Народна скупштина

СТРАНА 212

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

кметова тужаба код прво„теиеног суда за неиравилао издавање бирачких карата". 4 Септ. 1890 год. Београд. Ја износим овај факт, не да бедим вас, не да бедпм владу од 1890 год., него да покажем како се и тада могло десити, да независно од владе и мивистра унутрашњих дела, независно од свију праведних људи, мог. да се десе оваке неправилности. И ви сте, господо, изборе који су 1890 год. извршени огласили за законите, и ми смо сви заједаичкн допнпје радили. И кад стоји то, онда са колико разлога може те да теретите мене, да сам ја намерно хтео да спречавам бпраче да употребе своје бирачко право, и то делом, којим ја нисам ништа одузео од општинских власти, што оне по закону имају, али којим сам у интересу државе и по праву, које је мени закон дао иојачао контролу , за извршење устава и закона за спречавање злоупотреба. Међу тим, господо, да при крају одбране иа ову тачку оптужбе наведем један доказ о томе колико је било иотребно и у колико ће и у будуће бити потребно да државне власти воде надзор да ли се бирачке карте дају само ономе, ко.ји је порезу платио. Ево једног извештаја начелнику среза јасеничког од 7 Фебруара 1893 год., који овако гласи : „Поштовани Госиодине, Ево још једног доказа, да су радикали давали бирачке карге и онима својим људима, који нису платпли порезу. 1, Суд опшгине ратарске актом од 24 пр. м. Бр. 37 тражио је од мене да му издам 471 бирачку карту. Међу тим, кад је порески надзорнпк отишао у општину, уверпо се по пореским кн.игама , да су факгички платили порезу и добплп право на бирачке карте по чл. 10 и 34 закона о изборима народпих посланика само њнх 365 лица, дакле судје тражио 106 карата више, но што је требало. 2, Суд општине водпчке актом од 25 истог месеца Бр. 76 тражио је, да му пошљем 283 бирачке карте. А кад је иорески надзорник ирегледао нореске књиге и распореде, нашао је, да је само њих 90 лида платило порезу, дакле и овде је суд тражио више бирачких карата, него што је требало за 193 лица\ и 3, Суд општине марковачке извешћем од 29 пр. м. Бр. 110 тражио је да му пошљем 451 бирачку карту. Док на против, кад је порески надзорннк разгледао пореске књиге и раснореде, уверио се, да је порезу платило само њпх 295 лнца, разлика у 156 лица. Сматрам за дужност, да вас о овоме понизио известим ради знања вашег с тим, да се ово деспло баш у оним општинама, у којима се налазе бивши радикални посланици: Ратарац, Вића и Јоксим Павловић. 7 Фебруара 1893 год. у Паланци. Ваш поштовалац, Панта Стевановић иачелник среза Јасеничког. Министру унутрашњих дела Госиодину Стојану Д. Рибарцу, у Београд. То је било у општинама водичкој, ратарској, и марковачкој у ср. јасеничком. Све оно, што сам досад навео у нрилог одбране од ове тачке оптужбе под V б). и овај носледњи факт тврдп, да је мера препоручена расписом од 16 Јануара, била оправдана, и законита, п кад је била оправдана и законита, онда самим тим, што је нинистар вршпо своје право и дужност своју према битним интересима државним, он није могао повредити ни закон о нзборима, нити икакав закон у опште. На реду је, гослодо, тачка нод в. одељка У ове тужбе ј ономе, што се каже да је 3-ћа повреда изборног закона учн-

њена мојим незаконитим расписом од 22 фебруара тек. год. П. Бр. 2277. Изјављујем, да овај распис постоји, да је он мој, да сам га ја мојом руком писао, али исто тако изјављујем, да је овом распису претходио други један распис, који се налази у актима министарства унутрашњих дела. Тај другн распис у колико се сећам имао је оваку садржину. Кад ми је саопштен распоред државног одбора о избору председнпка бирачких одбора, ја сам по практици, која је догле ностојала упутио свима полициским властима иажњу на тај расиоред и наредио им да аостуие онако, како је раније у сличним ириликама рађено, дакле да издаду објаве свпма председницима бирачких одбора. И раиије је било рађено тако, да су полицијске власти нздавале објаве председницима бирачких одбора. Ја не ћу да сумњичим господу предлагаче оатужбе, да су они нарочито изоставили овај ирви распис, него верујем да нису знали за њега и верујем да су они мислили, да самја учииио повреду изборног закона само за то, што сам издао овај други распис. Кад стоји то, да сам је издао онај први расиис да су нолициске власти дужне да издају објаве, ја сам овим другим расписом морао и био ирииуђек да предузмем ову другу меру ради одржавања реда, радп угледа централне управе у земљи н ради одржања нравилности о надлежности власти у земљи. Зашто сам ја издао овај други распис? За то, што сам хтео да одржим у важности ранији сличан рад ; за то, што сам хтео да одржим у важности мој први распис. Појавила се два узрока, која еу нарочито захтевала овај раснпс. Први је у томе, штоје државни одбор, који је по закону престао фунгирати онога часа, кад је свршио свој посао што је он иочео пздавати објаве председницима бирачких одбора, а други што сам ја добио деиешу, да је старатељски судија у Нишу почео издаватп објаве. Па, господо, кад ја наређујем као миннстар унутрашњих дела, да власти раде једно, ја нисам могао допустити, да мп се ко други меша у моје послове у моју надлежност? Да ли би и један министар донусгио ту пометњу, да се други меша у послове, који сиадају у делокруг његовог рада. Закони одређују надлежност свакој институцији у овој земљи. Сваки недопуштен утнцај једне власти у надлежност друге властп, треба да се сузбије. И то је дужност, коју минпстар има, носећи одговорност за ред и норедак у земљи.Ја нећу да говорим овде опшпрно о томе, како је државни одбор тај свој распоред извршио, јер то не ће ни у колпко допринеги решењу ове ствари, а нарочито што сам ја писао н објавпо једно писмо упућено државном одбору, које је штампано у званичним новинама бр. 35. Али дужан сам, да пред Народним представништвом употребим ону резерву, коју сам задржао у том свом писму Државном Одбору, да бар у кратко кажем, како је Државни Одбор тај свој посао радио. У том свом писму Државном Одбору ја сам казао, како сам ја раније знао, ире него штоје Државни Одбор свршио свој распоред, где ће ко да буде одређен за председннка бирачког одбора. То је та резерва, коју сам ја хтео само да иоднесем Скупштини. Ја ћу вема поднети оригиналну депешу од надлежне властн о томе. Кад се хоће правилно да суди, онда мора да се чује свака реч оптуженог и не треба да буде јеткости ни претеривања, које ви показујете. 31 децембра добио сам од начелника пожаревачког ову депешу: „ радикали овде иричају као сигурно да Ке доктор Станојло ВукчевиК бити иредседник бирачког одбора у Дубокој; Вужа адвокат у Нересници, а Сава иисар у Еучеву. Ако је ово истина, откуд знају." Наравно, да ја сам нисам могао да верујем, да је то у истини, али кад је изашао распоред у Српским Новинама, онда су сва три господина отишла у места, која су сиоменута у тој депешн. То значи, да је Државни Одбор био у вези и радио са другш! одборима, који су били у земљи, и то с радикалним одборпма (Жагор Чује се : није истина). Сличну депешу добио сам и од начелнпка среза јадранског, којд има ову садржипу: свима овдашњим радикалима,који имају услове да буду иредседници бирачких одбора, јављено је иоврељиво и они век знају, где је ко одре/јен.