Народна скупштина

СТРАНА 1404

сам писао а то је у Јануару месецу, него је сачекао лепше време и ја сам на то пристао. Али свакојако свештенички збор по закону биће сазван и он ће изабрати удвојен број капдидага, и од њих ће се поставити овде у Београду дпа члана. Алекса Рахарац — Према одговору г. министра, ја иемам шта да кажем. Све што је г. мннистар радио радио је правилно. Сва се ствар своди на то, да је се г. министар с г. митропополитом споразумео, те је гледиште г. митрополита исправљено, да је г. мнтрополит хтео мало по старински да се протури оно, што он хоће. Но сад је ствар изведена лепо и начисто и по закону свештенички збор бираће та два члана духовнога суда. Само не могу да одобрим то, да г. митрополит бира време, сем ако се ту рачуна неко боље, суво време, и да ће свештеници долазити на збор пешке као старн калуђери. Мени се чинн, да није требало баш чекати на лепше време, јер судије тога суда пмају да решавају толике нерешене брачне сиорове, који леже нерешени већ од 10 година. Људи дођу, судије их саслушају спор се никако не решаза, из чега излази да на једној странн пропада човек, а на другој жена и то све за то, што није време лепо, да се састане свештенички збор, да још два члина ичбере. Што се тиче иене, ја нећу имати посла с тим судом, али у интересу тога, да се ти брачни спорови решавају ц да не леже толико година, ја не могу бити задовољан са одговором министра, што он вели, да се чека само лепо време, па да се зоор сазове. Председник — Претрес је свршен. Предлажем, да се преко ове интерпелације пређе на прост дневни ред. Усваја ли Скупштина прелаз прост дневни ред? (Усваја). Изволте чути одговор г. министра просвете опет на интерпелацију г. Ратарца и другова. Миниетар просвете Андра Николић — г. Алекоа Ратарац са друговима поднели су ингерпелацију у којој ово веле: адознали смо, да парохију пок. Стеве „белог" бив. свештеника из Београда опслужује г. Милутин Стокић бив. председник конзисторије. По закону о чиновницима грађанскога реда ово не сме и не може бити. На основу тога тражимо, да нам одговори г. министар; ко је тај старешина, који је г. Стокића поставио да опслужује ову парохију ? и т. д. # По закону о чиновницима у служби дејствителној и чиновпицима на расположењу, не могу се одвојити на стално занимање без одобрења власти. Овде тај случај није. Свештеник је умро и његова је парохаја остала без пароха. Г. Митрополит у извесно време, и то много доцније а могу тврдити да је то било Декембра месеца, дао је на опслуживање парохију покојног Стеве цбелог" г. Милутину Стокићу. Како је свештеннк пок Стева бели умро у Марту месецу прошле годиие, то ова парохија не може остати дуже без свештеника, и као што сте могли читати у званичним новинама, беогр. дух. суд објавио је конкурс за ту партију и кроз који дан престаће потреба замењивања. Ја не могу овде сматрати, да је г. Стокић бив. пред. дух. суда упућен на стално занимање, него је он упућен по наредби епископа да аривремено аарохију пок. Стеве Оелог оаслужује. Да ли он има за то нарочиту награду, ја то напослетку не знам нити могу у те ствари да улазим, нити ако бих питао, могу бити поуздан да ћу добити одговор. Ако питам, може ми се казати: нема награде. Смисао је закона тај, да с„е чиновницима забрањује да тргују и да се баве стадним занимањем ван службе, које доноси С1алне доходке. А привремено као што видите кратковремено то уживање Једне парохије не може се убројатп у таке категорије. Осим тога, што се самога одређивања тиче ствар је таква, да се ја не могу да мешам. Закон о цркв. власгима даје право епископу, да кад један свештеник умре и оболе може решити ко ће његову парохију да оислужује, ко ће оболелог свештеника да заступа. У опште еппскон има право, да постави заступника сам, и за то не мора иишта ни да јаил,а министру просвете, а ја се чувам, да из мога кру^а надлежности не одем у туђ круг надлежности, Стнар ће се по себи решити, јер кроз који дан мора се поставити парох, који ће добити ту парохију, н онда престаје могућносг да је неко лруги онслужује.

