Народна скупштина
СТРАНА 164
НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ
-
Члан II Овај сдоразум иочеће важити сутра дан иошто га Српска Народна (Јкупгатина одобри, а важиће док се не измену ратификације дефинитивног трговинског уговора ; али у сваком случају престаће важити У 1Ш јануара 1894 године. У потврду тога иотнисани су саставили овај споразум и на њ ударили своје печате.
Састављено у Београду
1893.
* ЈУ а 22 Јуна
АгМс1е II СеЦе еп(;еп(;е аега ехеси101ге 1е 1еп<1ети1п с1и јочг оп еПе аига геуи 1 арргоћаИоп <1е 1а 8коирсћ1Јпа Ма1хопа1е <1е 8егМе. Е11е гез1ега еп VI§иеиг јизди'а се дие 1ез га(лћсаЦопз (1и 1гаИе (1е соттегсе 1ои8 1ез саз е11е сезвега вез еИекз 1е 1 / 3 јапујег 1894. Еп 1о1 <1е ^ио1 1ев зоизз1цпеа оп1 <1геззе 1а ргезеи(;е е! у оп1 аррозе 1еигз сасћеСз. Еа11е 1893.
Ве1 6 га(1 1е
Министар народне привреде Раша Мидошевић с. р. МИШЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА Господину министру народне привреде Писмом Вашим од 95 т. м. НБр. 2772 послатп Државном Савету на мишљење „Привремени споразум између Србије и Велике Британије" Савет је проучио , па је мишљења, да га треба примити. Достављајући Вам ово мишљење саветско, част ми је и овом нриликом уверити Вас о мом одличном поштовању. Бр. 1991. 22 Јуна 1893 год. у Београду. Председник Државног Савета, П. Ведимировић с. р. Потпредседник — Овај предлог упућује се истом одбору. Секретар Љ. Јоксимовић чита : МИ АЛЦЕ^САНДАР I по милости божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег мннистра народне привреде а по саслушању министарског Савета, решили смо и решавамо : „Овлашћује се Наш министар народне привреде да поднесе Народној Скупштини сазваној у ванредном сазиву на решење иредлог : да може на терет државне готовине за ову 1893 годину утрошити (10.000) десет хиљада динара на доселење и населење неколико црногорских породица по решењу министарског Савета од 26 маја ове године, па утрошену суму показати у рачунима свога расхода за ову годину". Наш министар народне привреде нека изврши овај указ. 28 Јуна 1893 год. у Београду АЈ1ЕКСАНДАР с. Р . Министар народие иривреде 3?аша Милошевић с. р. Исти гласи: ИРЕДЛ.0Г министра народне привреде Народној Скупштини, Познато је Народној Скупштини да се чигаве иородице братског нам народа из Црне Горе често расељавају, а на то расељавање гонп их кршевитост и честа неродност њихове земље. Ови Црногорцп, који се по нужди селе до данас су долазили нама и склониште нашли у наигој земљи, јер „куд ће ивер од кладе", вели народна нословица и ми их ири-
мамо с гледишта наше братске сродносш, вере и онште човечанске дужности. Из тих разлога у 1889 години иримили смо~и населили у Топлички и Врањски округ неколико хиљада Црногорских породица, што нас је стало и доста мате ријалних а^ртава. Па и ове године, указала је се потреба, да прпмимо за населење неколико црногорских иородица и потпомогнемо њихово досељење и насељење у нашој земљи, које су нам се за то молбама својим обратиле и које молбе Влада Његовог Величанства Краља из наведених разлога није могла одбити, тим пре што су молиоци и две одличне нородице као дуго-годишњи ратници за чување самосталности своје отаџбине Црне Горе Зато је Министарски Савет, на нредлог мој, решењем својпм од 26 маја ове године ШБр. 1293 одобрио министру финансија да може из готовине главне државне благајне ставитп на расположење министру народне привреде десет хиљада (10.000) динара за досељење и насељење неколико црногорских породица. Према томе част ми је замолпти Народну Скунштину да изволи решити : „Одобрава се министру народне привреде, да на терет државне готовине за 1893 год. може утрошити десет (10.000) хиљада динара на досељење и насељење неколпко црногорских Породпца по решењу миаистарског Савета од 26 маја ове године па утрошену суму иоказати у рачунима свога расхода за ову годину. ШБр, 1610 21 јуна 1893 год. Београд. Министар народ. привреде Раша Милошевић с. р. Потпредседник — Овај предлог упућује се одбору финансијском. Наставља се дневни ред. Изволте чути известиоца. Известидац прочита одељак XIV „Памук, кудеља, лан и друга биљна влакна". (ст. 21 — 24 Прилог IV) (т. 286 до 322). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одељак? ( Прима). Известилац — прочита одељак XV „Свила". (ст. 21 до 24 т. 323—331). Потпредседник — Нрима ли Скупштина ирочитани одељак? (Прима). Известидац прочита одељак XVI „Накити и ситнице". (ст. 24-29 т. 332—367). Потпредседник — Прима ли Скуиштина прочитани одељак ? ( Прима). Извеетилац прочита одељак XVII „шивена и плетена роба и везови". (ст. 29 — 32 т. 368—407). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одељак ? ( Прима). Известилац ирочита одељак XVIII „Отпаци" (ст. 23 т. 408 — 409). Потпредседник — Прима ли Скупштина нрочигани одељак ? (Прима). Известидац ирочита „Општу примедбу" (ст. 32). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитану „Општу примедбу" ? ( Прима). Известидац чита одељак I „Баштовански и пољски производи" (ст. 33 т. 1—4). Потпредседник — Прима ли Скунштина нрочитани одељак? (Прима). Известилац чпта одељак II „Дрво" тач. 5 — 7 (ст. 33). Милан Милићевић — Држим да је врло мала такса 0'25 дин. на један кубни метар дрва. Ово оснивам на том, што знам да су сељани села Борне, Радаља, Зворника, Читлука и осталих села сатрли шуму извозећи ио јефгину цену у Босну. Предпрошле године они су нродавали по 6 форин.