Народна скупштина

СТРАНА 213

Ја сам сматрао за дужност, да наредим овоме капетану, да прибележи имена свију радикала, који говоре де је који од аих одређен за председника, на да ми јави. Па кад сам и тај извештај добио и упоредио га са објављеним распоредом, он је потврдио раније тврђење и изјаву радикала. Хтео сам да нађем доказа за потврду да је Државни Одбор радио у споразуму са неким другим одборима и да су ти одбори знали где ће ко бити одређен за председника бирачких одбора (Жагор Чује се: није истина). Ја сам изјавио мало ире да сам дужан да Народном Иредставпиштву, које је једино надлежио да судп о делима министровим и с тога то нисам хтео да сгавим у писму Државном Одбору, већ сам задржао да то овде у Народној Скупштини кажем. Тим сам свршио свој говор на тачку в), изјављујући: министар од 1890 год. па ни један од министара, који буде издао оваку наредбу, неће погазиги никакав закои, аво буде радио као што сам ја радио у овоме случају, као што га и ја нисам погазио. То је што сам имао да одговорим на ту тачку. Потпредседник — Дајем четврт часа одмора. После одмора Потпредседник — Наставља се дневни ред. Изволте чути оптуженог г. Рибарца. Стојан Рибарац — Завршујући одговор свој на тачку в нод V оптужбе, мени су остали непрегледани неки наводи у тужби, на име она тврђења, да сам ја наредио да се не издају објаве председницима бирачких одбора, и да нисам хтео дати задовољења онима, који су спречени, да као председници бирачких одбора иду у дотичне општине. Што се тиче првог навода, ја сам, изјављујући да сам био у праву да издам наредбу, да послове председника бирачких одбора врше само они нредседници, који имају објаву полициске власти, у исто време одговорио и иа то; а тпто се тиче поверљиве радње моје, за коју се мало ире нека госиода прихватише, којом су хтели да потврде, да сам ја могао издата неку јавну наредбу, али да сам могао издати и ире тога поверљиву наредбу, ја изјављујем, да, изван и дротивно оним мојим јавним наредбама, никаквих тајних наредаба нисам издавао, у прилог томе, износим вам овде и саопштавам једну шифровану депешу од једног свог начелника крушевачког, у којој се такође тврди оно, што сам вазао да сам издао наредбу, да се свима издаду објаве. Та је депеша датирана 25 фебруара, у којој стоји ово: „БобиК арофесор, иретњом као иредседник бирачког одбора отишао у оиштину делиградску, изнудио иечат и изборни материјал, а среског иисара, који му је хтео стати на иут одбио оружаним људима\ у неколико је и сам начелник срески крив, што по датим му упутима није Бо6и+.у дао објаву". Дакле, ово је поверљива ствар и из те новерљиве стварп, ја вам саошптавам један податак, из кога се види да сам наредио, да свпма издаду објаве. А. ево и шта сам одмах наредио начелнику на ову денешу: „Одобравам Ваше гледиште на догађај у делиградској оигитини. На аамет ШкекиИа немојте рачунати ништа. Наредите му, да за сваку озбиљнију меру, коју намерава иредузети, тражи иретходно ваше одобрење ". Тоје један прилог мојом руком писан, који ће несумн.иво да убеди свакога, који хоће здраво да суди, да нити сам нмао потребе, нити сам наређивао да се не издају објаве предеедницима бирачких одбора. Сад остаје гштање о томе, да ли су те објаве требале да се дају од стране иолициских власти. Ја сам то питање расправио мало раније, а сад ћу да вам наведем у потврду мога гледишта, једну одлуку највишег суда у земљи — Суда Касационог, коју је у општој својој седници донео и која глаои: да иредседтци оиштински нису криви, што нису иуштали иредседиике бирачких одбора, без објаве надлежне власти. Кад то наводим, допустите ми да наведем још нешто, што не утиче толико на расправу ствари, а што сам дужан себе радн

