Народна скупштина

7 САСТАНАК 10 ЈУНА

СТРАНА 31

говииски уговор имади данас друкчнји облик. Ми знамо каво смо радили и то ми не треба један другом да јавно овде казујемо. Што знамо, знамо. (смеј). Ја ћу да сврпгам и да вам кажем. да ћемо ми примпти овај уговор, али да се немамо чиме нохвалити, иред народом и пред псторијом Али треба да имамо на уму, да од сад радимо на томе, како ће.мо кад истече рок оволе уговору, моћи да закључујемо боље уговоре, јер једна пословида каже: „какве финансије таква политпка", а ја ћу да кажем : „каква политика, тавви уговори"- Ако мп будемо водпли бољу политпку, биће уговори за цело бољи, а и нама ће бпти боље. Владин повереник Др. Лаза Пачу. — Поттовани иосланик г. Новаковић казао је, да сам са емфазом тврдио иешто о члаиу 5 старе ветеринарне конвенције и рекао је, да је 5 члаи садржан у свакоме члану нове к швенције. Молнм колико ладније могу г. Новаковића, да прочита који год хоће члан иове ветерипарне конвенцпје да се впди да ли је у њега уиесен члан 5 старе кетеринарне конвепцпје. Емфаза ппје ми била ни најмања потребн.1, јер је и код најхладнијег помена чл. 5 старе ветерннарпе конвенције ствар ио себи довољно страшна. Владин повереник Др. М. Миловановић — Госиодо посланици, почињући говор хоћу одмах да се оградим од једне примедбе, која је пала од неколике господе послапика, а која је иашла места и у пзвештају одбора за преглед трговинских уговора. То је прекор да је уговор штетан, п да ће ои повући за собом зшоге штетне поеледице. Ја мпслим господо, да, ире свега треба да будемо на чпсто, са кога ссгледишта ваља поћи, кад се проучавају тргов. уговори. Разуме се, ако се ставпмо на то гледпште, шта би по нас било добро, а шта рђаво, ми би нашли у уговору много тачака, које су по нас штетне. Штета је заиста што ми ие можемо царинити аустро угарске пропзводе како ми хоћемо, а за наше ироизводе — пзвоз — да не плаћамо ништа. То би било за нас најбоље, а не да се морамо управљатн по ономе како је у уговору утврђепо. Али, кад се испитује трговински уговор, онда има да се пође са те тачке гледишта, шта би било и какво би стање наступило онда, кад тога уговора не би имали. Ако бп у том случају стање наше било боље, онда је штетан уговор, а ако би стање било горе, онда се не може рећи да је уговор штетан. На тако правплно постављено питање одговор се сам собом даје. И ја мислпм, да се на томе пптању не треба даље ни задржавати, јер је сваки од нас убеђен, да би стање у нас У сваком иогледу било горе кад не бп уговора имали. Г. Пачу у равпјем свом говору истакао је лено зашто Србија не може ни помишљати да води самосталиу трговивску политпку. На то се ја нећу више враћати, већ ћу одмах да пређем на једно друго питање, које је иокренуо поштовани г. Стојан Новаковић. То је питање, да ли је нов уговор, који се сад подносп Скупштини на одобрење, кад се баш имају у виду све прилике У којпма је он закључен, бољи пли гори од уговора закључеиог пре десет година, разуме се, кад се такође имају у виду, и сво оие прилпке, у којима је тај уговор начпњен. Узимајући све те прилике у оцену, и проучавајући, као што је и нраво то питање са гледшпта релативног, нехотећи да оцењујемо у коме су од њих д Ва царивске стоие више пли мање, већ само то, птта је Сроија умела и колико је то могла да добије за се, према оидашњим ,и садашњим приликама; ја држим да је нов уговор иресудно бољи од сгарог уговора. Г. Новаковић отпочео је свој говор краткпм историским прегледом, у ком је пзнео какво је стање било за Р °ИЈУ онда, кад је она приступала закључењу трговинског уговора са Аустро-Угарском у год. 1881. Он је набројао тешкоће > обавезе, које су тада везпвале руке Србији при закључивању тога уговора,. 0 н . Новаковнћ у том погледу пије био потпуно исцрпан. Јв том приликом нешто заборавио, што је у погледу тргоиз Нском ве зивало руке Србији впше него све оио што је он ложио, а ТО је уговор трговииски, који је бпо раније, пре

