Народна скупштина

СТРАНА 150

Рајовић казао, да не стоје разлози, које сам ја изнео и које је изнео г. Мих. Поповић. Прво, морам да узмем у одбрану разлоге г. Михаила Поиовнћа, који није овде. Он каже да не стоји разлог г. Мих. Ноповића, да трошарина не пада на дјЗу гог, него да је плаћа сам трговад. Ја немам погребе да кажем што друго, него ово, да тај разлог стоји и по науци и по практиди. То је јасно по науци, да се трошарина сваљује само на иотрошаче. У шуци се пзносе разлози против ових посредних пореза, а у начелу се не зна у колпЈГој ће мерп ко поднетп ту порезу. Али да трошарину плаћа погрошач у то данас нпко у науци не сумња. Трговац је само посредник, преко кога се то паплаћује, јер држава не може да наплаћује ту трошарину од сваког појединог потрошача, нсго држава хвата трошарину од дродавца, а продавац сваљује ту трошарину на потрошача. Варијације могу да наступе у денама. Оне могу да буду колпко корисне за продавца толико и за куица о томс нема спора. Наука је у начелу осудила у опште посредну порезу, али она је по невољи државној, финансијској уведена. Стоји потпуно оно што је јуче г. Михаило Поповпћ казао, а то је да трошарину плаћа само нотрошач и нико више. Сад да пођемо даље. У главноме само морам да одговорим на оно, што је г. Рајовић казао, да не стоји разлог, који сам ја изнео, да се услови конкуренције мењају. Ја држим, да то у ствари сгоји и то није моје мишљење, него је то мишљење науке и практике. Ја нисам ништа ново унео, него сам само изнео оно, што постоји у науци и практици и што је и она утврдила, да се ти услови конкурендпје мењају п ако наука греши онда грешим и ја. Трговад, који је унео велики квантум робе под мањом трошарпном сад може, према потребн, да нопушта од добити, коју му повећање даје, с тога што је ранпје ман.у трошарину платио; може да попусти н 70 —80 од сто од разлике и она може да сузбије све оне, којп сад увозе те артикле. То је тако чисто и јасно да о томе не треба да се говорн; једино је тај разлог правде, који ме је руководио те сам у последњем моменгу прнстао да члан 16 у пројект унесем, с тога што велпкопродавци стоје у једном прпвплегпсаном, монополисаном положају, на штету малопродаваца п месго пгго би корист од трошарине требала да се прибира у државну касу, то би је они прибрали у свој џеп. Сад морам да се вратпм на другп разлог, а то је на оно, што г, Рајовић вели да не стоји оно, што сам ја казао о повратној сили. Он вели иафа и кућа нпје једно исто, а ја бих могао на то само да кажем да и кафа и шећер нису једно исто, а и то су други нрсдмети норески, само што је једио предмет, непосредне а друго предмет посредне порезе, и као што се код облика непосредне порезе може да повишава пореска етона, исто тако може да се повишава иореза п на трошаринске артпкле са којима трговци тргују, и кад држава повишава порезу она мења те услове — цене и код иокретних и код непокретних ствари. Драгомир Рајовић — То је враћање натраг. Министар Финансија М. Вујић — Ово пије, госнодин Рајовнћу, враћање награг, јер је ово исти случај као н горњи, грговац је нросто аконтирао држави, иа ће додније да наплатп ту трошарину од потрошача, дакле то није враћање натраг. И ово држава наплаћује од трговаца, што ће они да наплате од свих потрошача. То дакле нлаћамо ми свн а не пллћају трговци. Толико сам сматрао за дужност са сзоје стране, да одговорим на приговор г. Рајовића. Драгомир Рајовић — Потпуно би било онако као што г. минпстар каже, кад би начин наплате трошарнне бно онакав, какав се нрегпоставља, а не овакав, какав је законом паређен Кад бн се трошарина нанлаћивала у оном моменту, кад нотрошач од трговца купп есиап, то би било са свим тако к .о што г. министар каже, али то није, него се она наплаћује за годину дана у напред, а од тога времена на докле есиан дође

