Народна скупштина

СТРАНА 22

НАРОДНА СКУПШТИНА , ВАНРЕДНИ САЗШЗ ЗА 1893 1ЧЈДЈЛШ'

учињено многим депутацијама и телеграфоким захвалнпцама. Ми као законодавно тело ииамо потпуно разлога, тпм пре што су избори билп слободип, да констатујемо, да је Ои тај чин нзвршио онако как > долпкује једном Краљу у Уставној Држави и да му кажемо: хвала! С тога мислим да овај пасус треба да адтане и молим Скупштину да овај пасус задржп. Председник — Ја ћу ставити на гласање овај став нри свем том што он стоји у тесној везп са изнесеиом пс правком. Ко је за то да се прочптани став прими нека седи. а ко је противан нека устане. ? (Сви седе). Примљен је прочнтанн став, али ће се оба довесш у везу са поднетом допуном. Извеетилац — Прочата осми став адресе. Мијаило Веселиновић — По мом мишљењу, све довде што је речено у адреси, то су впше мање иарафразе, које ће да остану за историју црна слова на артији. Ова тачка најважнија је. И по овој тачци што се учини, то ће бити најважније. И ја бих молио народно иредставнпштво да усвојп један додатак, којп ћу ја иредложити да се дода у овој тачци. А то носле речи „налазн још да и још п ,,Поред Мннистара и Краљ. Намесницп као главни" а после речн „Устав" дода ,.већ" н после речп „Минуле владавнне" дода „А створи могућност н за оптужбу Краљ. Намесника". И према томе овај став гласно би овако: „Жигошући по заслузп владавину, којој си Тн, Господару, учпнио крај 1. Априла, Народно Представннштво налазп још, да аоред Шипистара и Краљевски Намесници као главни виновннци тога несрећног сгања несмеју остатп некажњени. У том уверењу Народно је Представништво решено послужити се још у овом сазиву правом, које му Устав већ даје, да подигне оптужбу нротиву Минпстара из мииуле владавнне, а створи могуКност и за оитужбу Краљевских Намесника и преда их на су ђење неумитној правди". Дакле молим вас, господо, не мојте мислити, да ја незнам, да по уставу Народно Представништво нема нрава да оптужп Краљевске Намеснике. Ја знам да немамо права, али мене у овоме руководи то, да кажем оно што мп је на срцу. Ја сам Народнп заступник а Народна је жеља та да буду кажњени и Намеснпци. Ристпћ, тај назови првп дппломата на балканском полуострву, којц је могао да гледа да се у Бео граду пред очпма целе Евроие чине онака безакоња, он се са својим бакенбартима ругао и смејао Српском Народу. п ја сам за то, да Краљевски Намесници цивако не осгану но кажњени Ја, као што рекох, знам да ми по Уставу немамо права, али и они нису такођер пмали права по Уставу, за многа зла што су ночинилн. И зато кад хоћемо ми с једне стране и Његово Велпчанство Краљ с друге стране, мн можемо да учини.ио кад је у ивтересу престола и народа српског. А нека би био грех на нашој души, што би прекорачплн ту тачку Уставада их метнемо у казамат. Народ Српски, којп је толико жртава иоднео у борбп против тих велпкаша, којн су сва зла починили у Србији, тај би пстп Народ са одушевлењем то прпмио и не би казао да смо се огрешилп о Устав, него би казао ви сте правп израз нашмх жеља. Ннје нужно даље да објашњавам, јер међу нама има много способнијих да ту ствар објасне, али може битп да они више стоје, и зато мисле да њпма не бп личило кад бп ово гледиште заступа.ш зато и ћуте, мени пак као трговцу, не факултетлпјн, не може се ни заиерити ако изнесем своју жељу пред Народно Представништво а баш и ако мп се замера; ја се овпм само одужујем својој савести. И на завртетку опет велпм: Ако хоћемо ми можемо ово да учинпмо, а ако нећемо, онда не можемо. Ја молим десет посланпка, да ме потпомогну да се унесе овај додатак као општа жеља Народа. (Не потпомажу га) Известилац — Поштовани посланнк варошн Књажевца обузет је доиста племенитом тежњом да сви впновници стања, које је створено 9 авг. не буду изузети од оне казне, која нм ирипада по делима, која су им била иоследица за читавпх

