Народна скупштина

СТРАНА 174

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ствар. Ја прианајем, да ми је увек више стало до саме суштине, кад већ законскп није пронисана формула, и за то ја нисам нашао за потребно, да овај буџет враћам сада, кад је, у изгледу, да мора доћи нов закон о буџету којим ће се питања о саставу буџета разрадитп онако, како је и у другнм земљама разраћено. Јер цео буџет државни, треба да је раз рађен на истој основи и то како буџет државне, штампе н крагујевачке фабрике, тако и железниде државне где су послови вшне трговачке природе. Па не само по трговинским радњама, него треба да је исто тако детаљно разрађен буџет како црихода, тако и расхода и код свих осталих државних надлештава. Да се дакле управо оцени вредносг израде целога буџета, а не вреди то, да само један једини део његов буде разрађен, него треба да је цео буџет разрађен онако, како се то захтева према модерном схватању о изради буџета, а што треба да пропише нарочнти закон, а што на жалосг није још учињено. Оне опште одредбе, које стоје у старом буџету, дају ло гућиосги да свако миннстарство, свака управа гради буџет онако, како она хоћз; може да сиаја иартију са паргнјом, нозицију са познцијом, И ми у министарству фпнанспја, мнии старству војном, унутрашњпх дела н т. д. нмамо још спојеии \ партија, које су биле још и онда кад је г. Вукашии Петрови], бпо мннистар, па још и ранпје од њега. То ностоји још од 10, 1.5 и 20 година и повлачиао се традицнјана из дана у дан, па и ја ннсам то мењао. Таво исто, као што он тражи, д;. се све те партије, одвоје има и нројеката буџета из наиред њачке, либералне па и радикалне владавине, да су све те позиције стајале, и тако ћемо морати да чекамо све дотле. док не дођемо један пут на један разрађени закон, који ћс казати и министру војном и финанеија н управи дувана н железница и свнма : „овако и овако мора битв буџет израђен. 1, И тек кад тај закои буде потписан, онда ће бити израђено онако као што Вукашпн жели. Ја бих још ишао даље. Кад бих ја седео на место г. Вукашина на посланичкој клупи, а он овде на моме месту, ја бих му тражио да ми се каже и број радника, иа чак н колико је мишких а колико је женских, па да ми се каже: ево овелико нма мушкнх, а оволико женских; за тим да ми се каже, колико је од кога квалитета дувана, колико се производи у коме округу, све хоћу да буде овде стављено. Дакле У ОВОМ захтеву, кад немамо закона, који ће то нарочпто регулисати можемо тражпти внше пли мање разрађености. Главно је питање ово; ја могу тражити 10, или педесет нута већи буџет, а могу се задовољити са овим, али ја могу само толико да тврдпм иред Народним Представнпштвом, да у практичној примени буџета и резултатима његовим нема ни једне усганове, која Је толнко огарантована баначном организацијом, као што је код управе моноиола дувана и соли. А пгга се то овде не види, то је с тога, што се није нрописало како треба буџет да буде израђен и ноднешен. Ја сам у гдавном одговорио на поједине приговоре и једва би било потребе, да се посебице на њима задржим. Нарочито имам да кажем за тачку пету, где се каже на издржавање и онравку како фабричних тако и свих осталих зграда дуванеког мононола 10.000 динара, на ако се хоће да се нма детаљно разрађен буџет, мени изгледа, да је г. Вукашни Петровић противуречио самоме себи, јер је овде подвојено. Ако се хоће да је буџет детаљно израђен, онда треба да буде позиције, које ће ово детаљисати. Дакле, ова нримена његова не одговара његовпм сувременим захтевима. Шта више, могло ее тражити да се и даље каже, колико треба издатака на опра# вљање зграда у самој фабрици мононола дувана, а колико у појединим окрузима. Све то може да се захгева кад се иде до крајњнх граница. Најзад г. Вукашин Петровић чини нрнмедбе на тачке 16 и 17, где се говори о амортизацији. Ја немам нигата против тога, као што и ннко не може имати, да се предвиди једна сума, која пма да послужи на амортнзнрање онога што је уложено у саме зграде. Међу тпм, господо, ова примедба овде дошла је у последњем моменгу; стога, го сподо, што фабричке зграде, ггогнто је цео буџет био саграђен,