да наведем. Наведено је тамо да су разјурени председници бирачвих одбора са београдске станице. Изјављујем да ја за то дело нисам знао. Онако исто вао што каваљерсви признајем иред вама све што је моје, тако исто хоћу да ми се верује да ово није моје. Господа, која су била у том непријатном положају да буду спреч*ена да не иду на своју дужносг, најбоље знају да нисам био ту; а та господа биће сведоци, Др. Мпл. Миловановић, Љ. Живвовић и други, да они, кад им је учињена та ненравда, нису долазили мени да се жале, него су ишли намесницима и минисгру цредседнику, таво да у том тренугву нисам им ни могао дати задовол.ења. Учинпо сам оно, што сам дужан био да учиним, послао сам на извештај полициској власги; а кад сам казао „на извештај," то сви људи, воји знају шта је ванцеларија и како се канцеларијсви послови врше, знаће да је то један ванцеларијсви израз, на осиову кога после може министар да решава целу ствар. Тачка УП очтужбе, да сам ја издао један шифрован раснпс, којим сам погазпо закон о телеграфу, такве је прпроде, да бих ја сматрао испод достојанства свога да на то одговарам. Господо, износи се, наводи се, да сам ја унотребљавао неку гаифру, међу тим не тврди се да је нађена оригинална шифра моја. Ја изјављујем, да за ту депешу не знам, а изјављујем тако исто, да је врло оиасно по норедак у земљи, ио личну слободу појединаца и министара. — а и њима је дужна земља да да гарантије за личну слободу, — ако би се шифроване депеше ио нантљикаиа употребљавале за доказ иротив министара. нарочито, кад један министар надне, а други ако хоће да му се свети, да се на основу речника, који му је у рукама, откуца и исфабривује каква вомпромитирајућа депеша. Ја се сећам, да је против г. Гарашанина употребљавана нека с .1И1на депеша, воја је била ове садржине: „одобравам ваш предлог, извршите што пре". Та депеша хтела је да се навеже и да се употребп иротиву г. Гарашина, да је наредио начелпиву пиротском да убије. Госиодо, ја не знам је ли било иовушаја да се г. Гарашанин за то оптужује, али ја сматрам за дужност да одам правду онима, који га нису оптужили. Јер аво би се то узело, онда велим, да нико ни од вас ни од министара ннје сигуран, јер то би био опасин иут иодваљикања и набацивања; јер свака влада кад сиђе, влада која дође може да каже телеграфисти да учини што хоће — а ви знате какви су наши чиновницп и да сваки иде за хлебом, и сваки може да испреде и откуца на иантљиву, какву хоће деиешу и онда ето вам доказа за оитужбу. То је све, што сам имао на ову тачку оптужбе да одговорим. То у исто време нека буде генерална изјава моја за све шифре, за све доказе, који су на основу шифара из телеграфских иантљива уиогребљени, а ја знам где су те пангљике и на који начин добављене. Ирелазим, господо, на осми део оитужбе, којп је подељен у две тачке и којим се тврди, да сам крив за то што је војска стајала у мобилном стању, и за то, што је, са мојим знањем и одобрењем, унотребљена, у циљу да се њоме утиче на изборе, чиме сам иовредио чл. 147 изборног закона. Једна ствар претходно треба с пажњом да се расветли, а то је погрешна поставка у овој тачки оптужбе: да се војска није могла ни смела употребљавати на ствари, на које је употребљена. То је погрешно разумевање задатка војске у томе, што се каже да она служи само „за одбрану земље" а међу тим ио § 1 закона о устројству војске, она је у исто време и „ иотиора законитости и . Мој поштовани друг, г. Богићевић, својом писменом изјавом одговориоје на ову ствар и за мене и за се поглавито с тога, што је војска стојала под његовом управом. Он каже да су сами команданги давали војску: у Ласову, Волу.јаку, Смедереву, Горачићу, Велој Реци, Катуну, Белици, Чубру, Вруснику, Пуковцу, Баљинцу, Голупцу, Планиници, Топоници и Малчи, а негде, казао је он: „давата је војска ио наредби мојој (министра војног)". Кад бих госиодо, ја био, кукавица, ја бих могао да кажем ово: па Министар војни одговорио вам је, да је војска уиотребљавана или ио наредби његовој, или на захтев над-