Народна скупштина

СТРАНА 110

олакшицу. Дакле, ако би остало овако, онда бн зависило од његсвог расположен.а, да ли ће хо да учини или не. Зашто оставитв мпнпстру, да он располааде како хоће, кад ми можемо законом да установимо ту олакшицу зарад развијања индустрнје. Ја мнслим, кад смо овде на окупу да ми треба да учинимо оно, што налазимо да ће бши добро за нашу земљу. Раша Нинић — Господо, овај предлог нема места Кад смо све наше артикле оптеретили, ондаје сасвим умесно ово, што је мпнисгар предложио. И ја бих био, не само за ово него још више да се удари и да буде 100 дннара на 100 кила. Ова је ствар луксузна, коју употребљују само госнода и великаши, и не би било праведно, да то ослободимо од царине. Михаидо Косовљанин — Господо, кад је поштовани носланик Дим. Ћирковић изнео предлог, да се хмељ ослободп од царине, ја сам збиља сматрао да ће се н.егов предлог нрихватити одмах без дебате. Али, кад то није било, и кад су извесна господа говорила о тој ствари и износила да се не слажу с тим предлогои, онда сам ја сматрао за дужност и потребу да говорим о овом предлогу. Хмељ потребује нарочиту климу, иодесно земљиште за производњу, он се врло тешко негује, за њ треба великих жр тава да се учпне и велика стрпељивост па да се дочека она.1 резултат, којн треба да буде и који се жели од њега. У земљама, где се хмељ почпње култивирати, ту и државе и ноједине општине и поједине корпорадије на чак н поједини грађани помажу ту култивацију. Не стоји то, што посланпк г. Милићевић каже, да се може код нас с успехом производити. Ја нећу да снорим да то не може да буде, али свакако један приватан човек не може то урадити, јер треба великпх жр тава да поднесе и опет би мучпо до траженпх резултата дошао. Српско пиварство треба да има такав хмељ, којн ће моћи да конкурише страном. Аустрија није хмељ ставила у уговорну тарифу, што је њој потпуно нраво: хоће ли се на њ ударати 60 дннара, или 160 или 200 динара дарине, јер у колико се впше на њ царине удари, тим је боље за њу. Она ће нам тада место сировина, место хмеља слати готов фабрпкат ппво. Ми имамо доста јаку ппварску индустрију п треба да је одржимо и потпомогнемо, јер она може постати и извозна; пиво се може извозити за стране земље вао Бугарску, Турску и т. д. Пиварска индустрија тешко је везана са земљорадњом. Вамајебез сумње познато, господо, да у пољопривредну индустрију снадају ове индустрнје: машинарство, пиварство и шећерство. Као што се види, ове су гране индустрије са свим подесне за нашу земљорадничку земљу. И према томе ми треба да не губимо из вида ниварску индустрпју, поштоје она за нас веома корисна. Не стоји то, што посланик г. Раша Нинић каже, да нивари троше само 3000 килограма јечма и неколпко хиљада литара воде да то смешају, смувају и тиме је пиво готово и тако лаким начином долазе до великог богаства. Ствар стоји овако: српска пиварска индустрија трогаи годшпње на 4.000000 кгр. јечма, држим да је то велика сума за наше садање прилнке. Још кад се узме и та околност у обзир, да један пивар, тражећи што бољи еспап, плаћа јечам и млого скупље, плаћа сваку стотину кила скупље по 2 динара и више, док један житарски трговац, који га извози на страну, плаћа га по обичној ппјачној цени и вема рачуна више да га плати. Нрема овоме ја мислим, да разлози г. Нпнића сасвим отпадају пошто пиварство доноси велике користи и нашој пољопривредп. Што се мче говора господина министра финаисија, који вели да се плаши, ако би ми хмељ ослободили од царине, да не би он после неколико година долазио из Бугарске у нашу земљу. Ја мислим да тој плашњи нема места, ево заигго. Кад би наше ниво заштитилп трговачким уговором тако да га просто забранимо да се оно са стране никако не може увозити, ја бих тада први бпо за то, да се на хмељ удари дарпна не 60 дин., не 100 дин., већ 500 динара дарине, те да се и он са стране не доноси, већ у земљи производи. Али кад то

