Народна скупштина

СТРАНА 1432

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

као што рекох веК други иут како Скупттмна мора да узима у иретрес то Иитање. Народиа је СкуиШтина у новембру пр. године једаииут каза.1а о том иитању шта има да каже; алп изгледа да нико није хтео да узме и» гога иајнотребнију ноуку. Народна је Скуиштина овнм пнсмом крал>а Милана ионова принуђена да то иитан.е пзбаци насредуи на то нитање мора дати дефинитивног одговора. А.1и кад се Скуиштина иокреће на то иитање, онда је дужност к за Њ. В. краљицу мајку, као и за сваког грађанина да чује глас Народне Скуишгине, у толнко ире, ако је тај глас управљен на то, да се нешто очува и оспгура... Овдеје говореио како се то не може по иословнику да решава. Ја нисам нравнпк, алн знам толнко, да се никакво полптичко питање у свету не решава ни по каквом игрочитом нараграфу, него се решава како се стигне. Овде не постоји та тренутиа потреба да се решава како те ирилике собом донегу. Овде нретходи један дуг низ догађаја од 10 годииа, којп су со свршилн једиим по себи немилнм резултатом ; опн су нзазвалм трзавнце и процесе; н они се сада нмају да реше. Ја сам у почетку казао да жалнд1 што је ово питање у опшге постало, па н дошло пред Скупштпну. Камо среће, да је бог пзлно своје благоволење на двор нашега краља и да нпје 611.10 иншта што је било, н да нема ннкаквог повода да се ово овако претреса. Но код Је судбнна тако хтела ми од интања срца, морамо да ставимо иптање хладнога разума и државног рсзона н гледаћемо да ублажимо ту судбину,да буду сви задовољни бар релатпвно, кад ннје могло бнти нотиуно. Положај је политичкнх лнчностн пзузетан, он је веома деликатан, он је скопчан са велнкнм нрснмућствнма, алн у нсто врсме скоичан је и са вел.1ким дужностнма. Рођење владаоца врши се са некнм церемонијама, њихов је живот упућен извеснпм колосеком, н чланови владалачког дома морају битп везанн млогоброЈним обзприма и нс могу се кретатн у слободном нростору, у коме се креће жнвот обпчних грађана. И кад говорим о овјј сгвари, ја је не схватам друкчнје него као јену впшу дужност, н аио хоћеге једну жртву, коју чиии краљ отац због будућиости свога снна и мира наше огаџбнне. И кад на исту внсииу ставпмо краљнцу 11аталнју, то нс чннимо из пната и инзме. Али ми смо гледаоци па, донекле н судије догађаја н кад ја мпслим дг треба нсту дужност да примп н краљпца матн, коју нрнма краљ отац, ја опет кажем да је то жртва, коју њеио величаиство краљица мајка треба да учнип своме снну п српском краљу. Ако се та жртва не јчншј , онда ће од данашњег дана и даље да буде још жешће »гужве«, која је била; н онет доКи нсто ннтање пред Скунштпну, и све ће нћи тако, да ћемо мн оставити нашем краљу мучпа не решена нитања, да их он у своме нунолетству, као син мора да решава, А ја бнх желео да он са једном усрдношћу загрлн како свога оца тако н своју мајку, н ми то морамо да му олакшамо. Ја дакле сводим свој говор на то, да тој великој кризи која је ностојала у односнма престола, нма да учнии крај П [)Очнтано иисмо Њ. В. краља Мнлана, а с њим у везн данашња скуиштинска резолуција. Ја мнслим да заслужује нажње и нредложеиа допуна резолуцнје од г. Кундоннћа, п да би нмала да се узвгс у оцену, алн свакојако мислнм, да предложсна резолуција у целини треба да сс усвоји. Резолуцнја треба д& омогућп овај корак краља Милана, а тако исго да омогућп н сличаи корак краљице Наталије, јер ја говорнм као носланнк, као грађании ове земље н као веран иодаинк Ње1 овог Велнчанетва Краља. Ако се го не учнни, онда ће тако да се нзразпм, ларма око престола да \се нродужи н даље, н онда ће се оиет иојавнтн непријатиост. Ја желнм дакле да се учини томе крај, желнм да се 1 • воји иредложсна резолуцпја, како би се васиитањс Његовог Величзиства Краља довршило у тншинн, и да норасге у свом соаствсном ауторитету у неаосредном додиру са својам на-

