уингамо шта је у онште корисннјс за државу, за земљу: да ли је боље да сролннцн краљеви буду члановн краљевог дома нлн обичнн грађаии? У Уставу стојн да ни један члан краљевог дома пе може бити минпстар (134 чл). Ова одредба иије ушла без нкаквог значаја. Ова одредба нма свога значаја. Ако би вн усвојплн ову дефиннцију, коју иредлаже г. Гарашанп н Ранко, да се под Краљ. домом разуме само Краљ, Краљица и Нрестолонаследнпк оида значн, да бн остали сродннцн краљевн бнли обпчнн грађани н нмали бн сва нрава н дужносЈи као н остали грађани. И кад смо ми ирнмили такву редакцнју, какву нредлаже г. Гарашаннн, шта би било у том саучају? Било бп то да бн браћа и отац Краљев, могли би.ш државни чиновннци, мнннстрн, иосланнцп н моглн бп уиотребитп сва грађинска прави као и сви други обичнн грађани. На да лн бн то бнло корисно за земљу и дииастпју? Меии се чнии да је и сам Устав исказао бојазан о томе и у иачелу наредпо да члановн Краљевог дома не треба да буду мпннстри п обпчнн грађани;јер на спрам једиог члана Краљ. дома не можете нрименитн све строгости законске као на сирам осталих грађаиа. Истнна то се може желптн и тражити, али у ствари не може се извршити; ма која влада да је на уиравп земаљској, ако би отац нлн брат Краљев учннно какву погрешку, она не би на снрам њнх могла нрименити закон оиако иако бих то учиннла на спрам другнх. И шта бп дакле бпло тада. Бпло бн го, да би једап сродннк Краљев могао да злоупотребн своје право, да ради ого зашта се обпчни грађани казие, иа за то опет да не буде кажњеи. Ја мнслпм да п онај члан Устава нма такав значај.

И кад се са сродннцлма Краљевнм не може поступати као са обичним грађанпма, боље је да се изузму од обичних грађапа; пек се не мешају у иаше ствари ; нек буду удаљенн п нек нм се оставе само онакова права, која одговарају њнховом достојанству и иоложају. Немојмо дозволити да опи нишу но иовннама, да буду мииистрн и чнновницн; од тога може бнтн С.1М0 штете по земљу п династнју а ннкакве корисги. С тога, дакле, кад узмете ово питање са овога гледишта ( нда ћете нризнати, да је редакција овога члаиа умесна и да предлог г. Гарашанина не греба иримиги. Но речено је, иа могу дотпчни сроднпци раднти иослове, који подлеже крнтнци, иа зар да их од критике сачувате ? Овим чланом хоће се да се сузбнје грдња и увреда, н ја мислнм, да земља и народ иеће нпшга пзгубиш тиме, ако се у закон о шгамин унесе одредба, која ие дозвољава грдњу н увреду Краљевим сродннцима. Нредлогом г. Гарашаипна дала би се законска могућност иојединцими, да грде н вређају Краљеве сроднике, по шта би у оиште од тога добила земља? Ја велпм ништа. Па не само да не би зсмља нишга од такога рада добила, иего би такав рад бпо п од грдне штете. Такав рад кварио бн н реметио бн ону нужну хармоиију, сагласност, која је зарад нужнога наиредовања једне државе, између круне, дниастнје и народа, неонходпа. Што се наводн иекакав параграф, пз доба књаза Милоша, којн је у своје време, а то је ваљда у 1880 годинн, I во иптање о дому Краљевом у иеколико регулисао тнме, што је своју браћу п свога ица из чланова свога дома пскључно, то је веома неумесно. Јер тадањн сродницп књаза Милоша, били су обичнн чииовннци ; оии данас у добу уставном то не треба да буду. Оно што је могло и било у времену не\ставном, не би требало н не може да буде у времену уставном. Оно доба није у свему нравнлно и он се не сме да узима за нравило нарочито данас, кад Србија живн моде|ннм евроискпм животом. Из свнју наведеиих разлога држим да Скуиштина треба да ирими овај члан овакав, како је реднгован по нројекту а предлог г. Гарашанииа да одбаци. Алимиије Васиљевић — Редакција овога члана, као што је иредложена, да се ио^ члановнма Краљевског дома разумеју нрецн у нрној лннији, ја држим, да ие може чздржатн здраву критнку. Нојам чрецн и сувише је растегљив. Доиста, госиодо, држава је наша нова, до« владалачкн инје давнашњи, као што то нма у другом свету, да владалачки дом траје ио неколпко стотнна годива и да има иретке ире неколико стотнна година. И донста, госиодо, кад бн остала редакцнја као што се предлаже, не би се могла иисатн псторија, јер псторија критикује рад владалаца и осуђује у критицп плн хвалн онако, како је ко заслужио, за то велнм и не бп (е могла усвојптн ова редакцнја. Нигде у свету владалачкн дом ие цеип се впше него у Русији, на се и чамо не прегерује, него се узимазиачај дома онако, као што гатреба разумети. УРусијиш го се тиче нисања, штампе, само се иде до деде а . аље не, а иосле деде можете писати и критиковатн шго хоћете, само до деде не сме се, и кад је тако у Руснји не можемо нп ми ићи даље, да разумемо ствар друкчнје и да не зпамо шта зиачи нојам иреци. Нигде у свету :е разумеју се друкчпје члапови ираљевског дома, него роднтељп владајућег краља. 11рема гоме мпслим, да реч нрецп греба свестн на нрави значај њец н казати живи ирецп илн родичељи, иао што ио сриском појму треба схватагн, а ие да нрема редакцнјн пдемо хиљаду година у натрат. Ја мислим да ова редакцнја треба да одговара појму шта је то дом. С тога ја нредлажем, да бн се разумело боље н да бн се боље нзразили, да се онај члан вратн у одбор, нли да се каже жпви преци или родитељи, то нма смисла, јер не можемо ми ићи даље него цео свет. Дакле ја бих молио ако иристаје влада, н ако нристаје г. нзвестилац да се овај члаи вратн у одбор, и да се каже „жнвн нретцп ли родитељи". Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Да ич бих остао дужип, и да нн један народ не буде не иобиЈен, цојн је навео један од г. г. р.редговорника, а го је г. Гарашаннн, ја ћу казатн још неколико речи.