Народна скупштина

21 САСТАНАК

- 27 ЈУНА

СТРАНА 151

ко.ји је ра^ен овде у Београду вреди одмах, чим га Ераљ нотпише и за оне грађане око Златиоора или из Крајинског округа, док се он не обнародује и док они садржину његову не оазнају, или бар док им се не да нрилике да садржину тог новог закона сазнају. Ради тога, госнодо, свуда постоји у свету наређење да један нов закон не може да вреди пре истека извесног рока од дана, кадје обнародован, т. ј. од дана, кадје дата могућност грађанима да се упознају с новим законом, па текпосле истека тога рока долазп његова обавезна сила за све држављане. Истина код нас има једпо наређење још од 1850 годаие у коме се каже: да ће нов закон имиги обавезне силе тек, кад прође 30 дана од дана потписа владаочева, то је наређење са свим погрешно с тога што онај рок од 30 дана почиње да се рачуна од дапа нотписа владаочевог. Тиме није нингга добнкено с тога, што од дана потппса до дана обнародовања тог закона може ироћи и 40 дана, дакле, по томе наређењу завон би могао иматп обавезну силу пре него шго се обнародује. У другим државама постоје специјална наређења како се обиародују закопи и осгављено је иарочито време, које се у науци зове УакаИо 1е§јз после ког ће тај закон вредети. Према томе иошго сам у неколико речн изложпо целу процедуру, кроз коју закон мора да прође па да има обавезие силе, у интересу да би се обележила тачно демаркациона лини.ја од ког времена траје влада овог новог закона а кад престаје моћ старога, јаћу иредложити оваку редчкци.ју овога члана: „Закон овај почеће да важи трећега дана, а по истеку оног дана, којега буде обнародован у Српским Новииаиа." Молим 10 посланпка да ме у овоме мом предлогу потпомогну. ( Потиомажу га.) Миниетар Финансије М. Вујић — Теорпски разлози, које је изнео г. Андра 'Борђевић и до сад су често пзношени, и досад је говорено како је врло незгодно, кад се каже да закон ступа у живот, од кад га Краљ потпише још док ннје публикован и обнародован. Ја не бих имао ништа иротнв тога да се то регулише нарочитим законом, од кад ће један закои ступпти у живот, те да се једном ова ствар довеае у ред ирема правнни појмовима, јер доиста грађани треба да знају од кад један закон почиње да има обавезне силе. Прпзнајући господо, оно што је пошговани предговориик пзнео, да је оваква формула доста незгодиа, морам рећи да је опет тим незгодан моменат изабран, кад ће та новина, којује он предложио да се уведе. Кад би ту новипу сада увелп имали би смо и сувише рђавих последица. Незгода је већ у овоме закоиу и та, што он мора као и сви оспли законски предлози да се два пут чита. Сад после првог читања већ наши трговцп знају, у ком је смислу овај закоп усвојен и према томе ће да удешавају размештај свију еспапа, затпм ће опет носле 5 дана доћп друго чптање овог закона и ако би ми још оставстли неколико дана, после којих ће овај закон имати обавезне силе, онда би смо дошли до апсолутне неизвршљивости овога закона и промашилп би онај цпљ, због кога говорпмо о овом чд. 16. С гога гледпшта ја бих молио да за сада остане стара формула у овоме закону а иосле кад буде згодније време можемо радо усвојити предлог г. Андре ТЈорђевића. Пера Вукићевић. — И ја сам, господо, за предлог г. Андре 'Ворђевића. И ако по мишљењу г. мин. финансија овај закон не би се могао извршити, ако би се усвојпо изнети предлог, ппакја мислим да бп опет било са свим погрешно, ако би овај чл. 17 остао како је прочитан. Без сумње, вама је свима нознато, да су до сада доиошени закони, који су одмах вредели после иотписа владаочевог. Сећам се једнога закона о штампн, којије као данас донет у Скупштини а сутра је већ примењиван у свима нашим судовпма. С тога је предлог г. Андре Ђорђевића од врло велике важности и ако је једна новина. Кад миннстар фпнансије признаје да је овај закон изнет на јавност и да је већ познат напшм трговцима, онда неће нпшта гакодити, што ће се усвојитп овај предлог г. 'Борђевића. То је моје мишљење и за то сам за овај предлог, јер ми не можемо заиста тражити од грађана да извесан закон

