Народна скупштина

Ш САСТАНАК - 30 МАРТА

—

СТРАБи 1431 П ,'Л! 1 ГГ I

Скушитина Т| еба да иокаже, па којч иачиП ИрИМ 16. :?а Сам ђНДа иМао На уму; д& треба дати сљедстћа овом решек.у, којс с!ао мал'о НЈЈ6Читалн-,' Цо да би то решење икало сљедства, мпслкм, да ^с и Кралица мат)1 |Гојм1М к)а|рол1Љ' ТеЈккЦ лолШај II Же&ђ И Да ^ .У I •ћЦћесу ».'баииог узђншеио^ сп11а н у;<ћ11шсног иадатка С^бпје по^гиупо сЈћ'едоба'|\1 оиоле, чему тежимо свп, а т'о Је наиретиу немље ,ц узвншењу престола. Дакле, узевшн ово у обзнр, мнслим, да бн ова резолдција мсгла иотУунО 'задовољн народну ОкушћМну и ппгересе зсмље, Јер доПсга иМа «(; к'6ји налазе пНтореса дИ увек, нмајућн везе са људима оД внсоког положаја иравс раздбр, како ба деналн снагу ових ценајућн њихову снагу, овп сатиру иародау снагу, и с тбга, ја усвајам ову резолуцнју. Живан Живановић — Г осиод Ој Н, ћо бн молно Иародну ОкупШтину, Да Ме цзћннк^ Игго сом прско (своЈ.обџчрја аауиеО оћо к«е,ртО (на Говоршгцн)ја То 'ннсам учпнпр пз не^кру?1но'сТ1г, не 'го само за то', што ми'је слаб 'глас, да ,це одавде 'боЈие чујемо'. ПрелазеНн 'н^ саму ствар, ја у ирвом реду желнм да ндавик, да не желим да будем у овој. ствари оиако пајиван п у оном смнслу као г. Милутни Гарашанг.н. П.равитн се нсвешт у овој сгварн, то бп значило утсрнват.и саиог .себе у 49«,<и иснсти.џда/гујЦЈ1.0 е»з ј.,. 4по(.;.оп«| 10нм:м(|0ф цгииш Стварн, којс су се ДсшаваЛ« ир« д««ашилга Даиа н прс »•аопштен.а оћоГа акТа, ОИе ћпсу ТаКо скорашЊо и оћај ак! реаултат јс јсдн« дуге и доста жалосне ноторпје', Иоја се с1врШИ1Л 1 'у 'Ођој 1 "«» " 'чм ,«А1П|.Н ' "'• иа ЈВаЛиМ, што је то иало у део Народној Скуншгинп, Да ра^цравн с^вар, КОја је чИсТО иородМке нрнродс; ја жаЛнКг, д& 1.е То датн пО'вода н страној штамии',,.ДЛ, се бари тим нита^см; ја жалиМ Да ђ' јавнб миш&е&У У Ср<4нјп, Ноцеиапо ■и 'на' ј^еД^ну У'А)!а д^ј4у страну, неЈ.е пропустнтн да се опет &аника Ођ|1м мучним пнтањпма; алн свс то нс може да зауставн СкуишТНну да се забави са овпм нредметом Н допесс своју одлуку, своје рсшење. Десет годниа је како нословн нашс државе иду хрђавнм и.утем ; десет годииа нма, како смо у .трзавицн и на нослегку иаши су се уиутрашњи догађајн пОДли^и на дђоје; на догођаје државне ч на дОгађаје нородичне, ирестолне, Како су ишлп државни уо знамо, а даџас нмамо да раснравнмо један ^исТо ^ориднчко-влпдалачки снор, н ја цс бих учинно добро, &ко не бнх узео рсч, да о овом пиган.у проговорпм, с тога сам п био слободан, да о овоме важном нитан.у кижсм своје мншљсње. ЧО«Д'Ј ј IIН 111110 уК:Ј >11 ,НЈ(|-Ј(|ДО У1ИИ (_ 1: 1 > Ј. О < I !),;;■ . Ј.. I Као што знатс, ностао јс ра ;1Вод брака. Тај развод свршен је на је&ан зчаничан начин,т да друга опет велил да нс ностојп разиод брака ! 11о није нашс да раснрављамо то иитање, имамо само дг- се у везн с пш иотсетимо на гок дога^аја, да је Њепо Велнчанство Краљнна магн отишла у нностраиство, 1асгаи1ма се.ла неком нмању у Балтн на Крнму. Уа то. време њој су колнко мнслим и анам, иуђсне нзвссис оотодбс да се регулншу њени одиосн нрема Њсговом Ве.шчаи■ству Краљу Александру. То иогодбе инсу се остварнле. Прв том вартЈиа абдикацнја краља Мплапа. Одмах исгог лета по•сле абдикацпје њено величанство иочасгвовало је Србију свој.нм доласком. Је ли го било са знањем опдашњнх фавгора ндн усљод тежњој коју срцо сваке мајке оссћа. ирсма свомс сину, то цнје моје, да паиомпи.ем алн нмам да нагласим, да. доласком Њеног Велнчанства краљнце Наг-илпје наступа међу цоједнцим људнма извссно грунисан.е међу иолитичкнл л.удима — тако зваии краљичнни „лрпјатефцђ и краљичннн иненрнјатељи". Долазак дакле ннје остао без извеснпх политнчкнх иоследпца. На врата Њсиог Велнчанства улазнлп су њсин добрн иријатељп, нскрсии н верип ирнјатељн, како се бар онн нази вљу, а можда је улазнло још впше н лоших аријатеља и нсир-кја^тиљос А.1п, господо, ннко на овоме свету не може да се заилонн за своје личнс врлнне, за које се мислн да их Њеио

