Народна скупштина

СТРАНА 138

НАРОДНА ОКУНШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Максим Сретеновић — Нисам мислио да тражим реч, пошто сам видео да се досга говорника иријавило, али ме Је изазвао г Ђнрковпћ, нредседнив трошарин. одбора, те сам се јавио и ја за реч. Он вели: да се није сложио са одбором односно овог члаиа, што је одбор ову ствар ватрено застунао. Кад је одбор узео овај законсвп нредлог у проучавање п расматрање радећи редом дошао је на чл. 16, тада се у одбору није пашао ни један члан, којн је био зато да остане поменути члан, и пошто ту није био г. министар финансија, те да он да обавештења, шта га је руководило да уметне члан 16 овог закона, који само у овој прилицп теретн десетак колонијалних трговаца, а не обухвата и оне трговче, који су пред ступање у живот трг. уговора са. Аустријом навукли огромне количине есггапа разних, те да избегну већу ђумручину, а то су мануфактурпсте, гвожђари, лончари и т. д. па налазили сио, да кад су се онп овом прпливом користили, нека се и бакали, који у велпко раде, користе, а гогово сви су Београђани, који ће том коришћу корпститп Веограду као пре стоници и у извесним приликама као богати људп и отаџбини. Али кадаје дошао г. министар и дао као обавештење, да иравда захтева, што су се жалили многи омањп, на броју недесет бакала, како они ни за годину неће користи имати, јер немају рачуна донети еспап, докле гроспсге не иродаду прпвучепе огромне еспапе п што држави треба данас у овом оскудном стању и најмања сума камо ли ова огромна, тто се од ове трошарине постизава, те је то дало повода да потпишемо овај извештај руковођени нравдом и патриотизмом, а не злом вољом ма на спрам кога, потнисао би га и Ђирковпћ, аво га не руководп то, што ће се да замерп код Београђаиа. Министар је казао: шта гаје руководило, те је навнадно донео у закон овај члан 16, — ради опих преко 50 трговаца омањих, воји нису имали толиво вредита, коливо велнвопродавцп и богати трговци, на да новуву суму, те да се н они овом прилпвом користе. Одбор је расмотрио : да ли је боље, да се увреде онпх 50 сиромашних трговаца, или да повуку 10 пли 15 богатих, велико-продаваца колонијалних еспапа, који су пмали кредита, и могућности, да се не само извуву од плаћања ћумрука, него п од нлаћања трошарине. Још хоћу да напоменем, ово господин Министар нпје одлучно казао, него је само ревао нева се то изнесе Скупштини, на, ако она нађе за сходно, нека га прими, а ако неће — неће. И ја од тога нећу да правим питање. И с тога је одбор написао овакав извештај и изнео чл. 16. Иразуме се, ми нисмо ради овако стање ствари. Главно је, ми смо изнели, а не држпмо се баш одлучно овога, јер ако је Свуппггина вољна, ја нећу онако ватрено да бранпм тај члан, — вако Скупштпна нађе шта је право и добро, нека уради, ја прнстајем на то (Чује се: да се репш, да се решн). Потпредеедник — Је ли вољна Свупштина да се реши о тој ствари? {Вичу: јесте). Још су се јавили да говоре г. г. Стојан Станковић, Алекса Ратарац, Тома Бојичић, Мпхаило Веселиновић, Вукашин Петровпћ, Ђова Анђелковић, Пера Павловић, Милан П. Милићевпћ, Михаило Радовић и Михаило Поповпћ. Михаило Веселиновић — Молпм вас, госиодо, ја сам трговац, али овде као носланив, морам да говорим онаво, ваво мп дужност налаже. Овај члан 16 у воме се наређују, да ће се попис извршити на све, што се у земљи затевло пре овога завона на шећер и кафу, са свил је умесно и правично. Кад важем, да је умесно и правично, ја ћу да изнесем неке раз логе зато у коливо умем и знам. Но Пре свега, ја ћу да н \поменем неколиво речи, — што не треба да мп се замери од стрине господина министра финансија, а то је ово. Мени изгледа, унашање овог члана у овавав завон, више вао некакав маневар, вао нека припрема за поједине трговце београдске велико-продавце. Кад велим, да је то впше вао припрема, ја ћу да кажем и за што је то. — А ево за што. Ја се сећам од претпрошле године 1891, вад је прошли завон о трошарини донесен, исто таво у пројекту ударена је тро-

