Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 204

не би ни требале да нађу места у акту, којије Скупштини раније упућен. Каже се у уводу тужбе, да је од доба смрти пок. генерала Иротића трећега намесника, наступило у земљи абнормално стање. Добро! н ја нотписујем то, што тврди г. Веснић. Али у том случају истпче се једно иитање. Кад се констатује да је од доба смртн пок. генерала Протића настудило у земљп абнормално стање, онда то абнорм. стање није наступило само од 9 авгусга него од 4 Јуна, кад је генерал Нротић умро и онда они људи, којп су имали разлога да иродужују абнормалиост од 4 јуна до 9 августа, онда, велим, гп људи пмају иај мање разлога да пребацују нама, да смо ми пзазвали трзавице у земљи. Треба, госиодо, сваку ствар схватпти с гледншта чисто иачелнога. Ја се сећам, да је једаи од зпаменитпх говорника у франд. револудији, кад је било питање о томе, да ли да се Лудвик XVI да суду или не, да је иред својим друговима казао, а иоиављам вам да је тај франц. говорник, Варнава, био човев којп је располагао Скушптином и водио је, п ои је својим друговима у гој прилици положпо овако питање; Кад ви сад хоГгете да осудите Лудвика XVI, онда вас иитам, да ли му не би иали ма колена, кад би ио вашем мишљењу био ирав и добар. Дакле, једну ствар треба оцеиити са гледишта начелног и примиги све конзеквенце, које таква оцеиа даје. Дакле, ако је абнормално стање насгуиило у земљи од доба смрти иок. генерала Нротпћа, онда ја мислим, да је то абнормално стање било у тој мерн и до 9 августа. Каже се у уводу тужбе, како је намесништво било „крње". Па и ја ћу сам готово да призиам, да је Намесништво постало тада у фпзичком погледу „крње". Али, ако хоћете искреиу псдЈвест човека, који стоји нред сувременицима и чија ће реч да се чује и у будућности, допустите ми да вам кажем ово: ако се каже да је Намесништво било окрњено 4 јуна, онда то ннје потиуна оцепа. Оно, ако је било крње, од 4 јуна, онојебило оједено, разроко, и изерено још од 23 фебруара 1889 год. Зашто ? Оасвим чисго нитање, и чист одговор. Зато што то Кимесништво није етрого ио Уставу иоложило ироиисану заклетву. (Чује се са стране одозиције : такоје!). Па госиодо, кад сте вп са тако разроким, пзереним Намесништвом могли да радите 4}/ г године, и у исто време да се закључују иекакви тајнн уговори и дазари, зашто ви да не дустиге нас, да радимо са тим „крњим" намесннштвом 2 године, онај кусур до нунољества краљевог. (Оиштп смеј). Ја ионово иигам, зашто нам иребацујете ту крњоћу, кад смо хтели да се послужимо њом за 2 год. те да бар у том обзпру, немамо шта једни другпма да пребацујемо. Али знате како је код нас. Код нас је један иравац иогрешног васиитања. У овој Скуиштини има просветних људи. Ту је г. Новаковић, а ту су и другп, који васпитавају омладину, који васпитавају људе, којп имају да остварују наше идеале; они ће вам признати, да је код нас васиитање ударило једним штетним иравцем, да што нама иде у нрилог, то нризнајемо, макар да је н неправично а што нде против нас, ми иоричемо, макар биле и најиравичније. Тако и вп, који сте трпили једно како велите „крње" Намесништво 4/< 2 године, што нас чините одговорним зато, што смо хтели да га трипмо само 2 године. Исто тако стоји и са оним „трзавицама", коЈе нам је иоштованп др. Весиић са својим друговима уиутио. Трзавице нису настале тек од 9 августа. Менп се чини, да оне одавна у Србији постоје, да су постојале и пре новога Устава, да нису престале ни после новога Устава и да неће ни престати, не зато, што нам није ваљао старп Устав, и не зато што нам не ваља новн Устав, него зато што неваљају људи у Србији! (Чује се од неких: тако је). Кад смо ми, који смо имали част да се одазовемо позиву једног Краља, да пристунимо грађењу новог устава у уставотворном одбору, отпочели тај посао, вероватно једаје међу нама било много људи или бар ноловина од целокупног броја, који су признавали у души, да онај дуализам у власти, који је заснован уставнпм одредбама новог устава да тај дуалнзам није за нап1е прилике. Тако исто вероватно је, да је било људи, који су ирпзнавали да Србија не може да издржи

