Народна скупштина

СТРАНА 226

НАРОДНА СКУПШТИНА , ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

антиципацију онога, што је у заједиичком одговору на оптужбу казаио. Ја се не могу задржавати на свима детаљима говора г. Рпбарца с тога, што је он, као што ћете и ви признати, врло често излетао у околину, по којој ја не ногу нити сматрам за дужност да га тражим. Допустите ми да се ја ограничим за сад, задржавајући право да доцније на ново говорим о овом нитању, да се ја сада ограничпм на главније тачке из одговора г. г. оптужених министара. На прву тачку наше оптужбе г. г. минпстри одговорили су да су били у праву да одложе и распусте Скупттину счога, што су они то радилн у пме круне и са њеним потписом. Ми смо, господо, у оптужби тврдили, а ја то тврднм и данас, да од смртп поко.јнога генерала Протпћа. па до нрвог аирила у Србији није било круне, у Србији није бнло потпуно уставног фактора, који се у Уставу нодразумева под именом Круне (Тако је). Устав зна за круну у лицу владаоца, и за представљену круиу у лицу три намесника; Устав зна за случај да од та три намесника један може одсуствовати, али да може одсуствовати с тим ограничењем, да ои да иуномо&ије својим друговима, да они, како у своје име, тако и у његово, пуноважно могу отправљати државне послове, да они како у своје тако и у његово име могу вршити оне дужности и она права, која се подразумевају у Уставу под правима круне и која су у власти само потпунога намесништва. Устав наш не зна за два намесннка, и то му нпко не може подметнути. Истпна је, да у чл. 71 Устава, на који смо се ми позвали у оптужби, и који у своју корист хоће да употребе и госнода оптужени министри; истина је, да је у том члану предвиђен случај смрти једног Краљевског Намесиика. Али, господо, одмах у првој алинеји, у првом ступцу тога члана каже и ово: „У случају да који члан намесништва умре или тако оболи да по уверењу три лекара, које Државни Савет одреди, на иозив она друга два намеснпка и у договору са њима, не би могао више ннкако своју дужност вршити, или најзад ако да оставку, друга ће два намесника отправљати државне послове до првог састанка Народие Скупштине, која бира трећег намесника." Господо! Овде међу нама има добрих научара, политичара са прошлогаћу државнпка и правника, али чак ни то није потребно, па да се разуме да овај израз „ отирављати " не значи то исто, што и вршити потпуно уставну власг оног уставног фактора, ксји се у овом члану подразуиева. Отправљати значи иривремено вршити послове у име правог фактора, иривремено вршиги само текуће послове, који не трпе одлагања свакодневне — да се тако изразим — иотребе у животу државном. (Тако је), Отирављати значи само то, а никако не значи: вршпти послове круне иуноважно, исто онако, као кад би била три уставом предвиђена намесника, илн онај случај, кад она двојица г,рше ту дужност са унапред датпм пристанком трећег намесника. (Тако је). Господа оптужени министрн, нашли су за нужно, да се у свом говору позову на 3 тач. 71 чл. устава. Ја не разумем зашто се на њу позивају. Она гласи овако : „ у свакој од ових ирплика обнародоваће се одмах узрок, са којег ће само два намесника отнрављати власт Краљевску." Према томе, господо, гледиште, које је заступљено у оптужби, и гледиште, које ја сматрам за част да заступам, овде пред вама; гледиште, које је по мом скромном уверењу једиио правилно, једино уставпо, једино законско то је: да та два намесника отправљају у нме Круне државне послове само дотле, докле се не дође у могућност, уставом предвиђену, да се то намесништво поиуни (Тако је), да оно дође на ново у свој нормални положај (Тако је). Ја, господо, тврдим и да никога — (подвлачећи ову реч) — да ннкога нећу наћи, који би мислио, да се избор трећег намесника може одлагати чак и уз извесна адвокатска тумачења устава. Народна Скупштина имала је да избере трећег намесника; г. Пашићев кабинет, којп је претходио кабинету г. Авакумовићевом, предлагао је господи Краљевским Намесницима да они сазову Народну Скулштину, да се сврше два посла:

да се расправн, да се реши трговачки уговор са Аустро-Угарском, и да се у исто вроме, кад се већ Скушнтина састане, избере трећи намеснпк, те да се тако изађе из тога абпормалиог стања, у ком се држава налазпла. Може се иребацивати, а ја то не ћу ни да браним, кабннегу, г. Пашнћевом, што он пије поднео предлог госноди Намесннцпма одмах , на неколико дана после смрти Краљевског Намесника пок. ђенерала Протића, што тај посао није одмах ни извршен. Колико сам ја обавештен, узрок је за то, (и ако је кратко одлагање таквог захтева факт кабпнета Папшћевог) бно у томе птто је имдо, да се у најкраћем року изврши трговачки уговор са Аустро Угарском, што је но том са свим природно, да се онда Скушптпна већ саиа по себи ради тога сазове, по шго је већ п ранијим решењем рок трговачком уговору био продужен до краја јапуара, и да се, по што се сврше сви послови, који су бпли потребни, те да се спреми све, да нов уговор ступи у живот. Кад су господа огггужени министри ступпли на уираву земаљску 9 августа, онда су они већ прецизно у свом — да га назовем — службеном органу изјавили, како је неопходно потребио, да се извршн апел на народ. И кад су дошлн на владу, они су тај свој долазак правдали пред странии кореспондентима, да онп хоће да изврше стога, што Круна мисли, има узрова да верује, да влада, чији је кабинет Авакумовић сменио, не ужива вшпе иоверење у земљи. Госппдо, кад једна влада долази са таквим програмо.м, та влада може доћи, кад њој Устав не забрањује; алн кад је то протпв духз уставног, онда је и њој прва дужност, да одмах дотични посао изврши и у оном року, који је уставом прописан и који не сме избећп. Господо, оптужени министри правдају се за одлагање Скупштине и после I новембра тиме, шго је кабннет, којп је. њима нретходио прошле године, такође одложио Скушптину. Колико пма извештачености у томе акту, у одбранп на оптужбу впдећете из тога факта, — и ако то изгледа на први поглед ситница, — да су оптужени министрп удешавали, да своја одлагања Скупштпне одређују и скроје према пстом датуму, према којем је то учинио и кабинет, који им је претходио. Међутим, ГХредседник њиховог кабинета, г. Авакумовић интерпелисао је 1891 године председника, г. Пашића за одлагање Скупштине од 1 новембра до 29 децембра, и онда је он у седници од 30 Децембра 1891 године у својој интерпелацији казао ово: „Нико нема права Скушитину, ма којим начином снречити у вршењу тога права, те да се она састане 1 новембра сваке године, како је то предвиђено у члану 102 Устава." Даље је додао: „Ко то уради, тај је повредио Устав-" Господо, ја жалнм што морам да изразим своје мишљење, које не иде у прилог уставних појмова господе оптужених миннстара, нарочито правника у њнховој средини; ја сматрам за дужност да то изразим с тога, што су они у одбранп својој, да би ослабили дејство оптужбе, припгли средствима, која апосолутно не дају ни једном јавном човеку, а најмаље правнику, најмање таквим правницима, који претендују да уживају пзвестан правни аукторитет код нас. Господа оптужени у своме одговору кажу, како и Иредседник француске републике има право да одлаже Скушитину. Да, госиодо, председник француске републике је уставни поглавар земље, он има то право не само у француској републпци, пего у свима републикама, у којима им је то право уставом дато. То цраво, које има уставнн владалац у другпм земљама, не могу захтевати, не могу тврдпти да имају непотпуни краљевски Намесници. (Чује се: тако је). Господа оптужени у својим одговорима трудили су се како било, да ослабе ефекат саме оптужбе; они су се позвали на лример из блиске нам, пријатељске Грчке, и казали нам, како је то са свим обична ствар, да у случају, кад Круна нема више поверења према влади, која је код ње, да има права, да користи прерогативом, коју јој даје Устав; да има права да образује владу, коју за сходно нађе, у тој намери да се пзврши апел на народ. Против тога и ми, који смо под-