у уговору није предвиђено, не смемо сада на хмељ царину удараш. У одбореком иавештају и у самоме предлогу ослобођен је лој, маст, и т. д., сировине, које су потребне за прерађевину сапуна, ја против тога немам ншпта, тако је требало и да буде, али кад је то урађено на томе месту, онда ми треба да водимо рачуна и о пиварској нндустрији, те да дође и она до јевгинијих сировина, до јевтинијег хмеља. Русија је удаI рила 50 рубаља царине на 100 кгр. хмеља, али то је она учиннла тек тада, када је нретходно заштитила пиварску ин1 дустрију, онда можемо забранитп да се и сировине не могу са стране уносити у Србију, или ако се хоће да се увозе а да се на њих плаћа велика царина као што је случај у Русији и другим земљама. Потпредседник. — Пошто више нико не тражи реч, објавл.у,јем да је претрес свршен. Гласаће се прво о иредлогу г. Ћирковића који је потпомогнут. Предлог гласи овако: „да се број 22 а) хмељ ослободи од плаћања царине". Ко је за то да се овај предлог г. 'Кирковића ирими, нека изволи седети а ко је противан нека устане? ( Сви седе). — Објављујем даје Скуиштина усвојила предлог г. Ћирковића. Сад ћу ставити на гласање тачку 21 и 22. Ко је за то, да се оне нриме као што су нрочитане, нека седи, ко је нротиван нека устане ? ( Сви седе). — Објављујем да је и тачка 21 и 22 прпмљена. Известилац чита: Одељак „пољски производи" тачке : 23 и 24 (стр. 2). Потиредседник — Прима ли Скупшгина прочитани одељак ? ( ЈГрима). Известилац чита: Одељак „млпнарски нроизводи", тачку 25 (сгр. 2). Потпредседник — Прима ли Скунштина прочитани одељак? (Прима). Известилац чита: Одељак „Дуван и прерађевине од дувана", тачке: 26 и 27 (стр. 3). Потпредседник — Ирпма ли Скупштина нрочигани одељак ? (Прима). Известилац чита : Ш Вуна и длака. Одљак „вуна и длака у влакну", тачке: 28, 29, 30 и 31 (стр. 3). Потпредседник — Прнма ли Скунштина прочитани одељак (Прима). Известилац чига: Одељак „Преднва" тачке: 32 и 33 (стр. 3). Потпредседник — Прима ли Скуиштина прочитанн одељак (Прима). Известилац чнта: Одељак „тканине" тачке: 34, 35, 36 37, 38, 39, 40, 41, 42 и 43 (стр. 3). Потпредседник — Прима ли Скунштина нрочитани одељак ? (Прима). Известилац чита: IV Дрво и израде од дрвета и биља одељак „непрерађено" тачке: 44, 45, 46, 47, 48, 49 и 50 (стр. 4). Потпредседник — Нрима ли Скунштина прочитани одељак (Прима). Известилац чита : Одељак „прерађено" тачке : 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 68, 59, 60, 61, 62 н 63.(стр. 5). Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитани одељак (Прима). Известилац чита: Одељак „плетарске пзраде* тачке : 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74 и 75 (стр. 6) Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одељак? (Прима). Известилац чита: IV Животиње. Одељак »живогиње," тачку : 76, 77, 78, 79. 80, 81, 82, 83, 84, 85,86, 87, 58, 89, 90 и 91 (стр. 7). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одељак ? ( Прима). Известилац чита: Одељак „Цроизводи од животнња, у другим одељдима нетаксираним" тачке: 92,93, 94, 95, 96,97, 98, 99, 100 и 101(стр. 7).