Народна скупштина

СТРАНА 1376

чиновника и од куд ке народ српскм да илатп те терете. Ја ЛНС.П1М, да Народиа Скунштнна не сме да одобрн ово, и ја сам и|отиван овоме. Известилац — Ја бнх молио г. Тому, да не мислп да је то I оља љнпострова бнла, да се ови издацн учнне, него уставни нронпсн нареднлн су да се пзвршн промена чланова касацнје, аиелеције, саветннка н т. "д. п отуда су дошлч овп нздацн. Према томе отиада онај патрнотизам, којпм хоће да се хвалп г. Тома Јовановнћ. Јован Авакумовић — Госнодпн пзвсстнлац одговорио је &ом нрнјатељу Томн Јовановпћу, као да је ово нужно бнло шго се иЈјекорачно буџег иензпоновањем н аванзовањем, алп нзвестнлац кад је то казао, он ваљда пнјс назно штајеговорио мој прнјатељ, јер мој прпјатељ ппје ударно на пензпоновање члчнова ћасацп;е, анелацнје п саветннка, него на нензионовање онпх чпновннк.а што нпје морало да буде п што нема ослонца у Уставу; а тако пспо ударно је н на аванзовање чиновннка. Дакле то су познцпје, 4оје нпсу нотекле из Устава, него нз воље г. минпстара. Кад бп мп хтели да говорнмо о нознцпјама оинм, које су се морале да утроше за пензнонован.е судпја касацноних н апелацпоних н савегника, онда бп гово]> пзвсстиоца бпо на своме месту. Али кад су министрп, знајуКп да је у буџету дефпцпт, п иреко буџета утрошнлн 80.000 дннара на пензионован.е н 80оО дннара на авинзовање чпповннка, онда је на свакн начнн гакав н.н\ов рад неправнлан. Кад знамо да је у буџету одобрена нзвеспа сума па пензнонован.е н аванзовање чиповника, онда Мпнпетарскп Савет нема права да даје далеко већу суму на го као шго је овде случај. Кад се хоКе, као шго је мннпсгар јуче казао. да ваграђују раднкалн у овој земљи, п кад се хоКе да сгворе моста радикалпма, онда разуме се мораЈу се пензноповатн они људн, који не припадају радикалној иартнјн, на да се иа н.нхова месга поегављају радикалп. А.ш на свакн начпн то није нншга друго него вређање закоиа буџетског у коче је казаго, да се не сме на пензноновање н аванзовање чпиовиика утрошнти внше. ио што је одређеио. За то потпчмажем мога прчјатеља Тому ЈовановнКа, н мислпм да Народпа Скуиштпна не треба да одббрп овај кредпг, те да со стаие иа иут мпнпстрима да пе мећу у б\џег мању цпфру, а иосле да траже иакнадие креднте н на тај начпи да оптерећују буџет још впше но шго је оптерећеи редовипм сумама. С тога иолпм Скупштпну да не одобрп овај ;:тспггај одоојм . Извеетилац — Не сгојн то шго каже г. АвакумовиК, да се само отва|)ају места радикалпма. Ако Јсоће донота да зиа, он треба да зпа, да саветпнке п чланоне касације и апелације, пе ностанља сам мнннстар пего се опи посгавл,ају нзбором н нрема т^оме, онн, који нису оотали, морали су сс стаинти у пензију, и ус.кед тога морао је се аванзоватп пзиесан реа .1.удн, којн су дошлн на место оних, којн су попупили честа опих, што су нензпоновани, и с тога је повећана та партија па аванзо ан.е. Тома Јовановић — Ја не знам, како може известнлац да нзопачава речн, кад г. Авакумови!) каже, да је то сума утрошеиа па аванзовање чиповника, а пе због ненсиоиоваља чланова апслацпје и касаније. На послетку ви можете да одобрите ово, али то ћв све на вас да падне. Ја мпслим да су радикали увек агитонали против аванзопаља и иензиопован.а чиновника, н да су због тога и уснсли да имају већииу, међутим они сад са свим друкчпје раде. Председник — Ставл.ам на гласан.е: ко јо за то да се прнми мишл.ен>е одбора, нека седи, којо прогивав иека устапе (Ови седе, сом Томе ЛоваповиКа). Објавл.ујом да је Скунштина усвојила мишљењо одбора. Известилац прочита да сс мипистру војном нздатак од 915 0 динара, учињен на хонорарне иреданаче појних прелмега У Неликој школи, ла нромп од 1. Новомбра 1 888 до 1. Јануара 18 0 0 г. одобри м стапи иа черст војног буцета аа 1 88 8/9 рачунсиу годнну. За тим прочита мишл.си,е одбора Финансијског да се исти предлог усвоји

