Народна скупштина

7 САСТАНАК

- 10 ЈУНА

СТРАНА 23

ништво, и били краљевски намесници, или само узурпаторп представииштва краљевске власти. И пошто то питање не улази у колосек питаља, које расправља Народн. Скупштпна, онда не би било упутно да то питањо уносимо овде у адресу. Јер, могло би се даље констатовати да у делој тој иследној радњи против миппстара има ће основа да се мисли, да су они били ни главни кривди ни формални саучесипцн против ус тавних радљи у оним црним делима од 9 Авг, до 1 Аирила. Оставимо п току нстраге судија, који буду дела ислеђивали, оида ћемо да видимо да ли у одбрани Министара, и особито у снлету њпхових криничних дела не ће бнтн основа да се и Намесннцп могу огласнтн за саучеспике кривичних дела, која се буду ислеђивала И ако тога буде, или не буде, ништа не смета, да они буду илн не буду оптужени. Нестављајући ово у адресу, ми тиме не стављамо своје вето, да оптужења п кривичне одговорности њпхове апсолутно и не може бнти, но ми овако о томе пнтању судичо једино са разлога, што у њпховој јавној радпи не видимо још нечега јавио утврђеног, да су онн неиосредпо иовредили Устав п законе, — јер су онн све пред собом ималп само, по Уставу, одговорну владу, а ако се у току истраге докаже да су п намсснпци, било посредно, пли непосредно, нфедбом иа мпипстре или власти, повредили устав, илп који закон, и да према томе има за то места и њиховој оптужбп неће сметатн пишта ни Скупгатини нн оптуженичком одбору њеном, да и против намесника подпгне тужбу. Ја вам опет поиављам своје уверење : да од оног дана, кад су онп дужии били позвати Народну Скупштпну, којој је рок био 1 новембра да од тога дапа нису могли бити потпунп намесници и да од тог дана њнхова дела немају оне важности, коју Устав прописује: Јер у Уставу се јасно каже, да ће намесници „отарављати послове намеспичке до сазива ирве скушнтине", а они су тај рок нарочито одуговлачили, скупштину ту одложили па после и распустили, само да даље неуставно владају, па можда ће и то, у вези са другим делима, која се истрагом могу открптп, бпти довољаи основ за суд, да н над намесницима, као таквим отвори п по веде кривпчну пстрагу. Чак и Скупштпна, у оптужном акту, који мисли донети против министара, може подићп тужбу и протпв намеснпка за повреду Усгава, п ако то у адреси данас не нагласи, јер јој томе неће ншпта сметати што то у адреси данас пеће ући. Много што шта неће ући данас у адресу чимо се Скупштина пма бавпти, па јој то ништа ипак не смета, да се тиме бави, па тако може бити и са овим питањем. Ако се дакле нађе да с ; н намесници намерно ишли на то и својом сарадњом помагали да се врше државни злочини да су у томе потпомагали владу, могу и они добиги за то заслужну казну, па било као главни крпвцп плп саучаспици п ако се о њима у адреси о томе ништа не говори, ради тога и нисам за то, да се овде уђе у испптивање и оцену тога пптања, јесу ли намесницп криви или не за злочине вр:пене од 9 августа 1 априла, већ да то буде посао истраге судске, која ће развити то нитан.е п видети: да лп запста има саучешћа намесиичког у томе па према томе, н кривичне одговорности, од које се неће моћи ослободити за то, што их ми још данас не осуђујемо, и у овој ирилиди. То је гледиште мислпм најбоље, да не треба само с тога ни улазити овде у ово питање, но га треба оставити да се оно другом приликом, приликом оитужте мпнистара цени, а не данас. За то сам протии допуне иредложене. Милош Еогдановић. — Кад би се захтевп г. Михаила Веселиновнћа ма колпко ослањали па закон о иинпстарској одговорности, ја бих први пристао с њим на то, који сам највнше осетио под несрећним бив. режимом, пошто међу вама седим са просвираном плећком. Алп, господо, кад то нема основа ни у каквом закону, онда ја мислим, да наше захтеве не треба да оснивамо на нашим леним жељама, већ на законима, ја то потпуно знам, господо, да су у свима незаконитостима прави впповници намесиицп, али на то је лепо казао г. поп Марко, да ако су намесници у неколико саучесници; па не само оии, него, ја знам, да је у неколико прилика и сам митро полит Михаило био у седницама министарским. Ток саме из-

