Народна скупштина

СТРАНА 140

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Београду ? Ако промотрите добро главне улице београдске видећете, да међу њима нма оно добрих кућа, које су подигнуте за владе књаза Милоша и што су их иодигли неколпко пређашњих мннистара, иа чак и сељаци. Ја сам ово наноменуо нарочито с тога, што мп изгледа, да се овде иолази са једног погрешног нрипцииа начелно, да се гледа завпдљивим очима на трговце, којп теку. 11а, господо, ја не могу да нојмим једну државу, да може да опстане без добрих и богатих трговаца. Ако гледате на свет и развој догађаја у земљп, ви ћете видетп да ти богати трговци не само што иојачавају финансиски — економски кредит своје државе, него у многим ириликама чине, да се и у другом иогледу држави или народу учине велика и добра дела. Ја вам номишем само ово да . е стајало на пут Илпји Коларцу, да се обогати, да му се стајало на нут — допустпте ми да се овако изразпм ситппчарским, овако неиотпуно довољним разлозима, — зар би данас ми могли да се ноносимо таквим једиим човеком. Ја вас молим, господо, да на ову ствар гледате, не само са гледишта финансиског, што је тражио г. Веља Тодоровић, и на којем земљишту ја потиуно стојим, него да ову ствар посматрате и са гледишта чисто трговачког. Господо, једно основно начело,један од главних дпрека трговине, састојп се у томе да трговац у пзвесном тренутку заложп цео свој капитал, да се жртвује, да ризикује па да се користи као трговац или да му све на томе иропадне. То је начело трговине, које мислим нико неће иорицати на ни сам г. мппистар фцнансија, јер тај рпзик тешко је везан са самим појмом трговпне. Тога начппа држали су се нашп трговци, у колпко тога има, кид су, пмајући пред собом нови трговачкн уговор и имајући пред собом етари закон о трошарпни, заложили може бити цео свој канитал на то, да упесу што внше артикала, да зараде, Алп, као год пгго могу да зараде тако, исто постојп могућносг да могу да пропадну, јер вад се заложи цео капитал у једаи артикал, може сутра да падие до најниже цене, онда је неминовна носледица, да ту трговац у том елучају мора да пропадне. 0 тога гледишта држнм, да се трговцима београдским, и у опгате трговцима сриским не може, замерити и ако су и у толпкој мери нагомилали поменуте робе каве и гаећера п платили на њу ио старом закону трошарпну, која се може ирименити. Појамно је да је тај еспап увезеи под старим законом о трошарпни и да је по том старом за кону наилаћена трошарпна на царпнарницама, и да се према томе ослобођава свих царина, свих намета, које бп мп моглп каквим новим законом на те артикле ударити. Госнодо, по чл. 5 овога законског предлога за те артикле наплаћује се трошарина у сампм царпнариипама о томе се говори и у самом чл. 7. Ја мислим кад се то узме у об зир, онда не налазпм никаквог великог разлога за то, да се пскључиво од колонојалпста трговаца наплаћује трошарина на оне артикле, који су уведени по старом закону и за које су ти трговци добили потпуну разреишицу у погледу на трошарину. Ви њих не можете враћати натраг, п не можете тражити да по новом закону за те раније увезене еспапе плате нову трошарину. Госиодо, ја мислим да бп се тиме учинпла једиавелпка неправда једвом малом броју трговаца — колоиија.шста, и ја вас молим да добро свратите вашу иажњу п да добро забележите. Учинили бн једну велику неправду малом броју трговаца колонпјалнста, који готово увек за готов новац купују колони јалну робу шећер и каву, и молим вас још даље, који купују робу, која је подложна квару, а трговпна с таквом робом увек се готовпм новцем плаћа. Мп нисмо могли да уведемо трошарину на тканине, (не велил да је то иагаа кривииа, јер нам уговор са Аусгро-Угарском на то нрава не даје) и ако се тканине добијају у много већој мери, на креднт на почек, н ако се тканине нашпм трговцпма утрпавају са страних пијаца, и ако наши трговци изгледају у том погледу као агенти страних фабрика, док су код колоннјалиог еснапа наши трговци независни трговци, трговци свога ризика свога кредита.

