Народна скупштина

28 САСТАНАК — 5 ЈУЛА

СТРАНА 227

нели тужбу, немамо нпшта; то је право Круне, тнм правом може Круиа да се користи. Али у Грчкој је грчии краљ уставни владалац; оп је доиста поверпо владу људима, који нису бпли у странци, која је у Народном Нредставништву имала већину, али је он то учинио у искл,учивој намери, да доиста чини апел на народ. Да је то у тој намерп учињено, доказ је то, што је тај апел извршен у најдааћем року п што је влада, која је извршила апел, повукла се онога тренутка са управе земаљске, кад је тај специјалаи задатак извршила и кад за себе није добила већину у Народпом Представнишгву. (Чује се: она је била неутрална). На такав пример, као и на раније, оптужени дакле, нису се могли позивати у својој одбрани. Према озоме, ја мислим, да са пуно права са вама заједно могу пзвести закључак : да су сви разлози, који су изнети у одбрану на нашу оитужбу на ову ирву тачку, сувмше слабн, и да ни уколико нису у стању да потру оно, што је у првој тачци оптужбе изражено. Ја вас молим, а држим да ћете се и вп са мном сложити, да су господа оптуженн министри за ову прву тачку оптужбе криви поред свих својих одговора. (Чује се: криви су). Господо, ја се ограничавам да будем шго краћп и одмах ирелазим на другу тачку. Ја ћу у овој тачки бити врло кра так, баш с тога, што су оптужени у своле одговору на њу били веома дугачкп и ошппрни п што минисгар унутраш. дела, онтужени г. Рпбарац, К1Д се бранио од ње, није навео ни једног разлога. Та околност, што су опгужени министрп нашли за потребно, да на ову нашу најкраћу тачку оптужбе одговоре најдуже, биће за вас све и свакога, који гледа критички на ствари, јасно, да и они сами налазе, колико је и како јако повређен Устав тиме, шго се на упражњено место једног народног посланпка, ннје расппсхо нов избор. Господа опгужени мннпстри н министар унутраш. дела бране се тиме, што је, веле, Народна Скупштииа позваиа, да утврди, кад је празно место кога посланика, и да она треба да учпни нредставку мпнпстру унутр. дела, а овој да нареди избор за упражњено место иосланнчко. Истина је, да ио извесном члану изборног закона етоји одредба, да Народна Скупштина извести министра унутрашњих дела о упражњењу каквог посланичког места, и да према томе онда мпнистар наређује избор. То је истпна у случајевнма, који долазе у тренугцима, кадјеНародна Скупштпна на окупу; то је истпна нарочито у случајевима, где имају било оставком или пошпитењем нзбора да се врше иакнадни изборп Али то се ни у колико не може узети за елучај, кад један народни посланик, на чпјој листи никога вшие иема, умре, кад се његова смрт огласн и у службеном државном органу, а сваки чиновник и министар дужаи је да чита службенн орган, ако не чита он је за то крив, — кад се дакле утврди и у службеном органу, да је један посланик умро, — у таквом случају јасно је, да министар нема ништа да чека, он има да слуша изричну одредбу чл. 101 устава, и да према томе иареди избор. Ако то не учини, он се грешн о Устав и изборни закон. Господа оптужени министрп мислили су, да ће за себе придобити симпатије Народног Нредставништва, ако у својој одбрани на оптужбу буду често употребилп фразу, како треба штититп права народног суверенитета. Господо, ја мислим да у овом случају штићење народног суверенптета баш састоји се у томе, да се чини све што је у дужности и могућностп дотичних фактора, да се тај народнп суверенптет ставп у могућност, да својој дужности потпуно одговори, а то ће се учпнпти само онда, кад се и у том случају, кад се једно место уцразни, нареди нов пзбор, и кад се потрудп да Народно Преставништво никад не буде непотпуно. А о чувању сувереннтета Народног Престлвнпштва, ја мнс.шм да најмање имају арава и разлога, да говоре људи, који су на оптужби овде пред нама. (чује се: врло добро.) Ја нрелазим, господо, на трећу тачку оптужбе, и с тога што је она врло јасна, што у њој не може бити никаквог адвоцирања, никаквог извлачења ни десно ни лево, зато што је она тако јасна, ја ћу с њом да будем врло кратак. Решењем

