Народна скупштина

СТРАНА 205

се ништа не тиче. Најире сам био дужан да то кажем : довољно је, да ми нисмо усвојили њихова гледишта, дакле, ни гледиште у питању одлагања и распуштања Скупштине. Наше је уверење било, да је био погрешаи и штетан правац политике, који је био до 9 августа, п ми смо осећали дужаост своју, да п као мпнистри уђемо у иослове државне, и да правац полптике, ако можемо окренемо на боље, а све ово у интересу државном, у интересу Србије. То је била једина и права побуда нашег примања владе. У исто време ту је била и друга цогодба и она је у овоме : парламенгаризам у онаквом смислу, када у једној земљи хоће искључиво да господари једна странва, нема смисла. Парламентаризму има смисла, само у том стању, кад у земљи има и других странака, које се могу развијаги кад су и те странке јаке, да контегрише ону, воја влада Ви сте до 9 Августа имали пскључиво партијскн госиодарећи положај у Србији. Потребно је било, да се васпостави равногежа стра нака, да се и друге странке поставе у могућност да живе државним животом, да се развијају уставним животом. (Смеј — жагор — вичу: да чујемо). Ја не знам. чиме да протумачим то ваше незадовољство. Ја сам имао ирилике и ире да говорим, кад сам бпо иослаиик, и свакад ма колимо да сам вам био непријатељ, онда сте ме мирно слушали. Чудо је, да сте се сад тако мало и на вашу штету изменили. (Смех). Ја сам досадањим набрајањем хтео да покажем, колико је мало рачуна водио о свом угледном социјланом иоложају, ирофесор ирава на Вел. Шволи, доктор Веспић, кад намје управио све оне прекоре, све оне изразе и све оне придене, а један је, може бити и по вашем нахођењу незнати и садржан у ономе, што је на за завршетку у тужби а то је: „многобројне повреде устава и закона, од којих је доста да наведемо и следеће * Господо, ја мислпм, да г. Веснић ни сам не верује овим речима, кад је овде написао; ја мпслим, даје његова оданост према Уставу и парламентаризму толико иространа да он не би цропустио прилику, да наведе и тај остатак „многобројних иовреда " Устава и закона. И кад он каже, да је доста и го што је навео, а то је, као што ћете видети, управо ниигга, онда и ја сматрам за дужност да кажем: да је и сувише намештања и сувише иодваљивања. Прелазећи снедијално сад на иоједине делове оптужбе, за злочинство учињоно одлагањем и раснуштањем Скупштине немам нпшта друго да кажем, нсго да се иридружим оним назорима, који су исказанп у писменом акту, мојих другова, и да додам: да нпкавво императивно правило, није налагао, да се Скушптина мора сазвати 1 Новембра. Кад је Круни дато право, да распушта и одлаже Скушптину, и онда није то „нмперативан" захтев да се Скупштива мора састати првог Новембра; него је „императиван" захтев у ономе што прописује чл. 54 устава и у роковима, које је он за одлагање, распуштање и сазив нове Скушптине ирописао. Други део тужбе односи се на то што није наређен нов избор на место умрлог Атанасија ВучковиКа. У том погледу, у коливо је важна та оитужба за врпвицу вабпнета, ја придружујем своју изјаву њиховој, а са своје стране, у воливо сам ја био надлежан, да учиним кабпнету предлог за избор, имам да изјавим ово: Госиодо. у Министарсгву унут рашњих послова нема извештаја, да је умро Атапасије ЂучковиК, иосланик народни. Кад га нема у мпнистарству унутрашњих послова, онда министра унутрашњих послова не може везивати онај извештај, који је дат Министарсгву просвете да је умро Атанасије Вучковић. Ствар је врло чиста и јасна, и аво би ви и иоред разлога, који су у том погледу наведени у писменој одбрани мојих другова, нашли за потребно да се одречете једнога права свог и да дате министру да он наређује изборе, ја ћу вам само вазати: од вуд је настала забуна. Она је настала огуда, пгго је пок. Атанасије Вучвовић живео у Свиллјинцу и изабран за посланика у округу моравском, а умро је у Пожаревцу. Ондашња пожаревачва власт, воја је била надлежна, није знала, да је Вучковић иосланив, а свилајиначва пак власт пије знала^ да је он умро. У томе је и иротевао рок, за који ви