Алекса Ратарац — Господин Стокић био је председиик конзисторије и као такав он је српски чиновник, а са чиновницима располаже мнпистар просвете, а не мигрополвт. У овом случају парохија је остала без свештеника, и све док се други не постави ноко је свакојако морао опслужнваги, но што ми јв једнно чудо. то је да се баш нико другн не нађе него Стокић, да то није случајно из личног пријатељства, или ђаво би га знао из чега. У закону о чииовнмцнма грађапског реда стоји, да чиновници не могу обављати друге послоке, којн доносе засебан приход, нити бити под нлатом код других, а ми видимо да г. Стокић прима бир, а и сво друге доходке, који су с тим редом скопчани. Ја разумем да г. министар нема нрава да се меша у туђе послове, нарочито у ове, где је митрополиг надлежан, а.ш ја га питам, да ли он води рачупа о својим чиновницима и овој одредбп, јер ево овај г. Стокић прима извесне доходке, који су законом о чиновницима грађапског реда забрањени. Ја сам са радом г. мииистра задовољан, али ннсам задовољан са радом г. митрополита. Председник — Претрес је свршен. По што није никакав предлог поднешен, то предлажем да се преко ове интерцелације пређе на прост дневни ред, Министар просвете Андра Нинолић — Г. Милош Богдаиовнћ уиутно јо на мене интање о иожаревачком иротл, па велн, како је он чинно неке неуредностн, којима сам се ја донекле иротнвио, па најиосле иодлегао. Он ме иита: да ли ја знам, да се г. Живко Ивановнћ, који заступа протопрезвптера ироиисује као иротопрезвитера п шпа ме да ли знам, да г. Живко опслужује иарЈхију оболелог поиа Сгеваиа Протпћа ц сматрам ли, да је избор окружиога протоирезвитера свршен чин? Ова је сгвар добпла приличну гласност, о њој се много говорнло и говори, место да се само на надлелсном месту расирави. Она је шта више добила такав значај, да је иостала као неко политично пигање, у којем радикали нмају једно мншљење, а либерали друго. Нрво морам да се додирнем онога што г. Богдановић рече, да сам се ја најире ирогивио тим неуредностима, а иосле иодлегао. На то питање имам да изјавпм, да нити сам се нротивио нити сам нодлегао, него сам од почетка па до краја радно оио, што закон проипсује. Нисам хтео да смаграм то питање ни као лпберално, ни као радикално, него сам се трудис, да се ово иитање реши како закон проиисује. У закоиу иише, да се избор не може извршигн, ако нема окружног одбора. Ја сам овај члан навео и иредставио г. митроиолиту, да извесш архнјерејски сабор и казао сам да избор г. Живка, као пожаревачког протоиресвитера није на закону основан. Сад долази једна друга ствар, са које г. Богдановић мпсли, да сам се ја најпре иротивио, а иосле подлегао, а то је што г. Живко нцак врши ту дужиост н дан дањи. Међутим н то се разрешава врло лако тиме што поменути госиоднн ннје окружни арота, него је заступник окружног ироге, а заступнииа може наименовати сам епископ, и да не нита мииистра. Дакле цела ствар стојп овако: нзбор није нзвршен н неће моћп да буде извршен, докле се год не конституише окружни одбор, а г. Жјвко је на овај положај постављеи као застуинпк од самога енискоиа. Сад, што се тпче онога : знам лп ја да ои оислужује иарохиЈу оболелог свештеника? То је случај, који је законом нредвиђсн п у закону ила за то нзлаза. И ја сам мало пре казао, да епискои може да одреди застуиника, па гако је н у овом случају учињено, а пзмеђу заступнпка н оболелог свештенпка свакојако пма неких иогодаба, ио којима они удешавају матернјалну страну њиховог рада, у што ја не могу да се упуштам. Ну иајзад ако је ко оштећен, што се тиче тога опслуживања, онда има права да се жали, На пптање, да лц ја сматрам да је нзбор свршен чин, ја сам мало нре казао, да није свршен чин, јер избор има тек да се извргаи, п ја ћу настати, да се тај пзбор извршн чим буде законе могућносги.