Народна скупштина

СТРАНА 1380

НАРОДНА СКУПШТИНА

кредите за време наше владе, ми смо на се ирнмили дужност, да народу објасннмо, да је доиста нотреба изазвала ове кредите, међутим , лнберална влада није имала куражн , да тс стварп сама решп, већ нх је оставила у наслеђење раднкалној влади. Ове ствари не треба дакле нрикриватп, него износнти истнну на среду. Ја признајем, да ова нскреност наша служећн отаџбнии и земљи често нута нам је шкоднла, но људи, који су сачували радпкалну партнју и много за н,у иретриелн, верујем, да ће до кргја истрајати својим натриотоким ) адом п иодношењем жртава за бољнтак и срећу народа. Ја знам , да нма стварн, које Скуиштина треба да решп, нонуларинх н непопуларних али ми се нећемо руководитн, као ни до сад ионуларношћу 11 нљескањем, него ћемо п даље радитн , као што државни иослови захтевају , што год нађемо, да је корисно за замљу. Народна Скуиштина чула како је један нз оиозиције казао: ја не могу да одобрнм кредите, којп су утрошенп иа ионутннне чниовннка, којн су ишлн поземљи, не зарад каквих држ. иослова, већ радн агнтацнје за пзборе, како би се оспгурала већнна радикалној странцн. На то имам да одговорнм, да се раднкална странка нн до сад ннје служила тим средствима, иа ии од сад то чиннгн неће , но одмах морам да наиомеием и то, да је народ иоклонно новерење раднвалној странцн у ово враме, кад сте ви, господо лнбералп , бнлн у сили, н ваша је владавина под ударцнма нраведног народног гласа иала тако, да се ни дићн неће. Радикалиа сгранка ни дан дањи не плашн се гласа народа сриског, јер зна, да ће он ноклонпти иоверење оној странци , која је нз њега створена, н коЈа му највише добра доиоси. Вн сте госиодо, можда н иехотично учинили грдну иеиравду отаџбнни н народу сриском кад сте онде каза.ш да та сума од 13.000 динара, да је иотрошеиа иа агитације око нзбора. То би господо, значнло да се народ навео за 13.000 днн. и да је за то главно за радпкале а то није истина и ја вас пзвињујем , а мнслнм, да ће вам и народ то онростити. (Смех). Ште се тиче буџета прошлогодишњег и решења његовог, ја имам да кажем, да је Народна Скуииштина иосле решења буџета установила неколко новнх срезова, и мнннстар је леио објаснно све трошкове , којн су учнњенн око увиђења тих новнх срезова, н ја мнслим, да мн не треба да чннимо пре кор мннистра, због учињеннх трошкова, јер свакојако, господо из оиозиције, дадозволпте , да у ннтересу нмовне н личне безбедиостп, гонн злнковце из ове земље, који још од ире 10 год. узнемиравају мирне становннке ове државе. Дитам вас , госиодо, зар ие треба дозволитн грошка зарад убиства чувеиог хајдука Пегра нз Кобиља н Маринка Јосовца; то можете не дозволнтп онда , ако не водите рачуна о сигурности п безбедности ове земље, јер минивтар ннје могао сам да нзврши та дела, него морао да употреби жандарме, војнике п нотказиваче. Би знаге, госиодо, да је Маринко Јосовац и Пегар пз Кобнља остао у наслеђе радикалној влад:1 из ранијпх годииа н да је она морала да учнин трошак око њиховог хватања! и вн у место да за то иохвалнге мнинстра унутр. дела, вн му још чините нрекор, и кажете му да нрекорачен буџет за 12 — 13000 динара, а гим и нехотично изгледа, као да бн вн н волелн да хајдуцн нису нн иалн. Овде треба напоменутп, госиодо, да су ови хајдуци одузелн жнвот и пмаовпну многим нојединнм људима , које нзносн сума код ноједниих случајева ио 12—13900 днн. н кад, господо, то аиамо онда ја мислнм, да свп једногласно г. мннистру којн се трудп, да што већма заштитн нашу лпчну нмовнну сигурнЈСт, н ја мнслнм , да ћеге сви битн самиом сложнн, да мннистар није заслужио прекор, ве1| одобрење. 1'осиодо, из оиознцпје, ја видпм шга вас болн. Вн непрестано говорнте, како смо мн већииа, па да можемо да чиипмо шта хоћемо , хоћете да пок^жете , да смо ми људн, којн не умемо да мпслнмо, као да смо људп, којн хоћемо да ироневеримо земаљске пнтересе за љубан нечега. Не, господо, мн смо онп људн, који су хвалнлн и критпковали вашу вла-