- на да вол.ио или невољио донусти БслЦЧаНстбб ИрМ^СШВа — —. " соедство других да буде д^јИ^ Ај/И^ ММ ла оу«*- "чвод људи те да нрббнјају беб!; (|угг1 д§д НЈН (јН&- иу.таквог пенрајатно^ ста(г.а јестб опај зимуМиМ мем<ЈриМдјјМ.' Тај меМораНдум н0с(1 На себи каракгбр јед!|оГ (јМгМ&Нгнб пНлитичио!' 4«та; Тај мсморандум н^аО је ЦеЛ да се рс^^шу одиосн, алн ои ии жалост, 4)нЈђ о<'тавиО ии једну иолитичну личност у Срб.|ји да ннје ноиенута И& УсОб<*и, теидеициозан ца^ји' в „.. ти1 , . ..Цада.пи, штггичшмг! ■**■. лаи пп! К Мени кб 'ЈиииЈ да је то учи^шло да је меморанДу« остао без жељног резултата нлн бол.е реин Да је (Iроизвео јеД«1(1 негатнвап резултат. Резолуцнја од 30 новеМбра била је. иоследнца тога мсмораидума п случај је хтсо, да данашњ(ј 1НЈсмо мора да нодссти Скуишгнпу на тај акт од 2 ( .1 новембра. ' Та резолуција ццгллснла је да се на1>е начнна, да се стншају раампрнце Око |фе<јтрл<1: ^ * . ... .1а нисам, иаравно, Оио у том ноложаЈу, да знам, шта влада мисли нли игга је оиа у онште раднла ио овој стварн ; али свикојако та сгвар осгала јс до данас нерешена: једнн оу за ову страну, другн за ону; једин су мншљења .у корнег краља Мнлана, други у корисг кра&иЦе.НатаЛиј^ Д тако нДе једна „гужва б , која инкнм иВ чнип добра а најман.ч <>ннма због којнх се води. (Тако јо). 11о моме схватању у крај томе злу желео је да учннн бившн краљ Мн.1(1|). Ја тако,ра;»уме.м његоно иномо уи^Ј<зд^ Н.раАевскоМ Иамеснинпву Ц ко^је је сад ДоШлИ н, Уародној |рку ,ншти1ЈН у коАс јалља ; да одлазц нз земље и иеке,с$. вишв ћрићаМ До 11уно.1стства Његовог Величавства крал>а АДокеак!дра. Реч је и с)внше свсчано нсказана да би се могла онозва'и; с тога ја ис!.у да делим мишљење оинх људн. којн сумњају у то. На послетку може у каквнм ненознагнм ирнЛ1Ц.ама сдашЈа бит.ц, длп |а рачуцам л на ч^сиу реч н хо!и да вежсм човрка за часну реч. (Гако је). Лј}'ДН ее, Каб штб знатс, всзују за реч, И новодом тога иисма нредсединштво је ирсдложило једну рсзолуцнју коју смо саслушалн. Даиашње нисмо особто његов завршетак заиста онраи^ дива нрвн део резолуЦије, у Којој се каже, Да се НзјаВи благодарност КраЉу Мнлану вћ оНај ностунак п ја се иркдруЖујем томе. Али у резолуцијн Сс номнње н К1)ал,ица Наталнјв: Ја сам имао нрнлнке мало час, да номепем њсне лнчНе врЛ1.не за које се у иублицп мИслИ да пх иригјажава. С гога ^их бпо п ја нротпван, ако бн со пмала да унотрћби каква онла, И ако би се резолуцпја нмала да сматра као ћкт, нз кога нзлазп као нроговство за краљицу Наталпју, јер то бн била једпа ствар, до које ие бп требало ии Њено Ве.шчаиово да дозволн да до1јс. Ваља очек1|ватн, да 11« њена уннђавносг учнннтн пзлншннм овакве неирнлнке. Алп, господо, Њено ВеЛпчанство краљица ио прпродп свога ноложаја п према ономе ппо је иретходнло до дАиас нмала бн да посгавп она пЈгЈања: Да .111 је моје ирнсуство дало повода будн каквом несаокојству? Да ли је моје ирнсуство дало новода будн каквпм интригама? Да лн је моје банљењс дало повода да ое име мог а сина често пута увлачн у дискуснју, које ја као добра мајка не би могла желети ? И на нсслегку могло бп се ноставнтн нитан.е: да лн из свега овога могу иронзаћн рђаве иоследкце, да се заљуља оно што не бн требало да се заљуља? И паравно Њено Всличан« ство можда би на сва ова иптаил одговорнло са: не. И ,ја ћу делитн ,то мншљење, да Њего Величанство ие жели да се енују иитрте по земљп, да не желп да се шкодн иресголу; н ја 11у тако исто делити мншљењс да Њено Велнчанство не жели намерно ннкакве р^авс иоследицс, које могу бнти од њеног бављења у овој земљи. Алн, госнодо, кад се Народна Скучштнпа покре^е н по други пут сТавља себи то питаЊе п о том сиокојству вемље, н о пшригама и псследнцама, ту опет има нешго. И као тито сам каз?ао, немам узрока нп ирава, ннтц мп је иогуће да за то- твретнм на ивом месту Њеио Ве.н,чанство. Алн ја ћу то покушатн да с нравом ■нндпм код њеиих Лажних пријагеља, који су цзазвали н неспокрјсгво ц ннтрш;^ у землн. Ово је