аустро угарског уговора закључен пзмеђу СрбпЈе и Енглеске. Алп заго у накнаду г. Новаковић онет даје оипм нрнликама, које је он поменуо смнсао и тежииу, које они аемају, нокушавајући да њпма иа рачун бацп све неповољнс ре<ултате у трговпнским преговорпма од пре десе> годииа. Г. Новаковпћ помпње нро свега онај члан берлппског уговора, којн за Србпју одржава до зак1,учка иовпх уговора бШиз ^ио у трговпнским одиоспма са туђипскнч државама. Из овога члана г. Новаковић изводп, да су за Србију имали иредегн уговори закључени између Турсве и другич држава, а нарочиго уговор аустро-турски од год. 1863, и да је Србија имала да прнмењује, до закључења повог уговора трговинског тарифу од 3°/ 0 од вредносгн коју утврђује тај уговор у свези са неким раннјим уговорпма. Алп то у отвари не стојп. Србија берлинскпм уговором аије обвезана да примењује ршпји турскп уговор; она је пмала да одржп зШиз <ро, које је већ бпло утврђепо. Србија није прпмењивала турске трговинске уговоре ни пре прогласа евоје незавпсиостн. Г. Новаковнћ је номеиуо аутономиу тарнфу од 1864 год. Србпја је дакле имала своју аутономиу тарпфу, и она је пскључнво по гој својој тарифп управљала се у трговинским одиоспма са пиострапством. Кад је та тарнфа утврђена бпло је иротеста оправдаиих нли ие, у то се питање нећемо упуштатн али тп су протести ућутали неколпко годтша пре берлипскога уговора Утзрђујућн аШиз дио царнвсвп за Србпју, берлиискн је уговор могао утврдити само стање, које јс фаигнчкп стојало, а то је сриска аутономна тарифа. 0 одржавању у вредности гурских уговора, који већ раиије иису ималн никакве вредности, није могло бпти нн помена. Поред те обавезе г. Новаковић наиомише н другу обавезу, коју је берлински уговор наметнуо Србпји : то је остајање у вредности до иових споразума капптулација и свију онпх терета, које је Србпја , као васал турске царевине имала да сносн према сграним државама. Алн нн та обавеза иије имала нити је могла имаги оиакав смисао, какав јој сад даЈе г. Новаковић. Кад се узме речени смисао дотичне одредбе берлинског уговора, могло бп се иомислитп, да г. Новаковнћ има ирава и да је Србија збиља остављена била на милосг и немилосг ма које велике силе, која је могла, како би јој се прохтело, одусгати или неодустати од капитулација, и диктирати по свом иаређењу ногодбе Србијп за свој одустанак. То, господо, никако не стоји, Ннкако није било утврђења на берлииском вонгресу, да Србија мора трпети све претенсиЈ'е па чак и све капрпсе, који бн могли доћп на памет једној или другој страној држави. Стално утврђена практика за тумачење међународних обавеза, иротпви се таквом тумачењу одредаба берлииског уговора, које се односе на Србију. И ако би се показала зла воља какве стране државе, да Србији не призна оно, што њена независност сама собом носи, разуме се да би обавеза Србије према таквој држави сама собом престала да важи. И ако се пе може спорити да су на уговор од 1881 год. утицале ранпје прилике, које су потицале из ранијих међународиих уговора, наметпутих Србпји. Али у тим ириликама пије лежала главиа тешкоћа Ја сам већ номенуо, да је и иогрешка учињена закључавањем тргов. уговора са Енглеском штетпо ушцала на регулпсање наших трговинских одпоса са Аустро-Угарском. Србија, која је у ранијем једиом уговору са државом једном, са којом није имала интереса да завључи уговор, учинила много уступака, морала је збиља, закључујући уговор са Аустро-Угарском, од које је имала много да тражи решити се да чини нове још веће устуике. Они, који су закључили тај уговор могу дакле тврдити да пх је раније стање притискивало, али псто тако можемо п ми тврдити да је и нас ирптискивало стање, које је затечено уговором од 1881 год. Каква је тешкоћа стајала у годипп 1881 таква је стајала и за нас при закључењу овог трговпнског уговора. Лепо је напоменуо г. Новаковпћ да свака влада кад закључује какав трговинскп уговор, рачуна много на своје јавно мњење и да