све оне установе, које су нашле израза у новом уставу. А шта је било узрок да тп људи, нису вазали своје ираво расиоложење? Била је мода надметања са осећањем слободоумља. Како је поштовани д-р. Веснић већ узео на се ту гласну и илеменнту задаћу да нас обележава икао „непарламентарне н злочннце", и као „просте злочинце", и као трзавпчаре, онда је требао да наведе конкретан случај, у коме је Устав иогажен од 9 Августа. У том ногледу нећу много да се бавим, али баш због тога, кад хоћу да се браиим и то иред вама, којн имате да донесете одлуку о томе, да ли треба да ме дате пстражпом одбору и вашем суду, онда треба маЉо да додпрнем вашу савесност и да с објективношћу расправим овоме сличан — не сличан него много тежи случај, где је бнло гажење устава, које су вашн иријатељи чинилн. Ви знате, шга је било све 14 и 15 Маја. Једно од најлепших, једно од најдрагоценијих начела н тековипа новога века н свега, слобода збора и договора била је не угрожена, него упропашћена, сагрвена, у^вављена. Ви зпате шта је бнло 6 и 7 Маја. Ту је тако исто једно од веливнх начела и једна од великих тековина људског прогреса, начело, и тековпна личне слободе угрожена на тај начии, што је протерана краљица сриска. (Ђичу „није се иокоравала и ). Вп тако исто знате да је погажеи, очевидно повређен устав, што је гом приликом учињено дело, да је извршен закон, који ннје могао бити санкционисан и није био обнародован. А кад све то стоји. онда с каквим се правом ложемо мп назвагп прости, иарламентарни злочинци, кад нисмо учинилп ни у миннјатури слично дело тнм делнма ? Већ су мање важне ствари, мање важни ирилози од ових, које ћу ја сад да наведем у прилог доваза, како је Устав ширимице гажен. Зар нпје Усгав погажеи у својој одредбп о цензуеу ? Јесте. На очигледан начнн пзигран је члан 85 усгава", да само онај има право гласања, којн плаћа 15 дин. порезе, а сад има право гласања и онај, који плаћа 9 дин. Зар није довређена једна нзрична одредба устава (чл. 122) у томе, што је позната пнтерпелација посланика Машића одбачена у Скуиштипи и пгго на њу није одговорено, и ако је члан 122 протпван таквом иостуику. Зар није овај исти члан устава повређен и за то што није одговорено на нашу пптерпелацнју, којом смо ми интернеловалп мин. грађевина Петра Велими ■ ровића за неке карге жељезннчке. Алп све ово што је било до сад од стране ваше, што против нас иредлажете тужбу, да се све то губн иснред опога што је било 1 Апрнла. При свем том што сам оптужен, п ири свем том, што је једнои човеку, који се налази у положају оптуженог, доиуштено да употреби изразе, које иначе не би употребио, ја потпуно схва там деликатну природу, ове ствари н пеупушгајући се нивако у објашњења даља, јер хоћу да верујем да сви ви то знаге, оћу да одлучно констагујем: да је и стање које је од 1 аирила у нашој земљи неуставно. И ако бих ја, уиуштајући се у даља објашњења тога стања, ако бих заборавио на то, да ја имам Сад иред собом своје пекадашње другове посланиве, онда бих ја вама имао да ка жем само ово: кад сте ви већ засели да као „Скуиштина" судите људима, који никаква греха нрема земљи и њеним уста новама нису учинили, и да их судите као Скупштина која је постала п издржавала се једним револуцијонарним стањем, за што се онда ломиге, зашто дангубите око тога ге иас потр зате иред суд ? Револуција друкчије суди, ту не би апсолутно иишта требало, не бн требало ни да ме позивате, ни да ми даге рока за одговор, него као права револуција да се само уверите о идентичности личности, и да вршите даље иосао ваш. (Смех). Одмах у почетку своје тужбе, поштовани иредлагачи тереге нас тиме, како смо ми усвојили гледиште Намесника о томе иптању, да се не може избор треКег Намесника извршити у ванредном сазиву Скуиштине. Ја сматрам за своју дужност, да кажем : да ми нисмо усвојили никакво гледиште, ни иримили услове какве, иего да су прпмљеии неки услови, које сам ја ноставпо, а то је о штампи, и о другоме, које не треба овде ианосити,јер не приличи стварн. Према томе, какво су гледиште могли да имају враљевсви Намесницп, нас