од 31 Марта прошле годпне Скупштиаа је закључила, да се постојећп трговачки уговор има продужити до 31 Децембра 1892 год. Народпа Скупштина, чинећи то, хтела је да за себе сачува : да нивоме не иснусти, да никоме не да јсдно драгоцено право, једно битно уставно право, ио коме само она и једино она, н нико друго ие може решавати о трговинским уговорпма. (Чује се: тако је, врло добро). Народна Скупштина учинила је то, и г.г. оитужени миипстри хоће из тога врло погрешним путем да закључе, како је тиме Народна Скупштпна изразила жељу да се нродужи иостојеће уговорно стање. То је апсолутно погрешно тумачење, које не може наћп никаквог ослонца у Уставу. Нама је чак овде добачено и напоменуто, како је п влада немачка, и ако у Немачкој парламенат пије на окупу, продужила са нама уговор, и како бп сад требали Немци да повуку генерала Капривија на одговор. Г. Авакумовпћ по свој прилици рекао је то, тек да се рекне; јер баш с тога, што парламенат немачки није био на окупу, баш с тога у овој привременој конвенцијп са Немачком ми нпсмо моглп да добијемо, нама генерал Канрпви као уставни министар није могао да да оно, што у Немачкој може само Скуиштина да да. И из тога долази друга лекција, да је генерал Каприви пао на изборнма, којп су се извршпли у Немачкој, ко бп нам могао јамчити, да се н немачкп парламенат не бп послужио својим правом да и таквог министра, генерала Капривп-а, повуче на оитуженачку клупу. Најпосле, госпо ,10, што се тиче продужења, треба бити на чисто и с тпм, да Скуиштина може продужити, Скуаштина може решпги, она на то има права по Уставу; влада то не може. Нама је нребачено и то овде, п ја овде нећу никако да бранпм и заступам оптужбу, али је оитужби пребачено, како је влада од 1 Априла погазпла такође Устав, његов члан 17 5, кад је наредила, да буџет, који је дотле важио, пма да важи даље још и за месец Мај и Јуни. Ја, господо, мислим да није потребно да наномињем нпкоме овде дајевлада, која је то учиинла, била у таквим ириликама, да, аасолутно, ја подвлачим реч: апсолутно, није било никаквог другог излаза из стања, које је приуготовљавано нротив воље народне до 1 ог односно 2-ог Аирпла. Избори се ни ио изборнои закону ни по уставу нису могли раније извршити, а никоме ппје могло пастп на памет да ради у овом светом Дому са једном Скупштпном, која је онако изиграла скупштпнска права, као што је то учинпла она назови Скупштина, која је изишла из избора од 25 Фебруара. (Чујеее: такоје). Господо, излази још један други закључак, да се госдода оитужепи министри не могу никако заклањати за оно, што се после њих десило, јер ко нам јамчи, да у случају да влада од 1 Анрила иије добила поверење на изборпма у земљи, да та влада не би овде на том истом месту нред онима, који би дошли у Скупштииу, одговарала но Уставу и законима као што треба да одговара кабинет г. Јована Авакумовића (Одобравање). Повреда чл. 52 Устава, по мом мишљењу, нема никакве иотребе да се доказује. Ја ћу овде додати још само толико, да приаоге, којн не пду никако у корист оправдања г. г. оптуженпх министара, те прилоге они не демантују ничим, него само мпсле, да за то не треба да Оуду кажњени. Ја прелазим на 4 тачку оптужбе. У њој ћу ја такође битн врло кратак. Познато је, да су наш Устав и закони, који су из њега нзпшли, учврстили да је Државни Савет, касациона адмпиистративна власт за све админнстративне послове у земљи, то је пзван разговора, пзван сваке дпскусије То је у осталом освештано и практиком, коју је затекао кабинет Авакумовића, коју је загекао његов члан и мпнистар унутрашњих дела г. Стојан Рпбарац. И, господо, кад је Касациона власт решила нешто у извесним пптањима, онда бих ја хтео да ми каже не правник, не један бив. министар нравде, него један политички и правни букварац; ко има права, ко сме да се усуди да решење таквог Касационог тела сам уништи, да их он из,опачава, да их он утамањује п да му даје нротивзакони и нротивуставнп правац ?