Народна скупштина

СТРАНА 216

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

све више заплећете стање и изазнвате питања, која кад бн нринудним путем и најуспешније бнла решена, донела би мање користи а више штете. ви седите у Чачку, а остављате да заплете расправља човек, о коме знате шта ја мислим. Не дајте да се више заплеће, но идите собом на лиде места, па умприте што пре дотичне отптине, ако не желите да ви лично понесете одговорност за све последице. „Ја више полажем на одржање реда и мира, но на то, хоће ли једна нли две општине бити мање у опозицији. „Разумите ме један иут. Захтенана чета не може вам се послати, јер се војска не сме више распачавати." 'Го је, господо, био вобан дан, вад се дошло до су коба између грађапа у Горачићима и војске. Нристунајући оценн тога догађаја, доиста жалосног догађаја, ми га можемо оцењн ватп са разнпх гледишта Кад га оцењујемо -као људи и као Орби, он у нама пзазива осећања болећивости, јер је српска крв п сувише много проливана. Оцењујућн тај догађај као државницп ми морамо изјавити наше сажаљење ,]ер ни је\ан министа|) у Србији, до сада, ни нод нашом владом ни под другом којом нити је желео, нити ће желети, да се крв грађана српскнх пролива. Али, госнодо, у животу народа настуне кад и кад такве по.јаве и догађаји, којима воља људска није кадра ни да управља ии да их спречава, и кад их ко и покуша спречити, они пређу п преко гога што им на пут стане. — А кад као људи од разума оцењујемо тај догађај, морамо да судимо праведно, морамо да тражимо правду; па ако је ко крпв, нека се казни; а ако је нрав, нека му се не баца оно, што нијс његово, оно за шта није и не може бити крив. А да би вп могли разумно и објективно да цените овај догађа.ј. ја ћу вам навести једну околност, која до сад није продрла још у јав ност, и која ће, нема сумње, принети више размишљања о томе, пре него што изречете пресуду да у опште може бити ко год крив за овај догађај, од стране владе. Господо, у оној управи општинској, управа која се за себе формирала, по изјављеном неповерењу старој општинској управн, у Горачићима која је радила у механи Драшковића. — по што стара управа и после неповерења није хтела да напусти послове п преда судницу. — која је радила са др жавном влашћу - по што стара опгат управа нп то није хтела да ради, јер је прекинула сваку везу с влашћу, јер је јурила капетана и чиновника, кад су јој долазили, јер је најурила једног писара, кад је дошао да учини извиђај о једном грађанину, који је премлаћен и бачен нод ћупрпју — та нова општинска управа нпје биЉ састављена из либерала; у њо.ј су били иаиреднаци. Па зар се може веровати да ћуја изазивати овај сукоб, да ћу наређивати војску и њену егзекуцију за то да „отмем" ошптину за наиредпаке? У рапорту официра, који је командовао тим одељењем војске, а који се рапорт без сумње налази у актама министарства војног, — има један овакав пасус: Он је прво једнога дана изишао сам с капетаном и са два три војнпка иред судницу Горачићску, која је била опкољена са 300 људи наоружаних пушкама, секирама и моткама, и молио их, да се разиђу. Они су му одговорили, на то псовком, виком и увредама. Његов рапорт садржи даље његово уверење, да он сам није могао ништа но да треба да се крене са четом тамо да представљајућп нрема њима снагу једну, да тиме издејствује пристанак оне масе око суднице, да се разиђе. Сутра дан пошао је тамо са четом, и дошао до суднице горачинске. Изнад суднице, тврди он, био.је један ланац, а у авлији суднице било је око 200 људи наоружаних пушкама, секирама и моткама. Он их је саветовао да се разиђу, (Ето то је извештај тога официра), а они су на то овговорили псовком, виком, грдњама и увредама. (питају: Је ли то био Србин!) Он је у српској служби. — Еад је он по том наредио, да се развали ограда од авлије суднице, вако би војска могла да уђе; и кад су војници развалили ограду, онда из авлије, где је била го

мила, пукла је једна пушка. У том тренутку и после тога нуцања каже да .је сматрао за своју дужност, да је, пошто су изцриљене све мере обавештења и пошто је већ и пуцано на њ, да је наредио да се пуца. Кад сте благословили онај акт приликом прогонства краљице Наталије, кад сте онда сматрали да је војска доведена у дилему између часта и срама, дужна да приђе одбрани своје части; онда мислим да и у овој прилици не можете другчије да судпте, јер свакако, господо, обични људи могу да отрпе по неки шамар, којп се наноси угледу њиховом, али војник не сме да отрпи никакав шамар, не смс да отрпи никакву повреду заставе своје а кад је то тако учињено, онда ја сматрам да с ? не грешим ни о шта и сматрам за дужност своју да изјавим да је онај човек као војник учинио, овом приликом оно што су му његове дужности, дужност части, дужност војнпчког поноса, одушевљење према застави војничкој, налагале да учини. Понашање наше војске у свакој ирилици до сад било је у тој мери коректно, да ја и у овој прплици вршим дужност истинптог родољуба, кад им изјављујем своје признање и захвалност своју. Сад, господо, тужба тражи кривце, мисли да смо кривци мн: ја и г. Богићевић. Ја сам навео доста података, из којих се може изнести да ја и он нисмо криви. То је јасно за човека, који хоће здраво да суди. А колико сте ви дали доказа о томе како схватате сличан и тако по вас тежак случај, ја ћу да вам нружим један доказ из најновије ваше прошлости. Кад је Пашић иитан, ко је крив за сукоб између деце београдске н војске, знате ли шта је одговорио? У 29 броју скушптинских новина он је одговорпо ово: „Што се нак тиче одговорности, то је очевидно да, пре свега пада на оне, који су подстицали необавештену гомилу за, противљење извршењу једног законодавног решења и на прогпвстајање власти, а после и на саме оне, који су неред правили и ваменицама на војску и власт наиадали". Ја сам у пуном праву макар да се одношаји битно разликују на моју корист од оних, које је имао да брани г. Пашић, ја са пуним правом акцетирам његову изјаву; нећу да апелујем на вас да урадите исто што сте тада урадили, али мислим да сам дужан да додам још нешто о узрочницима овога сукоба. Тај узрок садржи се у заблуди, у коју су ови људи бачени да могу употребити без одговорности оружан напад против војске. Та заблуда очитована је и једним извештајем једног официра из пирогског округа, где је један сељак нриликом нереда тамо пришао једном војнику и казао му: „По што си продаваш ћорците". Заблуда је, дакле, била у томе што су људи обмањпвани да они могу све, а да војска може да пуца само ћорцима. Ја налазим, да се узрок овом сукобу налази у раздражењу, које је у народ унесено, налазим да је узрок у циничкој страсти, којаје кроз „Одјек" из сваког ретка провиривала најзад у оној злогласној формули, коју је „Одјек" пронагао н у свет пустио а која гласи: .. Што горе, то боље". Господа, која су имала част да буду нре мене министри унутр. дела, г. Гарашанин, г. Таушановић и други, признаће гежак положај мннистра унутр. дела у случају, кад му од начелника дође извештај да Је мир у опасности и каже даЈ'те ми војску. Да ли може министар у овој прилпци из Београда да нресуђује : да ли је мир доиста у опасиости или не и да ли може своме начелнику да не веруЈ'е у то, кад је он једини у приликама и надлежности то да оцењује п кад за то он и носи одговорност.

(Наставиће се)

Одговорни уредник РаНКО 11етр0ВИ&

Штампа српско-краљев. државне штампарије