Народна скупштина

108 САСТАНАК. - 28 МАРТА

СТРАНА 1379

Димитрије Машић — Ја сам, госиодо, јуче ириликом иретреса и одобравања ових вакиадиих кредита казао и иребацио иредседииштву, да сматрам да је са овим иакиадиим кредитима незакоиито рађено, иротивио иословиику скуиштииском. Одбор фииаицнјски иодиоси иам само шгамиан извештај са иеким извесинм тачкама, у којнма се каже само цифра ирекорачења, али побуда н разлог: зашто је нрекорачење учин.ено, за што је трошеио, тога нема. То ие знамо ми, то зна фииаицијски одбор. Г. известилац нам вели, да смо моглн доћи да читамо у одбору финаицијском ; тај раз.шг иема ипкаквог оиравдања, јер, госиодо, ако би иас 100 и впше свакп носебице ншли у одбор фииацијскн да тамо те ствари читамо и разгледамо, онда не би ии било иогребно, да се износе овде у Скуиштини. Ја мислии да се сваки иредлог владин мора штамиати. II ја држим да цел> штаиања н јесге у томе да се иа 24 сата раинје да штамиан иредлог сваком иосланику да он може размислити о ствари о којој ће гласати. С тога ја налазим да се је овом нриликом председннштво огрешило о закои о нословиом реду у Скунштини. Што се тиче самога накнаднога кредига, ја нз говора г. министра ннсам могао чути неке јаке разлоге, којн би ме могли убедити, да је оиравдаи овај нздатак који је учињен. Госиодо, ви знате да је увниуго иег иачелства. Свнх гих 5 начелства ималн су но два мшсара, н на њих 5 чиин свега 10 писара. 11оред гога ви зиаге да ио старом закону о адмиминнстративиој иодели у начелствима било је ио два иисара а у ио иекима и впше од два. Дакле кад узмемо у рачун, да је се морао смањитн број иисара укидањем свих & начелстава н да су се могли одузетн од оних иа^елсгва, где је било више од два иисара, тај број инсара из укинутих иачелства, и ирекобројни из осталих начелстава, ја држим да је толики број нотиуно могао да иодмири иотребу за иисаре у иовим срезовнма, и да иије требало на рачун тај чиниги инкакав нов издатак. Друго, што се тиче иознцнје иандура гако исго стоји У тћх 5 укивутих начелства било је по 5—6 нандура н они су моглн да се уиуто на дужиост у те иове среске каицеларије, и нису се морали иарочиго нови иандури иостављаги. Међутнм ио иредлогу министровом стоји да иа самим иаидурима ирекорачење износн 84000 динара. То би значило госиодо, да иаидурн у 13 срезова коштају внше него срески инсарн. Ја мнслим да се из тога јасно види, да је било намерно трошењс више него што је стварна иотреба била. На ирактнкантима нрекорачење нзноси 21000 динара. Ја бих молно да мн се објаснн, где су се дели оии нрактиканти нз начелстава, која су укннуча. Ти за цело ннсу остављенн на улици. Свакојако дакле, и ако је за^он о адмннистративној иодели стуиио у живот после буџета, остаоје буџет, иа н да су ти ирактикантн отиуштени из начелстава, кија су укииута, њихова би илата остала као уштеда у буџегу, и иа рачуи те ушгеде могао је се иоставнти иотребан број ирак•гиканата за те иове срезове, и ннје се морало чннитн прекорачење у буџету. Иосле тога имате у предлогу н нозицију на иутне и селндбене трошкове, н на огрев 5000 динара. Кад иогледате у накиадие кредите свију мииистарстава, наћи ћете, да сва министарства траже накнадне креднте на огрев. Ја не знам госиодо, нашто онда иравимо нредрачун, нашго нам буџег кад сад свако министарство тражи одобрење толнкнх накнадннх кредита. Ја бих разумео тражење иакиадинх креднга, да се земља налазила у ванредним ирнлнкама, онда могу разумсти ирекорачеце нреко буџега. Али госнодо, у рздовннм и најредовнијнм ириликама, као шго се ви хвалите, ја нв разумем нрекорачење буџета нреке 5 мил. динара (Чује се: ипје нстнна, то су ваши нздаци). Ја мнслим да је то аисурдум, н да ће нас то одвестн у безграннчносг са нрављењем издатака нреко буџета. Нико ие може снориги г. минисгру, дајесума од 5000 дннара, за хватање ајдука један ненотребан нздатак. Алн, госиодо, држим, да нико неће н ие треба да тражи од нас д> иод маском тога једиог леиог дела иозиције за хвагање ајдука