знају и да му се покоравају, док се он не обнародује и док се они са садржином његовом не упознају а за то је потребно најмање 7 или 10 дана носле обнародовања. Димитрије Маринковић. — Ја бих молио Скушптину да преко ове стварп не прелази глко брзо, иошто она није мала већ врло важна ствар, на коју треба да обратнмо велику пажњу, ако хоћемо да пазимо на чување устава. 11о моме мишљењу овакав закон, који има у себи један члан, у ком се ве.ш: да овај закоп ступа у живот, од кад га Краљ потпише, сто]'и у противносги са наређењпма устава. Тај закон носи у самом себп сведочанство о својој противуставносги. Ви знате да Скупштина нема права да газп устав, већ јој је на протпв дужност да га што вшпе чува од повреда и кад се у Уставу каже, да ни једаи закон не може имати обавезне силе, док се не обиародује, онда ви не можете од тога овај закон изузети; не можете рећи да ово наређење уставно вреди за један закон а за други да не вреди. Ја не знам кад је унраво ностала ова формула да један закон вреди, од кад га Краљ потппше, али бп, чпни мп се, могао да докажем како је она ностала. У старом Уставу од 1838 год, никако ннје стајало од кад ће закон ступпти у жпвот, од кад ће имати извршну силу према држављанима као гато није у њему било ни оне одредбе, која је у нов Усгав унесена: да закопи немају поврагне силе на штету раније стечених права. У грађанском законику, којим су регулисани прпватни односи излеђу држављана нЈЛОженп су неки ошпти принципи, о томе, како постају закони, како они немају иовратне си.ш, али поиенуто од кад ће закон пмати извршне силе и тек 1853 год. донета је једна уредба, којом је прописано да сваки закон добија извршну силу после 30 дана, од кад га вллдалац потпише. То што је остављен тај рок, учињено је зато, што онда обнародовање завона није било, као гато је сад, да се само штампа закон у службеним новинама, него је било тако, да се он у срезовима на збору читао. И го је био онда иачин, на који су се закони обнаро^овали, па за то је остављено толико рока од ' 0 дана, од дана нотписа кнежевог, јер се претпостављало, да се у току тога рока од 30 дана може свуда нзвршити обнародовање закона. Но знао је тадањп законодавац, да може бпти случајева, да једном закону или што смета да се одмах обнародује, или да треба спремити каква, упуства за његово извршење, па је у тој уредби и то казао да један закон може добити извршну силу и за краћн или дужи рок, ако се у том закону изречно тако нареди. Наприлпку један закон изиђе сад у Јуну месецу, али се каже, овај закон почеће да важи од 1 јануара, а то је било онда, кад се имала да напишу упуства, илп какви формулари, као што се то чини при великпм компликованим законицима, као што је грађански законик, кривнчни. и грађански судски поступак, и други. Ту се обпчно увек оставља дужи рок. Али може законодавац по томе овлашћењу да остави и мањи рок. На пример само та уредба од 1853 год где се каже, кад добија закон извршну силу, могла је да има и маши рок за обнародовање, па да бага важн и од дана потниса владаоч:евог, јер се овај закон не тиче толико народа, колико државних власти. Дакле, ја молим опет Народиу Скунштину да обрати пажњу, и да не допустп код овог закона да се устав погазп, јер ово што наводи министар финанспја, то су врло слаби разлози; јер кад он каже: да један закон, који се два пут мора читати, има толико времена да се спреме они, који мисле државу да оштете, они онда и без ове наредбе имају довољно времена за то. Међу тим, треба да знате, ми смо имали горког нскуства од тога, што је закон ступао одмах у живот, и што је почело да се практикује да закон почиње вредети, од кад га краљ потпише. Верујте да је осгављен ма какав рок за обнародовање оне злокобне резолуције, не би се можда онако крваво извршила Немојте да улазимо у једну протнвзаконптост без нужде, јер се опет понављам, не може закону дати извршна сила, док не буде обнародован. Михајло Стојаковић. — Може битп, да са теориске стране, има места предлогу Андре Ђорђевића, да се закон не уводи у важност одмах после потписа краљевог, него тек после