Народна скупштина

7 САСТАНАК — 10 ЈУНА

СТРАНА 29

вале у противном правцу, но што јо цпљ сваког трговппског уговора у опште. Но разуме се по себп, да ова веола тешка мера и пре дохрана за сваку страну уговорницу ппје могла битп просто одбпјена, већ је морала наћн замену, којој је истп циљ, Замена је та посматрање наше стоке п.ш иа увозној илн па централјјој иијаци од 5—8 дана. Разуме се, да то иосматрање мора бптн у локалпма за то скроз нодеснпм. Ова мера постојала је у конвенцијп пзмеђу Швајцарске и Аустро-Угарске на рок далеко дужн, по међу тим и та конвенцпја имаће сад да се обновн. Уговорено је да то лосматрање не може апсолутно ииати нивакав уплив на трговнну са стоком, т. ј. стока може бнтп продана онога часа, како је стигла на нијацу и како је нстоварена. У ошпте ветерннарна копвенцнја не намеће нам аисолутно нн једну обавезу, коју нам није нотребно н у сонственом свом интересу зарад здравља домаће стоке ногпуно и савесно лзвршитп. Нама самнма од највеће је нотребе, најозбпљнпје старатн се да нам стока, тај грдан део нашег народног богатства, буде увек здрава; јер воднтп бригу о здрављу домаће стоке не значи у стварн ннштл друго, но воднтп бригу о једној важној граин наше домаће нрнвреде. Наша сонствена корнст и наи1 трговачки рачун захтева, ако се где болест код наше домаће стоке иојавн, да је што нре угушнмо, да се не би рашпрнла п на тај начпн грдно нас онггетила. Наш соиственн добро схваћени трговачки рачун захтева, да се бзлесна стока никако не креће. а најмање да се гонн на стране иијаце, јер би на тај пачнн с једпе стране убнјали глас нашој адмпннстративној способности, а с друге стране нобија ш би глас једноме од најважннјих нашпх нзвозних артикала. Јаспо је, да на пр. трговац, ко.ји се бавн нзвозом сувпх шљнва, не бн очувао дуго доб ,р глас о својој еолндносш, када би нокушао да мсђу добре нротура п буђаве шљиве. Толпко сам, госнодо скунштннари, сматрао за потребно, да кажем поводом тим, што је г. Јовановић првн у Скушнтннн узео реч о нредмету, који је на дневном реду, и то за то, да бн изнео разлоге зашго ће да гласа против. Дим. Димовић. — Ноштовани посланНцп! Стојећн на овом месту, ја сматрам за своју дужност да у овом важно.м питању узмем реч, н да кажем своје мишљење о овом уговору нзмеђу Србпје и Аустро-Угарске. Не сиорећн мишљење одбора, којн каже, да је уговор сам но себи користан, ,ја ппак не могу да пропустим а да се не догакнсм неколнко одредаба његових и да не обележим штзгност њихову, а то нарочиго у ногледу на ветерпнарску конвенцг.ју. Ја жалим, а и само Народно Нредставнпштво без сумње делнћс то мншљење, што Је спла прнлпка п околностн довела ствар дотле. да немамо довољно времена да овај уговор пснптамо онако како бн пајкорнсније било за земљу. Ну, кад су већ прилпке такве, онда ми да учпнимо своју дужност н да нагласнмо оне штете на коЈе назиремо, да могу некада да настуие. Ја ћу нре свега да се дотакнем и на првом месту да паномеаем тарифу под к о,)а ће по пзвештају самога одбора побољшатн наше фннанспске прнлике. Самом оном запггптом, коју пружг тлј део та рнфе, ја не бих рекао да су узете довољне мере алп са по гледом на начпн царпњења, којп је сад по тежпни, ја могу ла се надам, да ће се тај рсзулчат иостићи, п с тога држим да бн могли битн задовољнп са тарпфом иод а); но главно што хоћу да кажем то : е односно тарнфе нод б, која се тнче пашег пзвоза, а нарочнто пзвоза жпта као главне гране наше »роизводње. Шта виднмо да је у иовом уговору? Налазимо А а Је понећана нзвозна царина, — односно Аустро-угарска увозна — већа је но што је до сада бпла. Ја могу да жалпм " то се Н!1 Је могла постпћи бар опа стопа, која је до сада иостоЈала на бп се моглн п задовољнти том тарифом. На нрил "ку код пшеннце новећапа је царина од 50 кр на 7 5, код ражп од 25 на 75 а код овса од 25 на 60, то је прплично 'овећање које ће нрема нзвозу нашем доста однети. И једна нразпина је у самој тарнфи, што је у њој пзогао Ј е А а н важан артика .1 наше пропзводње а то је маст, на

