Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА

ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА

ДРЖАВИА ПГГАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШГАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМђР ПЕТРОВИТ^

БРОЈ Ј39

ОРЕДА 14 ЈУ1А 1893

ГОДИНА XXI

28 САСТАНА^; 3 Јула 1803 у Београду НРЕДСЕДАВАО ПОТИРЕДСЕДНИК, Дим. Кати! СЕКРЕТАР, ЈБуба Јоксимови$ (НАСТАВАК) (0 оптужби, д-р Мил. Весннћ). Јер, господо, моје је уверен.е , да се у таквим ириливама, у којима се , цочев од 1869 годиие па до даиас, газио Устав и закоии, да се у тим прилпкама Народио Представништво користило прпродним својим нравом, да оне људе , који газе Устав , који газе законе, повуче пред суд на одговор, моје је тврдо уверење, да мојих 25 другова и ја не бисмо били у том тешком и по себи непрпјатное положају, да данас подноспмо ову оптужбу. Ја не бих дошао у тај на првом погледу незгодаи положај, да оптужу.јем овде г.г. чланове бпвшег кабпнета г. Јована Авакумовића. И заиста је сама нрошлост иашег јавпог живота једина могла бити основ заблудама, да се и поред нашег новог Устава од 1888 године може владати самовољно без ослонца у народу п његовои представнншту. Наша доскорашња — допустите ми израз нолутанска уставност могла је једино навести г г. оптужене министре да тврде, да ми тужиоци чипимо неправду н.иховој прошлости, кад их тужимо за противуставности, противзаконитости, које су учпнили кад су пзишли са својим часпим програмом, чиме су, мнсле, „заслужили прпзнање отаџбине." Зао је удес за г.г. оптужене министре баш у томе, што они нису били свесни онога, пгго је за свакога јасно, а то је начело, да је најпре требало уставнпм, законитим путем добити народно новерење и створити већину у народу, па онда тек изводпти програм (Одобравање). Та заблуда је навела и самог г. Рнбарца, који је нп завршетку свога говора хтео да употреби тако једну тешку батерпју у науди о уставном праву и пар. 1ментарности, као што је Џон Стјуарт Миљ. Доказнвати, какс свака влада има права очекпвати, да јој се верује, да ће она извршити свој програм и да ће бити уставна, то је, господо, једно у основи са свим погрешно схватање мисли Џона СтЈуарта Миља. Кад би тај Џон Стјуарт Миљ могао доћи у иашу средину, кад би био у томе положају да разуме оно, што ми решавамо п да схвати суштину свих прилика, свих догађаја, који су претходпли овој оптужби и њеној одбрани од стране пређашњих министара, он би не-

миновно морао доћи на то, да се одрече сам сво.је мисли, кад се она може тако да разуме (Одобравапе). Ако би се допустпло аргуменгисање г. оптуженог министра, које сам навео из његовог одговора на оптужбу, онда би оно могло подсетиги — на злочннца, који убпја жртву, да јој после може запалнти свећу. (Такојје). Није истина господо, ја то одбијам — одбнјам и од својих другова нотписпика на овој оптужби, да ми оптужујемо г. г. члазове кабинета Авакумовићевог за то што они, као што се изволео изразити сам г. Авакумовић, нису радилп онако, „како је хтела опозиција," већ ми то чинимо с тога, што је његов кабинет радио нротив устава и завона. Ми смо ово, мислим, јасно и фактима доказали у самој нашој оптужби. Ако Народна Скупштпна усвоји овај наш предлог опгужбе, и ако реши, да се кабпнет г. Авакумовпћа ставља под онтужбу, онда ће нстражни одбор имати довољно могућности, довољно прилике, да факта, која смо у оптужби пзнели, и која смо једва могли прибрати, у правном законском смислу речи, и ако су догађаји тако делом свету на догледу, онда ће велим гај истражни одбор бити у могућности, да све оно, што смо ми у оптужбп пзнели, потврди и да по свој прилицп донеее много пових факата, који ће ићи на то, да се нотпуно оправда свака и најмања и последња реченица наше оптужбе (Одобравање). Госнодо, после овога краткога увода, који сам сматрао да пзиесем у своје име и у име својих другова, ја ћу да пређем одмах, и ако у најкраћим потезима на саме одговоре на оптужбу г. г. оптужених министара. Ја ћу то да учиним, изјавивши најпре у име својих другова — и своје властито име, да ја то с њима заједнички чиним с тога, што ми то налаже света дужност, дужност, којом сам се заклео да вршим, кад сам је се примио и кад сам почаствован тиме, да будем народни посланик. Ја се одмах ограђујем од оних израза у одговору оптужених мпнистара, који иду на то, да онгужбу окарактеришу као дело мржн.е, као дело освете. Овде. господо, тога нема. Ја се ограђујем протпву тога и против увреда, које су овде лично против мене пале, а ограђујем се и за то, што ја лично као Миленво Веснић, ансолутно никад ништа нисам с њнма имао, а додаћу још, да чак има међу њима људи, према ко.јима ја осећам поштовање, као према пређашњим професорима и својим пређашњим претностављеним људима. Молим вас давле, да се то не изгуби из вида, да ја са својим друговима, вршим ]едну грађанску дужност. Ја се нећу задржавати, на оном што су г. г. оптужени министри говорили у уводу као одговор општи на поједине тачве оптужбе, нећу се задржаватп пи на речима појединих говорнпка, јер ћу вам признати да поред свега поштовања, које имам првма пређашњем председнику министарства г. Авакумовићу, ја његов говор, који је први саслушан сматрам за просту