Народна скупштина

8 САСТАНАК — 11 ЈУНА

СТРАНА 43

Почем с народни представнидп иозвани да и озбиљно и нскрено гледају у ствар, то је и требало озбиљно и искрено п да кажемо свој суд о лредмету, који је пред иама. Овде је претресано, зашто је било оних мана у уговору од 1881 год., а цретресано је зашто тих мана има и у уговору од 1893 год. И гамо се имало права што се казало оно, што се вазало; и овде се имало права, да се каже ово што се рекло. Није ли за данашњи уговор сам одбор скуиштински, који је одређен за иреглед трговпнских уговора, у самоме свом извештају — износећи све добре стране, које је изнети требало — није ли на крају и сам изјавио неку зебњу, одлажући наше паде на бољи уговор, у повом року од 10 година. Није ли то доказ — кад је тако рекао један одбор, за који се не може казати да је задахнут страначким обзирпма опозидије, није ли то доказ да и њему није било топло око срца, кад је читао и претресао овај уговор. Једини Државни Савет прави изузетак. Он је са неколико редова — врло сангвиничких — нашао да је све у уговору онако како то најбоље бпти може. Хвала му и на томе. Међу тим у ствари није тако. Мана има, и оне, ма колнко их забашуривали, оне ће да се иојаве, и оне су врло близу да се појаве. Али ипак зато, господо, ја сматрам за срећу, што мп је пало у део, да, говорећи о овоме уговору, ироговорим случајдо само о добрим странама његовим. Сам одбор за преглед овога уговора у своме извештају на крају каже ово : „Одбор је уверења да ће јаче старање наших државника у будуће изнаћи пута и начина, да Србија буде у том положају да, наслањајући се на згодније прилпке, које ће нам створити то јаче старање њихово на овоме пољу, те да будуће уговоре ове врсте можемо повољније закључивати". Овде, господо, ја констатујем један врло срећан факт, јер видпм, да данас чак и у Народпом Представништву, после дугог низа годпна, може бити првн пут, узимају се у обрачун п „ирилике " — у опште крилике, — које постоје у времену, кад се уговори праве. „ Прилика " је била, господо, и при закључнвању уговора од 1881; тих ирилика било је и данас; нити су биле повољне оне ирилике, нпги су биле повољне ове данас. А ја сматрам да је то један велики добитак, не финаисиски и економни, него је добитак у нолитичкој моралности, добитак у политичком васпитању, кад мн узимамо у обрачун и такве чнњенице, без којих, кад се таквим пословима ириступа, неизбежно се иде у разочарање. То је прво. Друго, што налазим да је добра страна овога уговора, то је, што је већ данас јасно обележено и што се прнзиаје да географски положај, у коме се Србија налази, силом околности, које није била кадра од себе да отклоии, не даје њој могућности да у својим међународним односима, са јачим суседним државамл, уреди и уговори за себе оно, што желн и хоће, него само оно што може и што мора. Ту истину износили смо ми, господо, пуних 12 година без усиеха. Данас та нстина иочиње да се увиђа чак и од стране оних, који су нас 12 година на сваком кораку сузбијалп; и то сматрам да је такође једна важна добит од овога уговора. Даље, сматрам да ће бити добит и то, што кад, по овој истој ветеринарској конвендији, буде једном стока жигосана, неће биги више ни Гамзиграда, ни Грљана, него ће се то сматрати као једна добра мера, корисна за производну снагу наше земље. И то је трећа добит. 1етврта је добит у томе, што је данас разбијен онај поЈам, који је до сада био пресудан, кад^се о овим питањима говорило, и што ће — кад овај уговор почне да жуљи — а биће их у Србији доста, које ће одредбе овога уговора врло незгодно нажуљити — што тај човек неће више веровати, да га то жуљи зато, што је неко себе продао туђину, или што Је учинио издајство према Огаџбини својој. То је врло велика Дсбпт за вршење будућих послова. И онн који на ове послове буд У °Д еад позвани да их врше, вршиће пх без предубеђења 11 страховања, са чистом савешћу, јер се само на тај начин и може поштено за земљу да поради. Овде 1е лало много речи о нашој економској политици и независности. Не треба да се варамо, господо. Онај уговор