траге ће изнаћи све кривце плп саучеснике, на нека се нико нз нада, да ће избећи заслужену казну. С тога пред1ажем, пека се овај став прими. Лаза Илић — Кад говор г. Михапла Веселиновића није иотпомогнуг од 10 послапика па је нри свем том доиуштено да о његовом иредлогу говоре нека госиода посланпци, то ја налазим да је тпме учињена грешка према чл. 71 другој алинеји закоиа о пословном раду у Скупштпнп који гласи: „Скуиштина ће за тим узпмати предложеиу измену или допуну у претрес, ако се буде нашло најмање 10 иосланика, да пзјаве, да је подржавају; у нротпвном случају прелази се нреко ње на дневни ред". Према томе, јасно је за свакога, да о предлогу г. Мих. Веселиновића није требало ни дозволпти дебату. Председник Пашић — Заиста , господо , госп. Лаза пма цраво, што је прпметио, да се упуштамо у иретрес овога, и преко закопа о послов. реду, али да није г. известилац Ђова тражпо реч и добио радн објашњења, не бих је дао ни другоме. Но сад је прекинута. Исвестилац — Чита даљи став нз адресе. Председник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се овај став прими нека седи, а ко је против нека устапе ? (Сви седе) — Објављујем да је и овај став прпмљем једногласно. Дајем четврт часа одмора, да бп се за то време стилизовала предложена допуна у адресп па изпела па прочитање и одлуку Скупштинп. Молим одбор за састављање адресе, да изволп то учпнпти. После одмора Председник — Изволте, господо, чутн стплизацију, коју је одбор учинпо. Известилад Молпм вас, господо, ево, каквује псправку одбор учпнио 1 онол делу, адресе за који је г. ГлигориЈе Гершић предложпо Народној Скупштинн замену одборске редакције н Скупштина је примила. Ваше Величанство, Мили Господару! „У тешким данима Народ је Српскп покушао и исцрпео сва уставиа п законита средства, да, остајући строго на легалном земљишту, одоли власничком притиску и да нађе мирнога излаза из крптичкога п неусгавног стањл. Они пзабраници народиици, којн су у пркос незаконитим средсвима и власничком насиљу ушли у Скупштину као представнпци иравог расположења огромне већипе његове, псдрпли су све путеве, да мирним споразумом и предсгавкама отклоне од земље мучну крпзу и тешко искушење, кад, потиснута до на ивицу иронасти, дође до жалосног уверења да мирним и законитнм путем ие може лека и излаза да се нађе и онда стоји пред тешком алтернативом: илн да се пасивно и скрштених руку даде шибати власиичким бичем п водитп у пропаст или да — сиђе са законигог земљишта радн спаса Отаџбине и Устава. И кад је та гр/па народних предсгавника видела, да су и последњи покушаји за отклањање кризе осталп без успеха и да би њеи даљи останак у таквој Скупштпни већ значио и нехотично учешће у државном удару, онда је настао онај тренутак у политичком животу народном, где једиа велика група правих народнпх представника својим излазом из Скупштине мора да уложи последњи законпти протест противу наспља и гажења Устава, и где се објављује Народу, да је земља дошла на ону мучну раскрснпцу, где су сва уставна и закоиита срества на измаку и где пуца конад народног стрпљења, јер се колеба.ју сами темељи и основе уставие зграде. Беше то једаи од оних тешких п ванредних случајева у државном животу, кад настоје оно загушљиво и мутно стање нривпдпе тпшине, које предсказује буру .и потресе са свима недогледним последицама и опасностпма. „И у таквоме тренутку законити Владалац, којп је будппм оком пратио све и гледао мугие облаке, гато су се гомилали на унутрашњем политичком обз>р,ју Србпје, и разумео сву крптичност и опасност створенога ноложаја, морао је да врши државне иужности, да врши неодложну и свету дужносг црема