у руке нотрошача, он може пзгоретн, може цену да промени или трговад да банкротира. (Жагор, Чује се: то нпје лично обавештење). Потпредседник — Претрес је свршен. — Приступпћемо гласању. Код чл. 16 има два предлога, којн су псте садржине. Први је г. Ђоке Брачинца а други г. Пере Вукнћевпћа. Предлог г. Брачинца гласп: ,Да се предлог г. Михајла Иоповића заједно са чл. 16 укнне", а нредлог г. Вукићевића гласи : „Да се иредлог г. Михајла Поповића укинс." Димитрије Ђирковић — Ја сам јуче такав истп предлог поднео п он је потпомогнут. Потпредседник — Дакле гласаће се о предлозима г.г. Брачинца, Вукићевића и Ћпрковнћа, који једно нсто значе. Ко је за њихов предлог, нека седн, ко је против нека устане ? (ЂеЛина је устала). — Већина је уотала и према томе предлози су одбаченн. Сад ћемо гласати о чл. 16 како је нзмењен у одбору. Ко је за то, да се чл. 16 прими овако како га је одбор нредложио, нека ссди, ко је иротив, нека устане? (ВеЛина седи) Објављујем да је чл. 16 усвојен, како га је одбор предложио. Известилац прочита чл. 17. Андра Ђорђевић — Господо, и ако на првп мах из гледа, да је садржпна овога члана сптна ствар, ппак ова је ствар крупна, као што ћете сад видети. Ја устајем да говорнм против ове редакције, јер се она не слаже са науком ни с Уставом. Али, пре него што бпх предложио другу, правплну редакдију, ја ћу ради јаспијег разумевања моје редакције, да објасннм, које фазе закони у својој израдп морају да пређу, јер их има доста, којима то није иознато. При изради закона, закони од дана коначпог вотирања у Н. Скупштини, па до дана обнародовања, нмају да прођу извесне фазе и.ш мене. Пошто је Скупштина коначно вотирала или усвојила какав законскп предлог, он још није постао потиуни закон, њему је за то потребна још н нотврда краљева, — краљева санкција. То је акт његове законодавне власти. То је његово одобрење закона, тпме он участвује у изради закона, и тек на тај пачин довршује се израда новог закона. Тек тада предлог законскп постаје закон, ну он треба да постане п извршан т. ј. да добије своју извршну снагу, онако исто, као нгго то бпва и са пресудама судским. То је т. зв. ироглашавање закона, плп како се у науци зове аромулгација закона. То проглашаван.е чпни влад иаац, алп пе впше као законодавна власт, већ као шеф извршне властп; он даје наредбу: да се нов закоп пзвршн, и докле год му он наредбу не изда, дотле злкон још нема пзвршне снле ни за власти ни за грађане. Да бп пав нов закон имао обвезну силу, грађанп треба претходио да знају садржииу закона, |реба да буду у могућностн, да пмају времена, да сазнају садржину новог закона; а да се то постигне, нотребно је: да се закон обнародује. И 10 је сад трећи акт. И сто зато у чл. 117 Устава и стоји да нпкакав злкон не може нмати обавезну сплу, док се не обнародује пачином, којп је закон одредио. И тако дакле, кад је закон напнсан и потпнсан он нема обавезне силе за грађане док се год не обнародује. А ко то чннп? Чине надлежни мннистрн. С тога ја мис.шм, да вам је сада јасна она формула, која сгоји у почетку сваког закона: „проглашавамо н објављујемо свима н свакоме да је Народна Скупштина решила п да смо мп потврдн.ш и потврђујемо и т. д." Отуда сгоји и у чл. 43 Устава да Краљ утврђује и нроглашује законе и да нн .један закон не може важиги док га Краљ не нрогласп. После проглашавања закона долази обнародавање истог зако.^а. И сад ја шпам: Може лп законодавац тражити од грађаиа да зиају закон још док он није обнародован, већ тек кад га Краљ у 4 знда иотппше, кад се овако у чл. 17 каже: да овај закоп ступа у живот кад га Краљ потишпе. Ја држим и мислим да ћете ое н ви са мном у томе сложити да би тако захтевање било са свпм неправпчно. А међу тим, као што рекох, овде стоји, да овај закон важи од кад га Краљ потнише. Ја мислим да се не може тражитн да овај закон,