Народна скупштина

20 САСТАНАК - 26 ЈУНА

СТРАНА 139

Госиодо! Нема те гране у државном животу, где год су материјална питања, да ту нема могућности злоупотреби. Као што нма лонока и иначе криваца у сваком друштву, тако их исто има и у реду државнмх органа. И аво узмете то као разлог, да за то, што може бити злоунотребе, што је могућност, да п ту буде злоунотребе, дг за то не треба установу ову уводити онда ту грешите; тавви разлози не би ималп никаква логичка смисла, и такав разлог мора отиасти Никакав такав разлог не може да оистане, јер би оида морале да надну све ииституције, све установе, нросто за то што може бити злоуиотреба, а може ли да их и не буде? Зато што може бпти злоуиотреба са порезом зар зато да не буде иорезе?! Ово је доиста једна тешка мера, нли као што сам јуче казао, једна вевсаторна мера. И најтеже је за министра да је изврши, зато што ииа доста незгода прп пзвршењу. Може бити, да су овде огворене могућности многим злоупогребама. 0 томе да ли треба овај члан изоставпти ја ћу говорити доцније а за сад смаграм за дужност да одбијем онај напад на чиновииштво. Ја сматрам д:1 није требало, да се у Народном Представништву ни појављују такве речн, да органи државни у свом званичном ноложају врше злоупотребе у корист своју лпчну. Може бити да има иојединих људи, који греше о закон и о савест, али за те људе има закона и Министар је ту, који ће их клзнити, а има и дисциплпнарног суда, коме ће они одговарати. Што год ја будем сазнао као Министар, да који од мојих органа чини и најмање злоупотребе, буднте уверенп, да ћу ја одмах чинити ворав, да се онп казне. Бнло је случајева да су ми долазила ипсма па чак и без нотинса, анонимна, нротиву поједпних чиновннка н ја нн једну ствар нисам оставно без истраге, али могу вас увернти да колико год је било основапих сумњи код нојединнх тужбп, да је било два пут толико без икаква основа. Нећу да говорим сада о тешком ноложају нашег чиновннштва, каво има малу плату, и како је мало осигурано; доста је да само упоредите наше чиновнпштво са чпновницима других земаља, које је много јаче илаћено, па да ми буде слободно да тврдим, да је наше чиновннштио поред све своје невоље нпак достојно свога позива и положаја. којн заузнма. Зато не могу да допусгим да се баца љага овде у Народном Ередставништу на наше чпновнппггво. Ако који од вас са,зна за какву злоупотребу од стране каквог чиновника, изнеснте их, па ако ја не казним тога, или који од мојпх колегп, онда нада одговорносг на нас и онда ево вам закона о пословном реду у Скушптини, па поднесиге интерпелацију на Министра, па нека Министар падие, ако хоће да држн такво чниовништво. У овом специјалном случају, како ће се понпс извршиги и хоће ли бити злоупотреба као што г. Ћпрковић каже, да хоће, ја могу са истим правом да посумњам на трговце, да ће пх бпти, који ће да покушају да нодмите каког чиновнпка, алн тако исто знам да има поштених трговаца, који то неће да раде као год што знам да има и чиновнпка, који не бп то ураднли; може пак бпти н једних и других непоштених па на тај начин да оштете државу. Ако то сазнам као мииистар фннанснја дужност ми је да станем томе па иут и да чиновнике казнпм. На ону наномену г. Веселнновпћа, да ће ту бнги злоупотеба ја имам да кажем да нопис врше полпцијски оргаии. Ту ће отићи компсија састављена из државних органа п трговаца, отићп ће у већа стоваришта, на ће попнсатн све што пма на стоварипггу и према томе ће се даље поступити. То ће се извршити као шго рекох преко полицнјских органа, ја мпслим, да ће овде бити најмање могућности, да се врше злоуиотребе, бпће можда неколпко људи, који ће хтети државу да иреваре, алп и то иде тешко. Оволико сам сматрао за дужност да кажем поводом овпх напада и да пх одбијем од државних органа, а доцније ћу да кажем о самом овоме члану шта сам имао да кажем. Анта Радосављевић — Пошто су увозачи стеклп ранчјим законом право, го сам противан овоме члану и с тога сам да се, као излишан, са свим пзбрише. Адекеа Ратарац — Ја смаграм да Народна Скупштина, као нредставништво целог народа, треба да чува тај свој ви-