пошто су ггоједине позпцнје биле увршћене, онда се у овом последњем месецу видело да је оделење за израду цигарета бнло недовољно п да би га требало проширити. Ја нећу да говорим о томе, што ми имамо изгледа да извозимо велику количину цигарета и на страну, већ ћу да говорпм само да нотрошња цнгарета у самој земљи захтева да се та фабрпкација прошири. Услед тога је дошла примедба да се ове годпне може из ових позиција „амортозацнја" утрошити извесна сума за дозиђивање старих или зидање нових зграда у фабрици. У осталом те своте, које су овде састављеие, оне не иду у завод и тамо да леже, већ у самој ствари ова сума за амортпзацију уиотребљује се на обновљење зграда. У томе греши г. Вукашин Пегровић, мислећп да се ова сума оставља на чување. Кад се ова сума троши на нропшрење зграда како би оида моглп мнслитн да се она остави у банку. Него шта она значи ? Ова позиција стоји за то да управа мононола дувана може према потреби, нове зграде нодизати, нли старе дознђивати пли оггрављати, или да купује потребно земљпште за зграде. Дакле, то није новчано амортизирање, него је уцраво ренродукција само једног дела осповног капптала, а то је на зграде фабричне, да управу мононола дувана не затекне та незгода, да зграде буду у рупнираностн, разорене, већ да их увек обнавља н оправља. То је све и нлшта више. То је пснравка, коју сам имао да учин"м, и ја мислим да би нас онакве примедбе у начелној дебати далеко одвукле; да никад не бпсмо могли за један данашњи пројекат буџета, или за један део државног буџета, казати да је добар према најсавршенијим захтевима сувременим. Ове је то далеко иснод онога, што се тражи у Енглесвој, Француској н другпм државама, но узмимо шта се тражи по законнма грчким. Ако сравннмо грчки буџет са напгпм видећемо ио самом волумену да је грдна разлика, али и поред све те волуменостп грчког буџета, има внше гарантије у нашем буџету него у грчком. Станко Петровић — Ја имам неколико речи да кажем у прилог говору г. министра финансија, за што су приходи моноиола дувана за нзвесно време под прошлом владом ома шили. Ви знаге, да су нод прошлом владавином либералном готово све власти у друштву радиле на штету монопола дувана. За све време, од како су дошли либерали на владу, па док нису палн, дуван је био код произвођача нзрађен у листу. Сви чпновнпци монопола дувана, као надзорници, контролори, свп су се здружили и ишли од села до села, од куће до куће, и свакн је носио дуван. Начелници срески и све њихове нрпсталице, секли су дуван и јавно приповедали народу да више неће бити монопола дувана, да сваки сељак може слободно гајити дуван, и да не мора сељак производити и чуватп дуван онако, како закон наређуЈе. Поред тога, господо, друга је штета била у монополу дувана с тога, што је било наређено, да се продаја дувана отпочне од 1 јануара и по наређењу законском требала је да се сврши 15 марта. Међу тпм, продаја дувана пзвршена је тек маја месеца. Због тога је монопол дувана имао велике штете, што разуме се, сваки произвођач, који има дувана, он ће да пушп кад га има код куће, на и кад не може да добије паре за свој дуван, он мора да пуши тај дуван који има код куће. Ето отуда је било велике штете за приход монопола дувана. Треће, господо, свима чиновницнма, који су потпомагали либералну владпвпну били напредњаци пли либерали, било је допуштено да криумчаре дуван у оним срезовима, где се дуван не производи. Према томе са свим је оправдан разлог г. министра финансија, за што је до аирила месеца тако мали приход монопола дувана, и да се тек сад показује, као што треба да буде, јер се и надзор врши као шго треба. То сам имао да кажем у прилог говору г. министра за што су се приходи у монополу дувана мењали. Вукашин Петровић. — Дозволите ми да са неколико речи учиним једну исправку на говор г. министра фипансија. Менн се чини да је г. министар финансиЈа погрешно говорио о буџегу прихода монопола дувана. Ја сам готово у ненри.