родом , јер само ће тако Србија нматн једног доброг краља. (Т)добравање). $$ Стојан Рибарац — Госнодо, но својем редовном заиимању служим закону. По положају, који нмам као народни представннк, служим закону и у исго време участвујем у доношењу закоиа, ко)нма ће да се корнсгн наша земља. С тога нека мн буде дозвољено да, пре него што дадем оцену своју о главном нитању, о коме се водн иретрес, узима према пословнику, једну корнсну ирнмедбу, управ иротест иротив начипа, којпм је то пнтање нзието пред Скуиштину. Ја сам мало пре, кад се иојавило ннтање о томе, да ли се предлог Впћпн може узетп у иретрес, да Скупшгниа може доиетн резолуцију по овоме, нзјавпо, да то може да буде. То моје мишљење осинвало се на веровању, да Скунштнна у овој нрнлнцн не може гоносигн резолуцију ни о ком другом интању, нсго о нптању које је на дневном реду, п које је садржало у акту бив, Краља Милана, о иптању које је пстакао г. Впћа Радовановић. Али, господо, за то иптање. за акт Његов. Вел. бив. Краља Милана, везано јс сад једно друго питање, везано је разрешење Једног другог одношаја. Ја сматрам за дужност да устанем нротнв тогп, нротнв ввзантинизма. којим се Скуиштина обасипа овог тренутка, и мпслим да Скупшгина, ако хоће да ради ио пословнику, ие бн могла да уаме то у нретрес, ире него прође 24 сата. Али ја нећу чпнити формалног иредлога да се ова резолуцнја штампа, на да се стави на диевнн ред иосле 24 сата, јер у наиредзиам да бп ми тај нредлог ироиао, за то ћу прнступити оцени овога иитања, да дам своје мишљење о њему, п као веран ноданпк Њег. Вел. Краља, али п као веран н одушевљен слуга Устава. Кад је мало ире нала реч од стране једног иредговориика, да је Њено Вел. Краљица Матн „грађанка," госнода која седе у средиии овога дома добацилн су да она ннје гра1)аика иего „члан краљевског дома." Заусгавнмо се иа тој ноставцн. Ако она буде грађанка, — а ја ћу мало иосле. да дам своју оцеиу шта је оиа, — онда Скупшгпна не може да донесе своју одлуку, а да та одлука не буде саобразиа Уставу н закоиима. Ако је она само члаи краљевског дома, онда откуда Скунштннн право да се меша у једно пигање, које се гиче уређења унутрашњих одношаја краљевског дома. Али ја госиодо, мислпм да је Њено Вел. Краљнца Маги грађанка Србије. Госиодо, једна модериа држава, држава са Уставом, држава са иарламентарном владом, мора да исиуњава све услове, којнмасе обезбеђује иравац дозвољеног кретања, личиа слобода, лична ирава једнога грађанииа. У једној уређеној држави, уједноЈ уставиој држави не сме бити ни једног грађанпна, чији иоложај није одређен, не сме битн ни једног грађаннна за кога се може рећн да за њега не вредн Устав. Ако се узме да је Краљнца Мати нешто вшие него грађанка, у томе случају иама нресгоји, да ирн расиравн њеннх одиошаја раднмо са већом обазривошћу, а ако се узме као грађаика, — а ја то гврдпм на основу Устава н закона онда ја хоћу да се њени одиосн расираве ио законпма н Уетаву, оиако псго како се то чини за све грађане срнске. Алн Скуишгина можс да каже, ми можемо да уђемо у расираву овнх нпгања код представннка народног суверенсгва. Дозволнте мп да на то проговорим, да свака безграничиа власг води у хаос, гера у иезакоинтост. Имл нрава која човеи добија самим тпм што јс човек, н која му се самнм гнм не могу одузеги, на бнло да сувереиу власт безграинчио вршн Скунштииа, нли да то врши један човек. То је његова лнчна слобода, његово лнчно право, његова личпа самооиредељивост. Снака сиага, свака власт која би иокушала да иорушн тл права, бнло бн иезаконнто, то би било варварсгво. (наставиће се)

Одгонории уркдиик Ганко Иетропи!.

111 га »1 на иглљ. сг, скк Јгн.лиик штлшипик