Народна скупштина

СТРАНА 188

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Народне Скупштпне да ако се преговори трговпнски са АустроУгарском небп могли завршпти пре истека рока старом трговинском уговору од 1881 годпне трсба дати продужење, а то је жеља, да се уговорно с^ање и даље продужи, да Србија не остане у неуговорном стању. То је смисао овога решења скупштинског, који продужује важност тога трговинског уговора до краја 1892 године. Кад неби'било те жеље, ви бпсте тада оставили да пде како иде, на нека настане оно што мора настати, ако нов уговор не би бпо свршен пре иотека рока старом трговинском уговору. Иначе ви не бисте казалн, да Србију не треба оставити у неуговорном стању. Мн смо дошли на владу, кад је већ бпла донесена ова одлука скупштпнска, кад се желело, да и после свршетка рока трговинском уговору од 1881 године, Србија не остано у неуговорном стању. И шта је тада била наша дужност да радимо ? Да ли смо могли, да ли смо и смели другачије радити, већ да Србију не оставпло у неуговорпом стању. Овде узгред да одговорим на једну примедбу тужбе, која наш долазак на владу прави неуставнпм и непарламентарним. Наш долазак на владу 1892 годпне не може бити неуставан. Зна се да је радикилна влада ноднела оставку Круни. Круна је по Уставу потиуно имала права, да уважи остаику владе. као што је и влада имала ираво да је поднесе. И кад Круна једној влади уважп оставку, разуме се, нема другог излаза п могућности већ да се обрати другим л,удима за састав владе. У овој прилици Намесниди су моралн то урадити у толпко нре, што Је радикална странка, бившп тада у већини, изјавпла, иреко свог представника странке, да је радикална странка сагласиа са мишљењем својпх минпстара, који одступају. Прпмање те оставке Намесницима је Уставом допуштено и тако мора да буде у уставним земљама. По томе не може се рећи, да је наш долазак на владу бно неуставан. А он са тоганије ни непарламентаран. Тужба каже, да је то јединствен пример у парламентарном животу. Да не пдемо далеко, већ да се сетимо најновије прошлости у једној нашој иријатељској државп у Грчкој. Тај пример показаће нам, да ли је наш долазак на владу био непарламентаран или неуставан. Делпјанис је пмао већпну у Спупштини; дошао је у несагласност са владаоцем, владаоц му је уважио оставку н поверпо владу људима, који нису ималп већине у Народној Скупштини; дао им је владу за то, да апелује на народ; влада је наредила нове пзборе; на новим изборима Делијанис је остао у мањини и Краљ је саставио владу из већине. То је савршено сличан случај с нашим доласком на владу, у толико још јачп што су радикали сами дали оставке. То је са свнм по Уставу и парламентарно. Иначе, ако се неби Круни то право дозволило, значило би, да Круца нема права да апелује на народ, и да се уверава, да ли је већина у Скупштини у исто време и већина у народу. На сваки начин Круна то право има; а кад га има онда се ни нама не може ништа пребацивати, као да смо неуставно и непарламентарно примили владу 9 августа 1892 године после оставке радикалног минпстарства, и што смо присталп на аиел Круне на народ новим изборпма народних посланика. Кад је то било; кад је већ донесена она одлука од 31 марта 1892 год. ми смо, по самом духу те скупштинске одлуке, водпли преговоре са Аустро Угарском да Србпја не би остала без уговорног стања до одобрења новог трговинског уговора. Ми смо тиме само вршили своју дужност; ми смо тиме штитили државне интересе срнске. Тужба представља као да би то било закључење новог трговинског уговора, као да бп то била новреда чл. 52 Устава, за коју треба да одговарамо. Акта, која су вам прочитана, нарочито прилози којп су вам изнесени, тврде да ми нисмо закључили нов трговински уговор ; на цротив мп смо, као што се види из прилога, аросто одржали аостојеКе уговорно стање изме/ју Србије и Аустро-Угарске. Разлика је закључити нов трговински уговор. илп одржаш ностојеће уговорно стање и то баш на основу резолуције скупштпнске, која је изразила жељу да то уговорно стање остане и даље. Ја вас питам, кад тужба хоће да нас нредстави као људе, којп су иовредилн чл. 52 Устава, што смо продужили постојеће уговорно стање, шта смо ми у тој при-

