Народна скупштина

27 ОАСТАНАК — 4 ЈУ,1Л

СТРАНА 211

земљу, аа се разашиљу оиштпнама ио наредби министра унутрашњих дела најдаље до 10 Јула. За ове карте не плаћају ништа ни бирачи ни оиштине. Трошак око њих пада на терет буџета," Овим расиисом мојим хтело се то, да се саречи свака злоуаотреба при издавању бирачких карата, јер јс тих злоупотреба било ириликом ранијих избора. То се расиисом желело да ностигне. Па и сам ваш г. Ђаја, кад је био министар, унустио се у издавање наређења о давању карата; а акта о томе налазе се у архиви министарства унутрашњих дела под бр. 15.782 од б сентембра 1890 г. У том његовом распису стојн, на стр. 750, 46 зборника ово: „Али, и ако је закон обезбедио грађанима бирачко ираво, ииак је остављено министру, да издаје наређења, да се сирече злоуаотребе ири издавању карата, зато се и ви, г. начелниче, с иоузданим расиисима старајте да сазнате, да ли се где год оиштинска власт, ари ириирем,ним иословима за изборе, није огрешила о Устав и закон изборни, а нарочито да сазнате, да ли није коме издата бирачка ксрта, који неиосредну иорсзу за арво иолгође ове године није илатио." На кад се зна, да су по том распису полицијске власги одузимале бирачке карте, којима су неправилно издате, и кад се зна, да ми нисмо издавали бирачке карте никоме, ко ннје нлатио порезу, онда тим расппсои не вређа се никако изборни закон. И кад то стоји, онда доиста није било нпкаквог утнцаја за спречавање бпрачког права. Међу тим минпстар је имао право, да издаје распи^е, да се њима снречи свака злоупотреба прп издавању- бирачвих карата, као што је чинио г. 'Баја својим расписом, као што сам чинио и ја мојим по чл. 80 зак. о општинама, а тај чл. 80 овако гласи: „Бирачке карте општински ће суд издавати до четрдесет трећег дана закључно, т ј . до дана у очи избора од дана указа за изборе. Све остале одредбе о бпрачкпм картама, које вреде за изборе 14 септембра остају у онази и за ове изборе (одељак V овога закона)." Дакле за оне иослове, који се у општинама врше, а којп ирелазе само управни делокруг општине стоји једно генерално араво надзора државне власти, и по томе праву надзора државне власти могао се и издагп овакав расппс, а нарочито п с разлога, што је државни интерес, да сваки онај, који илати порезу, добпје бирачву карту. А то се хтеЛо дотичним чланом 85 Устава. Право на бирачву варту не постоји само за себе. Томе праву претходи дужност једна, а на тој дужностп иочива то право издавања бпрачвих варата. На та дужност тражи. да свави мора илатпти порезу, аво хоће, да добије карту. Државна власт, воја је дужна да се стара, о иривупљању прпхода својпх, која је дужна, да ни уколико не доиусти, да се омање приходи њени, та државна власт, старајући се, да сви грађани добију бирачве карте, само ако плате иорез, она ни уколико не греши се о закон и о дужност, вад наређује оно и онако, вако је у томе распису, војим се желело ово да иостигне. Међу тим, да државна власт има у опште право надзора над свима пословима ошптинсвим, воји не засецају у самоуправни деловруг њен, стоји п чл. 14 зав. о непосред. порези, а воји гласи: „При пренашању сопствености. плаћа порез за ону годину, у војој се земљпште огуђује, продавац или устунитељ, вупац или пријемнпв задужује се у дотичне вњиге порезом тев за наступајућу годину." У оптужби се каже, да је овај распис могао да закаснп издавање бирачких карага, и ако је завашњења могло бпти, ви ћете ми прпзнати, да га је могло бити п ире овог расписа. То не зависи од министра и његових расписа, то завнси од ловалних околности и прилива. И ваљда ће и господа, која су на влади, да признају, да им сви послови државни не цду онаво, ваво би они желели, и вако бн ио њиховом нахођењу требали да иду; да нису свакад кадри, да сваку злоуиотребу спрече; и да нема нити може бити министра, воји би вадар био да све стигне и да све и свако зло претевне и вадржи.

За мене је довољно, мпслим, признање, воје ћу да имам од свих часних и поштених људи, кад свима изјавпм: да нисам никад ни иомислио на то. да ограничим уиотребу бирачког ирава овим расиисом, него, да сам хтсо да вршим лојално дужности ирема држави, ирема земљи, и да не дајем бирачку карту никоме, који није илатио аорезу. У осталом ја мислим да ће сама статистика изборна да разбије сваку сумњу о томе мишљењу и о намери да се бнрачи спрече у употреби свога бирачког ирава. Сам „Одјев" лист који заступа интересе радивалне странке, у броју 49 од 5 Марта тврди, да је гласало нреко 200.000 округло, у истини гласало је преко 230.000. Упоредите тај број са бројем гласача од 14 Септембра, 1890 г. уноредите време у коме се гласало 14 Септембра, а у воме 25 Фебруара и шта ћете наћи? Наћи ће те прво ово: да је 25 Фебруара гласало внше 50.000 гласача него 14 Септембра 90 год. Кад то стоји, онда ће ге свакојако признати, да нико није хтео да спречава бираче у унотребп њиховог права. Дакле то тврди ова статисгика, која ноклзује да је 25 Фебруара гласало впше него 14 Септембра 1890 г. И ако су бирачи онда били у већој могућностп да гласају, јер је сваки сел.ак узео по неку пару за оно што је привупио летине, на је могао пре да плаги порез, него што је могло бити 25 Фебруара у сред зиме. А аво је било ваввих неправилности, ја кажем да их није било са моје стране ни по мојнм наредбама и да ће их у Србији бити вазда дов год у општинама седе људи, који подмирују своје мање рачуне (.Жагор). Видите, госиодо, ја ћу да вам поднесем још један доказ о томе, са колпко је мало објективности расправљана ова ствар у тужбн и са коливо је једностраности ова тужба против мене унрављена. 1890 год., дакле за време избора под радикалном владом, пожаревачвн суд — једно званично тело, упутило је министру унутрашних дела једну оваву депешу, чита: Бр. 17.837 4 Септембра 1890 год. Пожаревац. „Г. Министру Унутр. дела Бкоград. „Ово неволиво дана учестале писмене и усмене жалбе нрогиву вметова ошнтинскнх власти, што им не издају бирачве варге и праве свакојаве незавоне сметње. Суд је овај претрпан и иначе пословима, па му ,је одвише да расиравља и жалбе овавве врсте. „Моли се 1'. Министар да пзда депешом налог прево среских власти, да се овим сметњама на нут стане". Пркдсед. Првостеп. суда Анта Боди. Дотични мннистар на ту депешу пожаревачког суда одговорио је ово : 4|9. ПБр. 15.656. Председнш^у суда ПоЖАРЕВАЦ. „Сваки суд је дужан расирављати све што у његов круг ^олази. Свако правдање многим пословима неумесно је. Ни један иредседник нема ирава обраСмти се Министру унутр. дела молбама за наредбе, које немају никакве везе са суджим иослом. За могуИе неиравилности изборне постоје јасне законске одредбе, које стоје на расположењу сваком грађапину независно од администрације, у чем баш и јесте ноуздано јемство за грађане. За то је и законодавац дао све ствари ове врсте и у извиђање и у суђење судовима. Министар, „Телеграфисано је началнику окр. ножаревачког да јави депешом има ли коливо из војих општина и против којих