имао је мана, а и овај уговор, као што рекох, има својих мана. Економску независност нећемо моћи ми још за дуго и дуго времена отети, ни добитп. Економска наша независност сарањена је другим уговором, — берлпнским уговором. И ово што ми радимо данас, то није чак ни отимање од зависности, од берлинског уговора, него просто олакшавање живота, док не дођу прилике, да можемо другпм уговором, — не трговачким, — нашу снагу економску афирмирати. Зато, господо, ја сматрам да се овај уговор, какав је да је, мора нримити. Ја налазим, да је и влада, која је била позвана у овој при.шцп да закључује овај уговор, да су и онп, који су нас заступали и који су преговарали у Бечу, свп заједно били одушевљени најбољим жељама и родољубљем, да за Србију добију што бољп и корисннји уговор. То су радили и желели, и кад су све то радили и желели, добило се ово и оволико, колико данас пмамо. И ово оволико колико је, и ово овако како је, боље је од неуговорног стања, и то је разлог са ког ћемо ми напредњаци да гласамо за овај уговор; јер потпунце верујемо, да је п влада и држава српска, коју влада представља, у овој прилицн унинила све што треба да се дође до бољега уговора, и да би све друго, што би наступило, бнло горе. Верујући у то, ми ћемо за овај уговор да гласамо. Мени је жао и криво што морам да се дотакнем извесних предговорнпка, којн су мислнли да им је у овом важном питању за земљу требало уплестп неке страначке обзире и од тако крупног питања наиравити једно сптничарско питање. Нема снора да због тога што је Србија у томе положају, да мора пристати на овакав уговор, да је у томе разлог политика земље. Политика финансијска и економска — политика у опште даје нам или одузпма могућност за добре илп повољније услове уговора. Један је од предговорника — мој поштованп друг г. Новаковић — казао ову исту мисао, коју ја сад овако неиотдуно н бледо ионављам. Али један од оних говорнпка, којп је за њим говорпо, мислио је, да ту истину, која је неоснорна, греба нредвојпти и направити неко разортачење, па је казао: јест, политика је узрок. али ви сте грешили. Пардон, госнодо! Има иогрешака нашнх? оне стоје и не дају се крити; али ако смо мн наиредњапп грешнли, нека призна и тај госиодин, да су онн, кад су судбину земље узели у своје руке, врло мало тих погрешака псправили. И то што смо ми грешили, а што они нису ншпта исправилп, то н јесте главна н отежавна околност, што је овакав уговор закључен. И онет нонављам, да ћемо ми да гласамо за овај уговор. Лаза Илић. — Госиодо, ја сам благодаран моме поштоваиом пријатељу л. Димитрију Димовићу што мп је јуче дао прплике, кад ме је упитао, да као народни посланнк и као лекар дам свој суд о једном члану, у коме се говорн о једном артнклу из ветеринирне конвенције. У исто време, ја ћу се том приликом мало дуже задржати на ветеринарној конвепцији тим пре што су остала госиода говорници о трговпнском уговору и ветеринарној конвенцији задржала се дуже, излажућп са свога гледишта своје назоре како са политичког, исторпјског, тако исго и са иривредног и финансијског гледншта. И ми са скупштинских клупа, а тако исто и господа владинн повереници са говорнице не тајимо ону тежину коју осећамо, кад дајемо свој суд нарочито о ветериннрној конвенцпји. Као земља која је поглавито земљоделска и сточарска, војој је сав извор ирихода поглавито са те две стране, мн имамо особито у последње доба, за пзвестан нмз година, да поклонимо своју бригу и старање, да унаиредимо баш те гране наше производње, а то је пољопривреда п сточарство. Према томе, господо, сматрам, да и наш нреговор са Аустро-Угарском није могао да се постави на оној истој основици, на којој су вођени иреговори о ветеринарној конвенцији са другим земљама ндр. између Аустро-Угарске и Немачке. Са тих разлога ми смо с правом очекпвали да у ветеринарној конвенцијп добијемо п повољније резултате него што је имала Немачва Затпм и за овај разлог говорп још п то, а што није нп један од г. г. предговорника напоменуо досада, што ми у нашој земљи немамо ни једне марвене пијаце, што ми,