лици и могли друго радити већ продужити постојеће уговорно стање у духу саме оне скушптинске резолуције и у пнтересу државном? Ту је било могућности или да се продужп то уговорно стање или да престане изжеђу нас и Аустро-Угарске уговор, да водимо с њом економни рат. Ну питање је да ли је Србпја данас у таквпм приликама, тако економски и финансискп спремна и јака, да би смела у то загакзити. Ја смело п отворено кажем, да наша отаџбина према прилигеама, које су се стварале од неколико година у Србији и које данас у њој стоје као неоспоран факат, такву полнтику економну не би смела водити. За Србију би данас било и лакоумно и штетно, ако би загазила у економски рат с Аустро-Угарском, јер она би ту била побеђена. Било је негда време, кад је Србпја то могла урадиги. То је било 1880 године. Било је једног министарства, које је том приликом делом показало да опо пре воли да ступп у економни рат са Аустро-Угарском него да нрими онакав уговор, какав је после закључен 1881 године. Ја сам тада бпо минисгар правде и ,ја и другови, којима је аредседник био г. Јован Ристић, дали смо оставку пгго нисмо хтели нотпнсати претходну декларацију са Аустро Угарском, што смо, кад Краљ није усвојио наше гледиште да уђемо у економии рат са Аустро-Угарском претпостављали да одступпмо него да нотпишемо такву изјаву. Ну, господо, 1880 године у Србијп су прилике биле са свим другојачије него данас. Србија, благодарећп мудрој дотадашњој управи либерала, онда није била дужна, њене су касе онда биле нуне, њена економна снага још је била чила и свежа. Ну Србија је од тада много што шта вукла на своја леђа тако, да у овој прилицп, кад сам сада био на влади, нисам смео предложпти оно, што сам предлагао 1880 годпне, нисмо моглп да уђемо у економнп рат са Аустро-Угарском. Прилике су садтакве, да смо морали да продужимо постојеће уговорно стање. Зато дакле ми, колико с једве стране да би заштитили наше трговачке ннтересе, толпко с друге стране, знајући да немамо могућности да радпмо другачпје већ да задржимо уговорно стање; и најпосле знајући тако исто да је Народна Скушптина у оној својој одлуци од 31 марта такође ту исту жељу изјавила, нисмо смели прекидом уговорног стања ставити државне интересе на коцку, већ смо одржали постојеће уговорно стањо. Ну при свем том, као што кажем, нисмо тиме закључили нов трговачкп уговор, који бн се случај могао подвести иод чл. 52 Устава. Нов уговор са страном државом какав се замишља чланом 52 Устака, бно би само онда, кад би која влада то урадила у форми и облпку закона; кад бн уговор такав са другом страном државом влада у облику закона обнародовала и по њему, као по закону, формално радила. То би био нов уговор, који забрањује наш Устав. Ну кад влада само задржи уговорно постојеће стање и то у смпслу јасне и претходне одлуке Скупштинске, а тиме само штити битне интересе државне, ту не може бити говора о повреди Устава Овде се, чпни ми се казало да је то јединствени нример у уставнпм државама, да гако једна влада закључи трговинскп уговор без одобрења Скупштине, на отуд и тужба пзводи нашу одговорност. Допустите мп да вам докажем, да то ннје истина и да вам наведем један пример, који је не давно био овде у вашој средини; отуда ћеге се и сами уверити, да ово није јединствени ирнмер, већ да то бива вазда, кад се укаже неодложна потреба, као што је било и с овим нашпм продужењем уговорног стања у нашем државном интересу. Садашња влада не давно је закључила са Немачком царевином једну погодбу о трговинском уговору; њу је она вама нзнела на регаавање. У тој угодби стоји овако: „Кад је наша влада то закључила са Немачком, парламенат немачкп био је расиуштен због познатог војног закона. Цар је распустио парламенат н наредио ноне изборе. И још и сада, кад ја ово говорим, Немачка нема могућности, да ову грговинску угодбу — декларацију изнесе своме парламенгу на одобрење. То је факат ван сваке сумње и који је данашња српска влада знала при нотпису декларације с Немачком, јер у тој декларацији између осталог ппше и ово :