шарнна на шећер н ваву. И по моме мишлењу оваким поступцпма дају се нево.шцинн трговаца београдскнх п у унутрашњосгп велико продаваца, — па жалост, ни више нн мање но неке повлаетпце, од свпх осталих трговаца — онп су и претпрошле годпне раније навукли грдне колпчине шећера и ваве, а ворнстећи се свавпм слнчним чланом у прошлом завону, опи су п пре вотнраног завона о трошарпни почели наплаћивагп трошарппу у своју ворист од потрошача (Таво је). И ја имам уверења, да су тада онп по 5 и 6 динара наплаћивали при продаји на сапдув шећера т. ј. више од половину суме на име трошарине од потрошача, дов међу тим доцппје п ако је завоном ударена трошарина на шећер и вафу нше се наплата извршнла, а они су то без сумње у напред сазнали. Ја потпуно имам уверења; на то бпх се и завлео и свој жпвот положио. Г. г. Дпмовић и 'Иирковић мало пре у својим говорима нагласшпе још п то, поред тпх повластпца, вао што сам напред вазао, с предумишљајем илп унапред знајућп за тавав маневар, — и чав су посведочили, да се и при попису предмета, воји нодлеже трошарпн може од стране неви држ. органа ићи на руву трговцима и у место количпне, која се фактичви прп попису нађе, да убележи само половину од тога, а разуме се, под извесном међусобном погодбом. То је невоља једна, и жалост је. да се у Народпом Представништу мора тако говорптп о чиновницима. Али опет, може се и то казати, ако је све у истини; а то ннје лаж, и ја могу потпуио да верујем, нарочито г. Ћирвовићу вао Београђанину; а то нека служи само на част и образ тавовим српсвим чиновницима!! Они нам се свавог часа препоручују, долазе код посланика за препоруке, и унапређења траже, — то је жалосно, кад се о њима тако мора овде говорити! Давле, као што мало час вазах, господпн минпстар, нева ми не замери — ја ово не управљам на њега непосредно, него, мени се чини, као шго је у вшпе прилива обраћана пажња не само њему, него и осталој г. г. мпнистрима да поред оних, има н ситнијих, омањих органа, који овавве стварп врше на рачун њихов. Потпредседник — Молпм вас, говориге о ствари у чл. 16, а немојте о другом чему — о чиновннштву, јер чл. 16 нема нивакве везе с чиновнпштвом. Михаило Веселиновић. — Ја и говорнм о чл. 16; као што рекох, не управљам мој говор на министра непосредно, него на његове органе, који овај маиевар ирппремају п обављају, и обавештавају пзвесне трговце, велико-продавце у Београду те да овп праве веливе вапитале себн и зпдају нетоватипце у Београду. Треба само да разгледамо по Беодраду, кад сам ја бпо трговац пре 15 и 20 година, неви су билп валфе и шегрти, а сад вроз вратво време од 5 — 6 година они су врло богати трговци, а дов су за мене и мој деда и отац радили, и ја с&м, на сам опет остао сирома плп обичан газда. Потпредседник — Ја вас молим, и по други пут опомињем да говорите о чл. 16 или предложићу Свупштнни, да вам заврати реч! Михаило Веселиновић (наставља) — Из свега овога, што сам до сад изнео, ви, господо посланици, воји сте из унутрашњости, метните руву на срце, па воднте рачуна о томе, колпко ће београдсвих трговаца ееби паправнти ве.шве ванитале за вратко време, а на штету државе од поневолпво артнвала, који су таво силпо навувли у земљу. Но баш ради тога, и постигнућа саме зампслп, за сада као на првом чптању ја опет молии Народно Представншптво, да се овај члап укине. Министар Финанеија М. Вујић — 0 самој овој ствари, задржао сам себп право, да и ја прп крају важем своју реч. Дозволнге ми само да поводом говора Веселиновпћа, кажем неволиво речи. Оно, што је већ и Ћирковпћа наводнло, на овакву мисао да може бпти погодбе између трговаца п поједппнх органа државних, г. Веселиновић је сматрао за нотребно, да оваво наширово разради овде у Скунштини, а то је пнтање.