кажете. да је министар требао, да наредп нов пзбор. У осталом овде је начпсто питање о томе, да ли влада, да ли министар као члан извршне власти, има ирава, да наређује изборе на месго каввог иосланива, к.оје је упраагњено, или то право има само Скупштина. Ја мпслим, да минпстар тога црава иема, а у во'.иво је и ваша влада учинила једну сличну „повреду", аво је то повреда Устава, у воливо сте се и ви сами огрешили о једну своју дужноет, ево вам једног доваза : Госп. Сава ГруЈић пзабрат је за посланпва вао минисгар на расположењу. Као иосланив он је иостао минисгар зојни и генерал. Ако се сад хоће да каже да она одредба Уетава и изборног закона, по којој један посланик кад постане министар не губи сво.ј мандаг, аво би се то хтело на овај случај да иримени, онда та одредба не вреди, него вреде одредбе члана 87 и 95 Устава и чл. 11 изборног завона, у којима се вели, да активни официри не могу гласати, иа не иогу бити ни изабрани за посланике. А кад не могу гласати за иосланике и бити изабрани, онда значи да ни г. Грујић од онога дана, кад је постао министар војнп и генерал није могао бити послаиик. Па, госиодо, за што онда није наређен избор у законом року на његово место. У присуетву Народног Пресгавништва Једно се место иосланичво упражњава а нн влада ни Свуп!игина не налазе за потребно да га попуне. А волико мора битп мучан положај г. министра унутрашњих дела, вад га гоиите да разбира о смрти каквог посланика, п да сам наређује избор на његово место, и ако је Скупштина једино надлежна да то уради. Можда би оптужба ваша за овај случај имала основа у земл,ама. у војима с.у скупштинске седнице иерманентне, дакле, у којима је Иреставнаштво неиревпдно, грајно; али овде тај случај није. П сад настаје гпггање да ли је Народно Преставнишгво изгубило што год од свога угледа што није наређен овај избор: и да ли је народни суверенитет оврњен. Ја тврдим нити 1е Народио 11реставништво нити народно суверенств.о што изгубило, а народ је добио у томе, што су му сачувани 20 — 30000 дин., који би се морали угрошити око избора посланива. У пигању о повреди Устава за продужавање трговинсвог уговора са Аустро-Угарсвом, ја признајам своју неспремност у оцени ствари финанцијске ирироде, у којима се могу разумети од мене комиетентнији људи, а у воливо се у томе додирује правна страна тога питања, ја изјављујем пред ("куиштииом да цемам ништа ни да додам ни одузмем од онога, што су мо.ји другови вазали. Сад прелазим на четврто дело, за воје предлагачи чине само мене одговориим, и за које у истини само ја могу бити одговоран, ако б«х иовредио Устав или Уакон. Го четврто дело садржи се у радњи мојој приликом решавања питања о избору у општини Београдско.ј. Познат вам је мој сукоб са државнпм саветом и макар да се у овоме дому налази сад као иреседник владе човек, који је тада био председнпк Савета, ипав ја ћу да важем шта је у истини у тој ствари, и ако ви нећете да судите ираво, држим биће некога, који ће праведно о тој ствари судити. Госиодо, иосле 4 месеца од доласва либералне владе изјављено је неповерење часништву оиштине београдске, јер гада није рађено прогив завона ваво се сад ради. Ја сам имао права по члану 12 завона о општинама на оно што сам радио — да проиишем правила за изборе у Београду. Допустите да вам ради објевтивније оцене ваше, прочитал тај члан завона о ошптинама. Он гласи: Члан 12. Општпнски збор врши ове послове : 1, Вира и смењује ошпгинског иредседиика, кметове, вметовсве помоћнике, одборниве и њихове заменике. Бирање ово у Пеограду и у варошима које имауу иреко 4.-000 иореских глава вршаће сс ио одељцима (квартовџма). Начин овога бирања ироиисаКе министар унутрашњих дела: