Народна скупштина

СТРАНА 30

НАРОДНА СКУНШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

невоље ногу држатц под шврцдцем п под својим утицајем читави крајеви п покрајпне, аихова трговпна и развптакњпхов Годпне 1881, кад је била прплцка, да се у вашој земљч наставе раније, у неколико започетп послови око трговачкпх уговора, пнтересантне су бпле околпости, у којииа се наша земља налазпла. Стање њене независностп, кнежевина независна, постала је управо на дан 1(>. Јула 1878 год. у Берлпну. Тога дана на конгресу берлпаском изнега је на дпевнн ред судбипа и Србије н целог Балкапског Полуострва, после великог рата на Балканском полуострву. Тада, када је пзнет нредлог из Сан-Стефанског уговора, да се Србији нризпа независност њена, заступник Енглеске, који је на том конгресу бпо, прпхватајући то питање, паиоменуо је, да се Србпји незавпсност пма уважпти само тако, ако се у њој такође прнзна потпуна слобода вероисповестн свима верама, које живе у њој и тражпоје још, да се трговини у Србнјн обезбедп свака слобода, и да се то учини тнме, што ће се у Србнји забранити свако транзнтно царипско право, т. ј. свако нраво на провозну царину. На тај предлог еиглескога заступнпка, посланпцц аустрнјскп, нталијанскп и фрапцускп цредложплн су готов текст о тим ннтањпма, који је одмах усвојен, постао чланом берлинског уговора, и којп као члан 35 Берлпнског уговора гласп овако: „До закључења новпх ногодаба, у Србпји се неће ни у чем мењати садање стање трговачкпх веза које Кнежевпна пма са страним земљама. — Изузегно стање и повластице страиих поданпка, исто тако као и права консулскога судства и заштнте што су сад у спазн, остаће у иуној сили докле се год не иредругојачс погодбом међу кнежевином и дотичнпм сплама. Свпма вам је ваљда иознат тај члан Берлинског уговора. Али шта значи овај члан у самој стварп ? Значи оно што је одмах ио том мотивишућн прнмање, изговорио председнцк конгреса кнез Бизмарк, рекавгап: да кад се год одељује једна провинцпја од какве државе, онда, да се провпнцнја што се одељује не може ослободити обавеза, које је суверена држава ранпје за своју државу и за те про винције закључпла са другим државатна. То, дакле, значн : дл је на Србијп већ на незавпсној кнежевини и тада још једнако лежала дужност, да у својпм политнчкпм пословпма и у својим финансијама уцравља по уговору, који је Турска Царевпна закључпла бпла са страним државама. У гоме су онда меродавни били турски уговорп са страним силама од 63. год. И заиста па основу тпх уговора склапана је тарпфа наша од 1864 г., која је многима од вас позната. Оспи тога по спли тих уговора све повластице, све олакшице, које су страпе државе имале у Турској, за своје иодапнке у јурисдикцијп, у такозваним капитулацијама, да на пример иодаппцп нису пла ћали цорез, да им нпсу моглп судпти земаљски судовп и т. д . све је то управ и Србија морала примптн и ако је добпла иезавпсност. Покрај титуле незавпсности, Србија је у ствари још једиако бпла Турска провпнција, а берлннскп конгресјуЈе поставио у то стање турске провинцпје и наредио да у њему остане, докле год не би са свима великпм сплама европскил погодила, да друго неко стање уведе. Ето какво је стање било нред нашим уговарачима и пред владом од 1881 године. Онда су, госиодо, нашп преговарачи имали тако рећи сабљу за вратом, дужност да пошто по то уговор закључе, да створе у колико је могуће, да интересп земаљске независпости, буду заштићенп, да део народа, који је ослобођен и за који је толико крв ироливана, дође до стварног ужпвања оне незавиености, која језемљи призната на Берлинском миру тек под тим цогодбама. Ето какве су биле прилике, у којпма је тргова*чкн уговор с Аустро-Угарском закључен. Ваља узети данас на ум тешкс околности, и кад данас нов уговор закључујемо, илп, боље, кад га ценимо и пспптујемо, и кад тражнмо чнм дз га похвалимо, не треба да се губе нз впда тешке околности, које су онда биле. Није савесно олако рећн да је то и то рђаво било у уговору старом и да је то и то у уговору штетно учињено по народне интересе. Није згодно на тај начин ценећи истицати у опште и у кратко бољитке и поправке новога уговора.