давину, а гако исто ми ћемо оиет надзорни глас дизати нротиву Устава п земаљ. за1;она н нећемо ником доаволити да крњи државие интересе, на ма ко то бно. Кад влада хвата хајдуке и ствара тпме безбедносгт својнм грађанима, кад оставља слободу избора и кад данас ансане ннсу нуне ансеника за нолнтику, онда вп као спвови ове земље треба да јој дате прнзнање. (Одобравање). Живојин Величковић — Господо, два су нитања, две су ствари главне, о којој се води реч: једпа која се тнче Формалног дела, а то је питање, да ли је председништио могло да стави на дневни ред, да ли је могао да изнесе на решење овакав предлог, који није раније печатан, и пре 2 4 сата раздат посланицима на увиђај. У гомо погледу није председништио успело да побије разиоге мог пријатеља КундовиНа; јер кад закон поставља једно нозитивно правило, и кад сва досадања практика тврди, да је овако раније рађено , онда председништво, налааећи се у нужди због овог изузетка, није могло да опранда тај свој поступак оним разлозима, које је г. Катић поменуо. Ја дакле остајем на томе уСеђењу, да је овим повређен пословник, зато налазим да би требало овај пројект вратити у одбор, да се дотични члан пословника изврши. Што се тиче другог дела ове ствари, после говора МашиКа и Кундовића, ја не бих имао шта да говорим више, Г. протн Милану имам само да напоменем, да скупшгинска опоаиција није ни замерила г. мннистру, шго је чинио издатак за хватање ајдука. Ја мнслим, да се бар либералној опозицији не може пребацити, да она хоће да штеди у издагцима за хватање хајдука. Но сад нешто друго: Србија је парламентарна земља; њенн грађани нмају прана да се удружују. Србија је подељена на странке полигичке: има странка либерална, напредњачка и раднкална. Све ге сгранке на основу закона о с.шбодним зборовима н удружењама, имају своје програме. Но, за време од 10 год. застава програма радикалног успеха је, да око себе скупи највећи број присталица, Народ, као шго ви често говорите »5|б в , пошао је за вама, али не ради црних очију, него зато, што је тај програм раднкални највише народу обећавао. И кад се погледа на та обећања ради којих је народ ношао за вама, па се она сравне с овим радом вашнм од кад сге на влади, дакле, са практичним де.зом тога вашег програма, онда се долази до разочарења. Онакав ваш рад у прошлости, и овакав ваш рад у садашњости, могао би се упоредити са оном причицом о терзији. Ја ћу бити слободан, да је овде саопштим. Хтео је један шумадннац да прави цубе. 6тиде**у* болту, купц. ,. # (ј метара чоје, и однесе терзнји да му скроји џу ,б.б. Терзија почне да кроји но покварп, те му не испадне за руком да наирави џубе. Каже то шумадинцу. Овај упита, шта ће сад да ради ? Терзија му одговори, „да направимо ћурче". Најаад, шумадинац пристане и на ћурче; но терзија опет прн кројењу поквари, те му не изиђе нн ћурче; саопшти то шумадинцу, н предложн, да му направи јелек. Овај, шта ће — куд ће, најзад и на то пристане. Терзија опет покварн; тако је урадио н са дозлуцима и на послетку, једва успе да направи тутункесу, те тако наш шумадинац кесто џубега, однесе кући тутун-кесу, То је господо , из већине ваш прошли и данашљи рад. Риста Поповић — Сва господа из опозиције, која су говорила о овом предлогу, правнли су у опште једну Формалну замерку која се састоји у томе, што овај предмет није одштампан, и што није на 2 4 сата раиије дат на штуднрање посланнцима. У главноме, ја немам нншта против тога захтева, јер свакојако било би боље да је се овако радило. Али овако није свакад рађено. Јер многи од вас сетиће се онога, кад су либерали тражили после рата накнадне кредите од Скупштине, у Крагујевцу. Онда ие само /а није био шгампан нредлог, него није ни читан у Скупштнии и гражено је, да се једна сума накнадних кредита ђутуре одобри, и Скупштипа је одобрнла. Дакле, господа су тако радила, кад су била на влади, а сад траже да нм се наштампа пројект, пре 2 4. сата и да им се да I на размишљање, 1