која износи свега 5000 днн. одобримо још 100.000 и неколнко стотина дннара, који су намерно трошени без нкакве стварне иотребс. Ја држим, госиодо, да ви сами у својој души не можете одобрити иостуиак мниистров, јер ова сума, која се тражи, не да се ничим онравдати. Истина је, иа вама стоји да решите како хоћете, али држим треба да нримите к срцу оно што је г. Кундовић напоменуо, а то је да кад је радикална странка бпла у оиозицији, није хтела ни једне крајцаре одобрити иа накнадне креднте^ И ја не знам шга би значило сад, да раднкална страика одобрн овакав један накнадин креднт. Ако га одобрн, значи да у Србнји, и ако нмамо најслободоумнијн Устав, свака влада, која има већину може да ради шта хоће нротив закона и иротив Устава. Председник — Имам да наномеием г. Машнћу и његовом другу, да је његово мишљење ногрешно, кад мнслн, ла су овн креднтн требалн да буду одштампани са нобудама. Закон о иосл. реду изрично говори о законским иредлозима, владе и инрод. носланнка, који налаже д,а се закоиски предлози штамиају уз које иде н мишљење Држ. Савега, а тражи се н начелиа дебага. То стоји у чл. 62, 63, 64, 65, 66, н 67, а овде не може бити вачелиог ирегреса иити има мншљења Држ. Савета, јер ово није законски иредлог, иа с тога се ни иоб)де не морају штамиати. Извештај одборски исцрпно је о овнм кредитнма наштамнан , а нрема томе не стоји тврђење г. Машнћа н Кундовића. Минист. унт. дела Ј. "Баја — Ја морам мишљење г. Машнћа и Кундовића, како су га сад нзнели, нриписати томе случају, што обојпца кажу да су овлаш прочитали овај извешгај , ге је са свнм нриродио и нојмљиво што овако погрешно говоре . Да су мало боље извештај нрочиталп , они би вндели, да је овако, као што ја кажем а не како они мисле. Ја сам рекао да цела сума нзиоси: 160000 дин., а ирн тим да сам 74.000 днн. ушгедно, свега је дакле већи утрошак био од 80.000 днн., још кад узмемо увођење три нова среза и његову управу, када се је морао извршнтн размешгај чиновннка због увођења у живот закона о адмпнистрвтивној иоделн земље, онда мислим, да бн требали да нризнате , да је ово увођење ове нове установе вр )о јевтино извршено. Госн. Кундовић чуди се, зашто се нису употребнли пандури укннутнх начелотва, па н практнканти н служитељи за нове срезове. Чудим се томе, он заборавља да је за увођење закона о адмннистративној ноделн земље , остављен рок од годнне дана; са тога ако тај носао н не може извршитн за дан, два. Са тога су иандури н нрактикантн осталн ирн старнм начелсг. докле се гамо нослови не сврше , а други су иостављенн у нове срезове. Кад узмемо, да ираво ирекорачење нзноси око 80.000 дии. за нзвршење закона о адмннистративној ноделн, који је тако комиликоваи, н кад ннје нредвођен буџетом цео број новнх срезова, којн је заведи, оида ја мнслим , да сам иравилно иостуиао, и да немате разлога да одбијате мој иредлог. Мидан Ђурић — Ноштов. носланпк , г. Машић , пребицује нредсединштву , за што се нзиосн кредит , којн није одштампав, и за који зна само фпнаи. одбор и влада, то нзгледа, као да он хоће да каже да је ово нека тајиа , скрнвена радња. Међутнм н г. Машић као н сва госнода носланнцн знају, да је рад свију одбора јаван, и да сваки посланик има ираво да дође и да види шта одбор ради. Сад имам да кажем господи пз опозиције на онај нрекор, што веле, да садашња већина скуншгинска, кад је бнла у оиозицнји, није одобравала нн један накнадни креднт. То, госнодо, не стоји. јер вн знате, да смо ми одобрнлн иакиадне креднте, којн су учнњенн за време лнбералне владавипе. (Чује се: тако је). Дакле, впди се, да ми иисмо бежали од одобравања кредита, за које смо смаграли, да су иотребом пзазваии; нисмо као госиода либерали, бежали од одобравања предлога којн су неиоиуларии. (Одобравање). А вн сада бацаге прекор и кривнцу на нас, што одобравамо ове критнке, које је доиста изазвала ирека нотреба. То ипје иудро , иије државничкп и патрнотски. Дакле кад смо одобрили накнадни кредит , који је иосгао за време лнбералне владавнне, и