У то време кад се узме по 3 на сто царине од 64 год. царпна подпзала п на 8 п на 10, па и 15 на сто, кад је ц провоз стоке час по бпо спречаван, морало се радитп на томе д.1 се стање нашег извоза н продаје нашо стоке каквим год сталним одредбама нонрави. У тај мах на послетку, држало се, да се могу н неке теже околности нримити, јер се очекнвало, д> ће земља повраћена својој слободи и лншена свакојаких дотадашњих повластпца доћи у бољп еконоинн иоложај. Осем тога многе су наде везиване за грађење балкаскнх жељезница и мислило се с разлогом, да ће после десет годпна настати прилпке иовољпије и боље за закључење иовог трго впнског уговора, него што је то онда било. У томе су ондашњц људи тражнли оправдања н утехе што ппсу могли иосшћијош више него што је бнло могућно у онај мах. Допста у то време велпке су надо полагане на излаз на МО ре — Солун, на везе жољезничке, на сјајне изгледе за трговину и благостање земељско, који су очекиванн од жељезница и од општег саобраћаја, којије имао да се кроз нашу земљу упути. Међу тим ми стојимо даиас прилично разочарани пред нашпм ондашњпм надама. Много се очекпвало, али се мало радп .10. Уговорн су са страним државама вечито онаквн каква је полигика. која се води, каква је стварна радња у самој зе.мљи. Може бити да је бпло боље стање, боља нолитика да би може бпти данас уговори моглп бпти бољп, но што су, п да, кад се узме цело стање од 1881. годпне према стању садашњем, нови уговори нпсу нп пз далеко толико бољи, колпка је разлпка између оидашњег ц садашњег стања. Ви ћете сами то иризнатп, а то се види ио досадашњој одбранп, ио самом извештају одборском по свему што се у уговору нодносн. 'Го сведочн како је тешко, да уговор иодмирп све потребе и интересе земаљске. А то је тешко с тога, што смо ми ради и што тражпмо да што се може бољих иовластпца стечемо за пашу земљу. Али то нсто хоће и друга уговорна држава. Наши нннпетри ради су бпли да заступе што боље интересе иаше земље. Међу тим мпнпстрн суседие нам царевнне исто су то хтели. Овде између овога двога иро турити оно, што је добро за нас, то је врло тешка задаћа. Али, кад све ирегледамо што .је пред нама, н то узмемо на ум, морамо казатп да овај уговор, који се закључио и који ћемо ми моратп прпмити, зато што је уговорно стање боље од иеуговорпог, није много боље од оног прошлог. У њему има поједпних' тачака, које су боље али има и таквих које су много горе. Има на прилнку једна тачка, која каже, како Србија извозну царнну мора опредељнвати у једиој нстој мери у свпма извозним правцима. То зпачп, ако ја добро разумем текст уговора, да Србија не може наспрам своје јужпе граннце, ирема Турској или према исгочној граиици, према Бугарској мању извозну царину применнти п употребптп но пгто је она, која је на спра.ч северног суседа уведена. То је ограпичење, то је везивање руку у полнтици, коју бисмо ми па тим сграпама тражилп. Ветеринарска конвенција по свему, што се говорило, не само пгго није боља, ио је апсолутно гора од оие прошле. Ја сам добро чуо владине поверенпке, да они исгичу члан У старе конвенције, хвалећн нову, >ито у њој тога V, члана нема. Нема га, господо, и под бројом У али га има под свима осталпм члановпма од првог до последњег. Наћи ћемо га где год у конвенцију погледамо. Рећи ћете, па на што кришковати и разлагати, оно што се мора примити? Критикујемо с тога, да видимо шта смо радили за ових 10 годпна, јер ово што мп данас немамо бољитка, није погрешка данашњег времена, него погрешка целе прошле уговорне периоде. (Чује се: тако је) Да се тај уговор врашо у другим околностпма; да се у нашој земљп у опште друкче радило; да смо ми више неговали своје домаће стање; да смо се впше старалн како ћемо да развијемо своју трговпну;да нисмо сачо гомилалп пројекте на пројекте, може бити да би и ветеринарска конвенција и тр-