Велизар Кундовић — Ја не могу да разумем никако ове хоиораре, који се дају извесним чиповницима, што врше неку државну службу. Ја мислим да се чиновннк плаћа да врши државни посао, па вршио га он на једном или другом месту то је све једно. Ја мислим да је једном чиновнику плаћено све његово време и да му се не треба да даје никаква награда за то, ако он радп један сат у једној канцеларији а други сат у другој каквој канцеларији нли на другом каквом месту. С тога не бнх био за то да се одобри овај издатак. Молим 10 пославика. да потпомогну мој предлог, да се мишљење одбора одбаци. (Потпомажу га). Ранко Петровић. — Не бих устао ишта да кажем против назора г. Кундовића, да не видох како је усгао г. Авакумовић, г. Рнбарац и други на гласу правници, из опозпције који вептилишу овде више него ико законске одредбе и параграфе да нису велим устали да потпомогну предлог г. Кундовића. Ја мислим, да указ којим се поставља један чиновник, одређује положај тога чиновника, одређује му месте као год и време кодико га мора утрошити. То је закон којии не;правници знају, а који гази г. Куидовнћ својим предлогом исто као и господа која му предлог помажу. Рад који ннје везан за то место, то је рад друго прсте. Кад се хоће чиновник да употреби на други посао, на другу дужност, то може бити само с драговољним пристаиком њсговим а никако под морање. У овој нрилици се тражи од људи не онај исти посао који држава пла!.а, него неки са свим другн, за који се мора утрошити нарочито време и за који се мора н нарочито спремнти. То ће бити хонорарна дужност, која се увек врши пошто се изврши званично време! дакле он за остало олободно време употребљава се на хонорарну дужност. Не могу да се сложим никако са назорима г. Кундовпћа, што овако изврнуто узима значај указа и положај једнога чиновника, што упоређује рад чнновника с радом погођених слугу код газде, који раде но ћуди газдииој. Велизар Кундовић — Ја мисјим господо, да ете сви ви мање више читали указе и знате да се нико не веже указом за какву дужност, него се каже ннр. тај и гај поставл.ен је за мајора. Сад ако он врши какву дужност на Вел. Школи, он је онда ие врши у касарни. Свакојако, да њогово чиновиичко време нлаћа држава и она га може упогребпти на шта хоће. Ирема то.ме ја мислим да мн пнкако пе треба да дозволнмо да јсдног чиновника, кога, држава плаћа, да све споје време треба да употреби на опо на шта га држава одредп п да за то нема особене награде. С тога са свим је опраидано да ни једног чиповиика који врши држнвпи посао, не можемо платити два пут него једап пут, и зато треба са свим овај накнадни креднт да одбацимо. Алимпије Васиљевић — Ова хонорарна сдужба, коју врше професори, у иитересу је школе и у ингересу је Финанспје. У ингересу је школе по томе, што миппстар .чема често дово.ћпо спремних л.уди, који могу да заузму извесну катедру, и онда министар мора да остави или да катедра стоји празна или да поставн ту човека, који ће ту катедру заступати, који је то.ме вичан а ме(>угим врши другу дужност. Дакле. кад се тако ради, онда катедре не остају празне и заузимју их способни 1 људи, А у интересу је Финансије у томе, што у место да се за извесну кат<мру плаћа цела плата некоме. даје му се само '/ 4 П1ате; менн је жао што оу моји пријатељи усталп да говоре протни тога, без чега се нс може. Тома Јовановић — Жао ми је што г. Алимпнје потпомаже овај прсдлог, али он може то говорнти, јер је савегник н има санетпичку плату. Ја мислим да сваког оног Србнна, који је у г.војој рођоиој зем.г>и, кога је држава можда издржапала о народном трошку, ако оде да иоучи ђаке, зар да му се за то накиадно плати. Ако учи ђаке, он не иде у Фронт и не маршира. Зар ако је Ранко овде послаиик и секретар, да му се н за то овде накнадно плаћа. Ја сам противан тим издацима, јер ако се томе не сгане но нут, онда пароду пеће бити добро и остаће свагда сирома. (настлвиће ск)

Одговогии унк.дник 1 'анко Петронић

Штлнпл кглљ. срмскк дгжавнк штлммаријк