Народна скупштина

СТРАНА 42

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

оетрву. То није нпкаква тајна, иоја се не би смела јавно казати, иарочпто, кад смо мп у истпнп иотропшли готово сву напгу тековпну, — и крв и новац да би иснунили наш задатав и да би испунилп завет наших славнпх ирадедова, како би се иоказало, да и у нашем племену тече крв њихова, и како би могли доказати да смо сиособии да жпвимо као економно и нолитпчки јака држава за ослобођење своје браће и своју независност. Шга је било на берлинском конгресу? Конгрес је био састављеи из свпју европских сила и он је заповедио једиој моћној дрнгави од 40 мплиоиа људи, да прими на се дужност да окуппра две чисто сриске зем.ће — Босиу и Херцеговниу. И шта је могла Србија у том случају да [ради ? Она се морала покорити заповести европских сила. Услед тих тешких услова, које је Србија примпла на се, но заповестн велпкпх сила, радц своје независности, примила је и услове да закључи трговачке уговоре и сагради жељезницу; а суседна наша држава од 40 милијуна, а то је Аустро Угарска —• нримила је пуиомоћије, које је ншло иротив економног и политпчког развића Србије. Ту дужиост прнмила је на себе Аустро-Угарска и добила мандат да уђе у Боспу п Херцеговину, у те чисто српсие земље и да их на тај начин себи нрпграби. Та нријатељска рука била је ледена рука, јер нас је она пригисла, пе у интересу наше велнчине народне, него у интересу њене величине, да се на исток шпри, и с тога ми не треба да коримо, било ову или ону полиппку за то, него треба да смо спреини да се борпмо и да наше народне интересе одбранимо. То је историја наше земље. И према овоме код нас не треба да буде никаквих раздвајања и размирица, не треба да буде пребацпвања овој или оној влади, нити један другом да сумњнчимо патриотпзам н родољубље, већ треба сви зајед нички да чувамо нашу самосталност, коју су напш преци кроз 400 година под тешкнм приликама у борбн са Турском, вером у Бога и међусобном слогом сачували мпсао о ослобођењу и земљу одржалп. Дакле не одвајајмо се један од другога. него станимо раме уз раме и прегнимо сложно на рад, на ћемо онда видети, да ће будућност српскога народа бити боља. То је онај црвенп конац, који се повлачи још од онда, кад је гроф Андраши казао да треба спречптн свакп економнп развитав српскога народа и сваку његову радиност и индустрију, јер се тек на тај начин може Србнјом владати. Ја вас питам, господо, и управо нодсећам вас да човек, кад жени сина, за тај дан спреми леба, вина п ракпје, убпја за тај дан најбољу убојницу и тек онда чипи то весеље. Међу тим ми овде хоћемо да ступамо у економску борбу без пкакве спреме. са једним великим народом, који је у сваком ногледу јак, а норочито кад се обазремо и сетимо, да смо ми за 16 година водили три рата, у којима смо сву нашу тековину, коју смо кроз деценије били сачували утропшли. Таква је борба тешка не само за нас, већ би била тешка и за много веће народе од нас. Алн, ако би нас когод неираведно напао, онда ћемо се ми јуаачки одунрети и борити се на живот и смрт. Еад се узме све то тако, кад се узме да је данас деветпаести век, кад се народп не освајају само тоновима и пушкама, него економном политиком, онда је лако разуметп, да ми као народ од два милиона душа не можемо да водпмо такву економну корпспу борбу са суседном нам царевином Аустро-Угарском, којој је циљ да ностане моћна импернја на истоку, у коју би ишла сва словенска племена, а разуме се, да је ту у првом реду зинула на Србнју, а ја верујем у Бога, да ће се она у својим надама преварити. То је тај црвени конац, који је стегао Србију, још раније, а тај исти црвенп конац протеже се и даиас, јер још Аустро-Угарска стоји са поверењем Евроне у чпсто сриским земљама — у Босни и Херцеговини, а она нам данас и заповеда да примимо ове трговинске уговоре. Томе се не треба никад чудитп. Уговор није пншта друго до споразум између две уговорне стране. Еад би зависио уговор једино од нас и ми га сами правили, ми би казали да