Сад долази иитање финансиско. Иа господо, ја мпслим да ми не смемо једнако на том питању јагаити, јер ако остаиемо прп томе, и узмемо за главно мерило нашпх послова фннаспску страну, мп можемо дотле доћп, да хватамо људе на улици, да тражпмо и да пм узмемо новац, јер држава треба нара. (Чује се : тако је ; није тако). Ја мпслим, да ми тако далеко не смемо терати, јер ако се буде ишло тако, ја не знам где ће се статп. Молим вас да сведем и утврдим свој говор. По мом дубоком уверењу мпшљења сам као посланик, а сматрдјући себе за компетентна, држнм да се нов закон о трогааринн не може да нрнменп на пропзводе трговачке, којп су увезенн у Србпју и платпли трогаарину (ударам гласом на то) по старом закону. Ирема томе мислпч да овпј члан закона треба да се нзоставн. Вукашин Петровић — Ја сам мислио подуже да говорнм о овом члаиу, којн се сад претреса али престала је потреба за то, гато су предговорнпцп нз већпие тако ствар расветлнли, да се ја могу ограничити само на оно, гато сматрам да је иајнужуније. Кад сам јуче узео реч у општој дебатп у начелном претресу имало је у мене мало страха, да ли неће ова одредба да се коси са новим уговором између Србнје п Аустро-Угарске. Мило ми је пак бнло чуги јуче, кад се г. министар фиианснја пзразио да је неоснована бојазаи, да влади тај уговор смета да се овај члан упесе у закон о трогааринп. Допста, велим, да нпје та изјава пала од стране г. мпнистра фпнансија у мени би се нороднла јога једна бојазан, да Аустро-Угарска не иравп нама сметње за продају жнта, које је преко наше границе у Аустро-Угарску увезено, нре ступања повог уговора у жпвот, па да се и она не корлсти таквим тумачењем уговора, па да наплатн царпну иа увезено жито по новом уговору. Диференцнја би била од 25 крајцара, по старом уговору иагае је жито плаћено 50 крајцара а сад плаћа 75, дакле нашп трговци имали би да плате ио 25 крајцара више иа сваких 100 кгр. Но иосле изјаве владине, коју је учннио г. мииистар фпнансија, мп стојимо на земљишту чисго нашег унутарњег законодавства, и кад на том земљишту стојимо, оида можемо илп да задржимо чл. 16 илн да га одбациио, како буде скунштинска већина расиоложена. Господо, ја сам био задовољан кад сам јуче чуо, да н саи г. министар финанспја нпје био расположен насирам чл 16, алн мп је неираво било гато га је унео на наваљивање пеколнко трговаца малопродаваца, који су, да бп сачували своје интересе, навалплп те га преспрали да унесе у закон о грогаарпни чл. 16 једну одредбу, о којој смо овде у Скуи(птинп слугаали лепе разлоге са вигае страна. У оваквом нослу не треба да нас руководн расположење личио, а још много мање расположење са стране; у оваквом иитању треба да нас Р јководи чист и прави пнтерес државни на ирвом месту, а законнтост и иравда на другом месту. Интерес државни подмирен је већ тиме, што је велпка маса есиапа, која подлежи плаћању трошарине но чл. 16, платила за неколико месецп у напред и трошарину и царину. Држава је усљед спекулације грговачке дошла ранпје до много веће суме, но што бн дошла да није било те шпекулације; дакле држава је добила, јер је много више у напред прпмила но што би примила да није било овога закона о трошарини. Осим тога нпје бага тако велика количина еспапа увезена услед новог трговачког уговора. Ако су моји иодацп основани, од 1 јануара до 19 јуна ннје увезено вигае од 34000 метар. центи гаећера, а г. мипистар финанспје каже да је увезено 2 000.000 кила кафе у мају и јуну. То нису количине које могу да се задрже за дуже времс, па да се имамо бојатп да ће држава за две три године остати без трошаринског прихода. Но сад има још једна ствар, коју не треба пуетити из вида, а то је шго се са колонијалном робом никад не тргује на отвореној пијаци, него на берзн и ираве се закључци за неколпко месецц у наиред. Наш трговац није могао да отиде у аирилу илн мају, иа ни у јануару није могао да кунн шећер на отвореној пијаци, него је морао на шест месеци у напред