Народна скупштина

СТРАНА 228

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Истииа је, господо, и ја сам дознао, и ми смо дознали, који смо потписали оптужбу, да је било случајева, да је Државни Савет нрпмао пзвесне тужбе, пзвесна акта путем, који вије бпо предвиђен законом, алп, господо, кад је Државни Савет то чинио, он је, по мом тврдом и дубоком убеђењу, вршпо једну своју дужност, и он ју је вршио онда, кад су онп фактори који су позванн и Уставом и законима, да га у томе помажу, кад су ти факторп злонамерно одрекли ту иомоћ. (Одобравање). Поменули су овде, а нарочито министар унутр. дела поменуо је о скуповпма и зборовима али разуме се у своју одбрану, и ја му то не замерам, он је поменуо оно што је њему у прилог ишло. Међу тим нпје хтео да помене и такве случајеве, у којима су његови чиновпици и капетани држалп ио срезовима зборове и па њима чптали програм владин, на су онда ту прилику унотребилп ти исти чиновници да изврше акт изјаве неповерења, па су се дотле заборавили, да су н они самп нотписивалп акт неиоверења. И минпстар унутрашњих дела није хтео против таквпх чиновника нп прстом да макне, а камо ли да пх казни (Одобравање) Има таквих случајева, које би морао дуго до набрајам. Ја мислим да је Државни Савет био нозван, п да би се огрешио о своју дужност, кад не би чинио оно што је допста чинио. Господо, ја прелазим одма на тач. 5. И ова тачка, као што знате, има неколико одељака Ја ћу и у њој бити кратак с тога, што ја налазпм да су наши аргументи у оптужби тако Јаки, да их не може одбранити ни одговор миннстра унутр. дела ни њихова заједничка одбрана. Ја ћу бити дакле и у њој врло кратак већ и с тога, што ће многи други говорити и што ћу пмати тада прилике да надокпадгш опо, што би ми се сад могло измаћи. Ми смо се у оптужби тужили, да је оптужени министар унутр. дела са својпм органима, који су припадали његовој странци, чинио да грађанима, који су ноказали воље и енергије и чврсту жељу, да се ослободе режима од 9 Августа, да се дакле таквпм грађанима да што мање бнрачких карата п да такве грађане што је више могуће спречи у употреби њиховог законог и уставног права, и да учини што је више могуће, ге да њихови нолитичкп пријатељи дођу да што више гласају, како би озаконпо оно, што ни он сам нпје могао да ради по Уставу, како би и пред јавнпм мнењем, и пред Уставом и пред народом, и иред савешћу својом и својих пријатеља могао да оиравда д,олазак свој и својих при јатеља на управу земаљску, и како би могао у псто време да се извуче испод одговорности, која би неминовно за тим дошла. За доказ тога, да је таква тврдња наше оптужбе неиравда и неоиравдана, г. оитужени министар навео је, како изборна статистика показује, да тога снречавања није било. Господо, тај аргуменат бпвшп мипистра унутр. дела г. Рибарац није могао уиотребити, а није га могао употребпти за шго? Из иростог и искључивог разлога, штоје великп број грађана, који су потегли сву своју снагу, који су се пз петпих жила упели, који су били готови да жртвују све што један поштен човек, свестан својих права и дужностн, жртвоватп може (јер сматрам, да је бирачко право у исто време и дужност), да су такви грађани учпнпли све, против свих препрека и препона на биралишту, п кад се све то узме у обзпр, онда ово тврђење и правдање г. оптуженога министра не може ни како издржати критпву. Ја не могу да се упуштам у одбрану свих минпстара, а нарочито оптуженог мин. ун. дела г. Рибарца, јер бих вас морао дуго мори.и — задржавати, јер има много стварн, које треба побити, а није нх нп тешко побити. Али ћу вам навестп, ради примера, једну сптниду, која карактерише озбиљност, са којом се одговара на оптужбу, Г. оитужепи министар унутр. дела, којп је бпо неколико годпна послапик и седео на овим клупама, који је толико година адвокат, који је бпо полицијскн чиновник, а но свој прилици и судскп чиновпик, тврди да општински суд има право, да тражи бпрачке карте по нлаћеном порезу, по књизи нлаћене порезе. Господо, ја немам нотребе да вама свима, који познајете изборни закон, доказујем, какоје овако једно тврђење апсолутно неосновано. Бпрачке карте тражи општински с. д према азбучном бирачком