коју ће се нрннењивати општа тарнфа. Ја бих молио г.г. владине новеренике да даду обавештења о то.ме како је то могло да нзостане. Допустнте ми сада да пређем па штетносг вегерннарске конвенцпје од које највећма зебем. И ако је г. Пачу нагласно корнсност н.ену п помеиуо конвепцнју Аустро-Угарску са Немачком, која је служпла као база за нашу, н која је строжија од нанге, ја нпак налазнм да је могуће бнло отклоннги оне опасности, које могу да се иојаве при увозу наше стоке у Аусгро-Угарску. Ту мнслпм нарочнто на одредбу чл. 3. н 4. где се каже, да п кад се стока нзвезе, има се накнадно нрегледати па земљншту оне стране камо је нзвезена. Ја не бих спорио потребу да се стока нрегледа, ако је одиста болесна, на н да се вратн; алн овде се ствар номиње врло еластнчно, тако, да се стока може вратнти и у обнчној сумњн. То је врло олако речено, а нарочиго кад пма нрава да транснорт вратп патраг и после 8 дана. То је велика штета по наш нзвоз. У самој ветеринарској копвенцнјн чл. 3 ставу 3 истина каже се, да ако би се болест нојавнла на стоцн, онда соиствеппк нма нрава да тражи да се стока закоље, и да се, разуме се, прода, с тнм, да сопсгвенпк ужнва нста црава, која и држављанп дотпчне државе ужпвају. Ја разумем ту ствар за нреглед бобичавих свнња Но да вам иокажем то прнмером како се то сад врши пре.ма нама Кад се у једном трансиорту нађу два трн брава бобпчавпх свнња, нгга бнва са њпма ? Оне се закољу н онда продају. Алн но коју цену? Но цену тако нпштавну, да не може да се узме нн онолнко колпко је сонственика транснорт стао. На ир. једаи брав од 100 к. гр. платн се по 2 кр. то је 2 форннте. Ако се дакле овај чл. буде збнља тумачпо тако, да нашн људи пмају исга нрава као п држављанп Аустро-Угарске, онда се можемо н задовољитн. Ностунак је такав да се месо бацн а сланнна нрода, н ту нема велпке штете. Месо од тако бобичавог бравчета и може да буде шкодљнво, али сланнна пе. У осталом она се не иродаје као сланнна него као маст. Овде међу нама нма стручних лекара, којп могу о овој стварн да даду своје мшиљење. На завршетку хоћу да кажем да норед свпх ових зебњи, што сам наиоменуо одпосио ветерпнарске коивенцнје, ја ипак мнслии да н ми п друга уговарајућа страна Аустро Угарска, нмамо у њој заједнпчкпх ингереса п да, н ако се овом прплнком ннје у довољппј мерн постнгло све нгго смо желели, да ћемо у прнмен.пвању онпх одредаба, које су овде унесене бнти један ирема другоме лојалнп н да један према другоме неће пропз вољно поступати. Према томе могу да нзјавим да н норед свих оних зеби.и, које сам изнео, да сам за то да се уговор прнми и иредлажем Народпом Представншптву, да гласа за уговор. Стојаж Новаковић — Госиодо нрво одлпчје, које треба да нма нов уговор, то је, да буде бољп од старог; да се њнме оно нгго је у старом штетно по пнтересе земаљске, но трговину, која тече благостање пародно, заменп бољим Алн, да бн се видело, да лп нов уговор пма тога, да ли је бољн, ваља да се упоредн старн уговор са новнм, и ваља да се то учппп не гледајућп само на то, је лп од 45 начињено 50 пли 150 — 200—300 и т, д. Право се уиоређење може учннитн пстом кад се ирава и тачна мера пзнађе, кад се уноредп целокуино стање, свеколике прилике, у којима је онај уговор постао са стањем и нрнликама, у којима је нов уговор закључен ; потребно је дакле, да је Народно Представништво у овом моменту, кад један од најзначајнији, уговора за народпу производњу закључује, тачно видело п уиоредпло какве су бпле прнлпке, у којнма је првн наш уговор 1881 закључен, какве ли он.е, у којнма дапашњп уговор ваља закључивати, те да лн је данас у новом замењено оно, што у старом ннје бпло добро. Вама је, господо, нознато, да у данашње време, нпје толико као у средњем веку, у снази ток грубог освајања, освајања фпзнчком сплом Дапас се већ слабо тражи п же.ш проста освајачка власт над овим или оним крлјем, на овом илн оном покрајииом. Данашње стање са својим фшшм цепкањем дан ипња лолитпка и дппломатска вештпна унеле су у међународну радњу толике начипе, којима се без свега онога, без сваке муке н