соки позив и то лепо име, које у народу постоји, да се сви обраћају Скупштини и траже од ње правде. Скупштина кад доиесе закон, тај закон треба увек да има цравде у себп. Овај закон о трошарини јесте закон, који се пз нужде финанспјске ствара. Но ако је закон из нужде фннансијске управо он треба да у себи садржи правичности. Мепе буни овај чл. 16 и стекао сам уверења, да је он неправилан а то с тога, што ће људима да се тражи да доилаћују оно, што су већ једаред илатпли. Па кад бп се дозволило, да са оним људпма, којн су илатили више врати новац, који по овом новом закону не би морали да плате, може бити да би се ја и пптао, како ћу гласати за овај члан или за нл протпв. Овако пачиниће се трзавица у државн н општа забуна међу трговцима, а ми треба, да се клонимо од свих трзавица. Овде се напада како су извесни трговци унели велнке колпчпне еспапа. Ја васпнтам: па где то стоји записано ко .шко и кад требају нашп трговцп да уносе еспана, и колико греба да уложе капитала ! ? То не могу. Ми не можемо да ограничимо или да осумњичимо на основу неке претпоставке, и за то ја и не могу да кажем, да да су онн уложили свој капитал са нарочптом нретпоставком, да пред овнм законом ћаре. Дакле ја бих хтео само да оно, што је некн стекао на основу закона, да то чувамо па било право или не како за поједннце тако и за државу и за то ћу ја гласати против овог члана 16. Тома Бојичић — Не могу да се сложим са оном господом, која говоре иротив овога члана из разлога тог, што је иотреба финансијска изазвала овај закон да се изнесе пред Народну Скупштину, па за то бих бно да се он прими, Јер ако оћемо да видпмо вајде од овог закона, онда не треба на прпом кораву да му ставимо тегакоће у томе, што ми сви знамо да су већи трговци навукли толико оспапа у нагау земљу и оће с тим да нам осујете нашу добру цељ да нађемо изворе, да попунимо наше државне расходе. Дакле то је главни разлог, који треба да буде пред нама у Народној Скупштпни. Друго оно што се г. г. говорници позивају на стечено право законско и да закон не може имати повратне силе имам ово да одговорим. Сегићете се, ннје давно било, кад смо претресали закои о сеоским дућанима, онда мој пријатаљ г. Ђирковић нпје казао да су сеоске дућанџпје стевли завоном нрава и да им се та законом стечена права не могу одузети, но је вазао Скупштин1 је донела закон а она га може мењати и допуњавати. То је било про годину дана. (Чује се : тако је). Кад је тако било пре годнну дана, онда ја мислим да и овде нема места говору о стеченпм правима и да закон има новратне силе. Ја могу рећи са чистим убеђењем као посланик, по што је овај закон изнела потреба финансиска, да овај члан не треба да се укине и ја ћу гласати за њега као што је нредложен. Нека г. г. нредговорници казала су, као да ће се по овом члапу два пута плаћати трошарина, ја ћу молити ту господу да добро прочитају тај члан, на ће видети да то не стоји, у њему се каже то, да ће се од наплате трогаарпне одбити она сума, коју су трговци по старом закону трошарине већ платили а разлог да се трошарина но твоме завону наплати у томе је, што су неки трговци хтели да обману државу, и пре, но што сгупи завон у живот, увезли су грдне колнчине еспапа само да избегну нлаћање грошарине по новом закону. По овоме члану ти трговци ималп би да доплате трошарину у колико је трошарина по новоме закону већа од трошарине по староме завону. То је што сам имао да кажем. Миленко Веснић — Ја морам признати и ако живим дуже у Београду, да ја нисам могао да видпм као што је мој пријатељ Веселиновпћ видео у Београду петоватнице. У Београду нема ни чегвороватнице, троватница има врло мало. Ја могу да сажаљевам што тога нема, а могу да сажаљевам гато нагаи трговци нису могли у трговшш да иостигну успех, да могу да подигну петокатнице, јер у осталом свегу, трговци и јесу тај сталеж, који подижу петокатнице и четворокатнице. па да се запптамо, колико ми ииамо леиих и добрих кућа у