списку и ни према чем другом. (Тако је). Нико нема права да такву једну одредбу, која је унета у- закон у искључивој тежњп да злјемчн с једпе стране право својпх грађаиа, да до ггоследњег тренутка изврше своју грађанску дужност, да се одазову својим грађапскнм дужностима и оду на биралиште. та одредба, која је дак^е с једне стране потекла из те тежње, да ^е оснгура, ујамчи општннсва самоуправа, општпнска аутономнја, та одредба у изборном закону тако је јасна, да ја не налазим апсолутно за потребно да је овде наводим. Да су међу тим органи г. Рибарца, за које он нред Скуппггином одговара, чннили све, да грађани ие дођу до могућностн да се изразе у оном смислу, у коме су они тежилп, да се пзразе о режиму од 9 Августа, да су органи либералне владе чинили све, што су хтели у целој земљп, а не на једном месту, да осујете грађане у вршењу њнхових права, доказ су пебројене депеше, које су слате у Београд п појединим људима п појединим листовима и министрима, и тадашњнм краљевским намесницима, п које су биле једна јавна ствар, једна нод опаквим прилнкама, готово природпа ствар, доказ су велим толике многе депеше,' н ја вам могу једиу такву денешу навести, која, и ако нарочито не говори о томе, вндећете, како се на њу, поред све њене наивности, гледало. Т. Пашић питао је пашег друга г. Станојла Вукчевпћа, да му се јавп, којпм општинама из онога округа нису издате бирачке карте, и које су те ошнтпне. Ако се ја добро сећам, г. Пашић је учпнио то на основу уверавања, која су му дата п од стране владе н од стране надлежпих власти, да се доиста дају бирачке карте свима, који на то имају законско право Кад је доктор Станојло Вукчевић, који је пре тога био народни послпник, н који је но нашем схватању бпо то н у оном тренутку, и о коме ја немам нотребе да вам говорим, јер га сви позпајеге — кад је он послао пзвештај, у коме су именоване општине у којима нису издате бирачке карте, онда је штација телеграфска казала да се донесенн телеграм бр. 527 на основу чл. 15 закона о телеграфу задржава. И молим вас, господо, после свега овога, зар ви можете мислитп, да смо се ми од 9 августа налазили у усгавној земљи, да госнода, која су дотле ишла да тако силна, а у исто време и тако важна грађанска права ниште — зар ви можеге мислити, да ча господа нису газила Ус т ав н закон? Господо, радња је њихова протнвуставна и противзаконита с тога, што су такве наредбе потицале од органа усгавпих, што су потицале од оних уставних фактора, чињеннца, који су позвани да у првом реду одржаваЈу јавни морал у земљн. Како је од ге стране злоупотребљен сам иоложај тих фактора, доказ је најбољи онај цнркулар, к>ји је послат одавде из Веограда, којп је разаслат по целој земљи, и за који мин. ун. дела не сме да каже да није знао, јер ои мора да зна то. Ја тај циркулар имам у препису, он је био разаслат по свима судовила, н по свима општинама, а тај циркулар разносилп су државни оргаии. Нри спровођењу начелници срески упућпвали су овакво пиомо кметовима. „Кмете, Према овој паредби, коју ти уз овај акт шаљем, а која. као што видиш не зиа за шалу п мољакање иозови одмах.... н ако још кога имаш, у кога с основом сумњаш да ће дражнти, подстрекиватн п бунитн људе које каквпм обманама, иозови га с места, наредбу му саоишти, на потпис и кажи му да је одговораи за ред, а за сваки, најмањи неред биће људи најпре спетљани — повезани и похапшени". Овде нема шале. 24ЈП —93 год. "Б. Поповић, Петровац. ср. старешнна. Ево, како он гласи: Начелник среза млавског Бр. 2064. 24 Фебруара 1893 год. Петровац Хптно. Суду оаштине Ђел. Лаолске Данас пре нодне добио сам званпчан нзвештај да су услед нереда у Драгачеву, и ухваћених писама радикални првацп у Београду похапшенп као бунтовпици.