8 месеца у нашој драгој отаџбинп. Имам разлога да наиоменем да је његова тежња оправдана у толико вмше што је то човек из округа, у ком се допста не може рећп да су идеје владавнне од У Авг. могле продретп н могле иматп ма каква па п најмања успеха. Ја, као нредставнпк народни, као човек кога је народ послао овамо да заштптп његове пнтересе, као човек, ком једужаост да уставност у овој земљи што више п јаче утврђује, са свима својпм друговпма, којп тој тежњп следују, ииак у овој прплици не могу да нмам нсто мпшљење као мој иоппованп прнјатељ Мнханло Веселиновић. Моји су разлози у овом: Два су нравца, којн треба да иостоје у уставној парламентарној владавпни. Ви знате, господо, да у једној земљи вн имате за впновнике било добра или зла владу, која је произишла из поверења народне скуиштине, као иредставнпка народног. или из поверења круне, која на основу чл. 38 Устава, по нашем Уставу може једну владавину да подпгне. Ја верујем, господо, потпуно да је владавнна од 9 Авг. таква владавина која се у свом постанку користила једино оном снагом коју члан 38 Устава даје, а то је правом круне да она може уклањатп плп ностављати Министре. Та владавина, која је тек имала да задобије народно поверење, пошла је једним путем, цутем, којије порушно најбитнпје најосновније елементе на основу којих једна држава почива и може да буде мирна н срећна; та владавнна била је такве природе, да је све те елеменге порушила. И збиља могао бн човек да каже да она госнода, која су упражњавала краљевску власт, да су та господа злоупотребила ту власт (одобравање). Ја вас молпм да се у овом тренутку држпмо опих права, која нам даје закон о Мпнистарској одговорностп. Према томе ја мислим да у овом случају не можемо именовати и оне чиниоце, за које ми с прпватне стране можемо -знати, да су били заиста одушевљепе присталице владавине од 9 Августа. Ако будемо срећни да у интересу народном, у интересу опстанка наше драге отаџбпне, учпнимо оно што је иотребно, онда доиста утвр!>ујемо ово, што у адреси кажемо да злочини противу Устава не могу остати не кажњени. И опда вас молпм да се задржимо само на томе, да употребимо оно право,које нам даје Устав, а то је право да оптужпмо бившу владу; а ако би се јавилн као саучесници и они људи, који стоје више те владе, то би бпла већ друга ствар. Ја држпм да у овом случају ова реченица, коју је ноштовани мој иријатељ Михаило Веселпновић во.ван да унесе овде, да она нема разлога. Ми као народни представнпци пмамо разлога да уиотребпмо она права п да испунпмо оне дужности, ко.је имамо да вршимо, да бп се Устав у нашој земљи у пуној мери, одомаћно. С те тачке Народ. Представништво треба да пзоставн овај додатак, који нредлаже г. Михаило Веселиновић. Марко Петровић — Ја не бих могао да се сложпм, да додатав г. Веселиновпћа уђе у адресу. Не бих се сложио за то, што ми, који смо позпани да у основи чувамо најскрупулозније Устав, не налазимо у уставу ннгде наслона да се намесннци као намеснпци могу оитужити. Али ипак, кажем и то, да ако се у делу кривпчне истраге над онтуженим Министрпма нађе, да је и сарадња намесничка бнла такве природе, да је пзлазила уз Уставног колосека, њихових права и њихових дужностн, а допрпносила је гажењу Устава нли којег државног закона, и да излази из колосека њихових Уставних права, да ће сам ток истраге и њпх у том случају да' огласи, или за главне кривце, или за саучеснике рекриминисаног дела, и да их подвргне заслуженој казни. У колико је њихова јавна радња као представнпка круне фунгирала у овом послу од 8 мес. не можемо у Уставу наћи наслона да их можемо оптужити; а дали је чега било изакулисног у њиховој радњи, није наше овде да исиптујемо и пстражујемо, а још мање да на основу каквих претпоставака, уносимо нашу реч у овај свечан авт и о н.пховој оптужби. Опет понављам, можда приликом ислеђивања кривичнпх дела, којпма се терете бивши Мпнпстрп, ући ће се у траг и њиховој каквој против-уставној радњи, и тада у том случају доћи ће на ред и то иитање, да ли су они у том случају, а нарочито од рока одкад су дужни били сазвати Народну Скунштину, да се иопуни намес-