срнскп волови, краве, свиње, шљиве увозе се у Аусгро-Угарску без икакве царине, а одредплп би да на увоз њихових тканина буде царппа 40 — 50% у злату и то на ткапнне, којима ее наш народ одева. Такав бп уговор већнна изгласала у интересу своје земље, п томе се не треба чудитп. Али, кад двојица уговарају, оида је ирнродно, да ће више користи нз уговора пзвући онај, који има 40 милнјупа становннка, којн има груписапе своЈе ванитале, своје фабрикате, који пма своје добре прнјатеље и то није ништа за нас ушшавајуће, ннје нншта стидно. Еад је то сила околности, светских догађаја, онда не треба да се обмањујемо, него треба да се држнмо стања какво је. Поред 20 мплијуна ануптета, којн п.мамо годишње да нлаћамо ми давле у таквим прнливама закг.учујемо овај уговор. Кад бн прекннули уговор значнло бн, да отворимо економсви раг, да се пзложимо свима његовнм оиасносгнма, и да изнађемо пове пнјаце за наше артикле. По мом дубоком уверењу ја налазим да то не би било нп паметно, нп државнички ни мудро. Кад 5н говорио по срцу, ја бнх можда н рекао да се тако уради. Алн кад ми је народ поверпо да радим као посланцв мудро, смотрено, да чувам земаљске интересе, да ураднм оиолико, колико могу; онда прочптавшп цео нзвештај одборскн, дошао сам до уверења, да треба прнмити овај уговор, а после до нас сгојн, да у будућностн добијемо бољи, а то ћемо постпћи, ако буду не само државне властн него н учптељи и свештеници - добри домаћинн учили народ да гаји добру расу стоке, да нроизводи добро жито, да нрави добро вино, да вешто сушп шљпве, да нраво мери н кад пмамо све ироизводе добре у земљи, оида ће и са стране долазигн људп н тражпти наше иропзводе. Бадава је н најбоље угоноре имати ако ми будемо одгајивали вржљаву, мршаву стоку. Уговор нам тада неће донетп корнсти, јер за своје злато страицп неће да једу мршаво месо и неће да кунују лоше нронзводе наше з мље. Господо, нз свега овога што сам казао, вндећи, да је стрпљење заморено, поЈимајући дужносг коју насирам земље нмам, само ћу још оволпко рећн. Моје је убеђење да је уговор бољп него прошлн и неодступајућн од свога убеђења ја ћу гласати за овај уговор, желећи да п влада п народпа скупштина и своки Србип поради на економном бољитку своје отаџбине, и онда ћемо тек идући раме уз раме дочекати ве ливе догађаје у будућности, кад ће наша отаџина, корачајући слободно политичви моћи нзвојевати оно место, међу другим народима, на које има права и које јој је географсвим иоложајем сам"Бог онреде.шо, да буде прва међу својим племеннма на балканском нолуострву. (Бурно: „жнвео"). Милутин Гарашанин. — Госнодо, нретрес који се о овом:е предмету води и који још п данас траје, чинн мп се, да већ почпње да заморава пажњу Народнога Преставппштва. Тога ради ја нећу дуго злоупотребљавати стрнљење ваше п ограничићу се на то само, да могивишем глааање, које ћемо ја и моји другови нанредњацп, који се у свунштннп налазе, о овоме предмету дати. Да бих пак то гледшпте могао мотивисати ипак се морам дотаћи неких општих места у овоме предмету. Пошто еам чуо све разлоге за и иротив, који су изнесени. и с једне и с друге стране исцрпени у најбољој намери; иошто сам нрочитао извештај одбора за преглед трговинског уговора; пошто сам и сам прочитао и сравнио овај уговор са уговором нрошлим, ову конвенцију са конвенцијом нрошлом (ја миелим да ми је дозвољено тако рећн. јер се већ може сматраги као прошла); иошто сам то сравнио са уговором, који је зикл>учен са Германијом, ја миелим да не грешим кад кажем да налазим, да ни са овим новим уговором иисмо бог зна какву тековину стевли. Уговор од 1881 г. има мана. И даиас кад се с тим уговором растајемо, због тих мана, нема рашта да зажалимо за њим. Али у овоме уговору, коме идемо на сусрет, има мана такође и не треба се обмањивати о њима; оне су ту; и ма коливо речито доказивали да их нема, иајближа будућност довазаће да их нма у ствари.