Народна скупштина

СТРАНА 240

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРВДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

време, у време пада Пашићева кабинета, ни један поменути случај, ни једну ту наведену нужду или потребу, зашга се влада до 9 августа променила, јер ток државних нослова био је у пуној спли и сназп. Између Краља и владе, у овом случају између владе и краљевског намесииштва, бар привпдно влаДала је потпуна слога; влада је имала у Скупиггини огромну већину, тако огромну да није могло доћп пнтање о поверељу Народном према њој. Па пиак се нашло разлога, да се та влада отера и да се доведу на владу они људи, који нису нмали ни 12°/ 0 представника у Скупштини. Сам тај факт, да су се таквп догађаји могли деспти у једној уставној земљи, могао нас је навести још тог часа на нитање, да ли је било у овој земљи Устава и парламентарности, у том часу. Ја сам с правом очекивао, да онтужена господа министри у одбрани својој пзнесу какав велики државни разлог, за свој непарламантаран долазак на владу — да наи предоче за то какав великп и несумњпв интерес земље, али ни мало не кријем, да сам се у том часу заднвпо господпну оитуженом министру, кад он износи разлоге, да их је довела на владу нека, до данасуцелом уставном свету нечувена потреба: „иовра&ај аартиске равнотеже ." — Право да вам кажем, ја сам се прибојавао, да ли нам оптужена господа министри, за правдање свог пепарламенгарног доласка на владу, не извале за своју одбрану какава тајна документа из архнве краљевских намесника, који су пм диктовалп да пачине парламентарну револуцију у земљп.јер у првим данима њихове појаве на влади и то је цнркулисало за разлог њихова доласка на владу. Али као што впдесмо тога ничег није бпло. Г. г. мпнистри ничпм стварним не правдају тај свој долазак 9 августа на владу, и онда, мени изгледа, да су они дошлп једино да врше своје иартизанске циљеве. Господо, ја не знам да ли има ма у којој уставној државн да долазе на владу људи без уставне већине, као што је случај код нас, што је учпнило , да Србију из уставног колосека истерају да јој омету њен правилан напредак, да погазе Устав и законе, да узбуркају ратнички целу земљу, да најпосле, нештедимице пролију и невпну крв својих грађана, — само за сигне своје партијске и властољубиве циљеве. Ја иризнајем да преовладаност једне странке може да буде опасна ио уставност у једној земљи, ако она нема довољног п правилног васпитања политичког, и пстинске љубави према Уставу и уставностн у земљи. Али, господо, доћи и уништпти поредак у земљи, начинпти преврат у целом органнзму државном, уншптити важност Уставу, суспендовати моћ законима, довести иод питање правнп поредак земље, — па чак у томе ићи тако делеко — да на све стране пљусне крв грађанска, да се поврати некака сулудаста „партизанска равногежа", то је ни внше ни мање, но сулудасто титрати се законима државним, тптрати се са поретком државним, титрати се грађанским аравима и ујемченпм законским сиокојством њиховим под сопственим кровом и на сопственом огњишту, па кад се за све то туже ти људи, кош су то све радили, и кад се тражи да се ставе под одговор иост за то све, онда, не само да оптужени миннстрп пмају толикокуражн, да кажу да су то таква питања, ирекокојих треба нрећи ћутке, цо се налази чак и у Скупштини овој људи, који мисле, да се иреко свег овог може и сме прећи са неком воликодушношћу. Има, госиодо, и ако врло ретких случајева, где долазе на владу људи и против већине народа, или пма случајева, да они, којп су се већ затекли на влади, реше се на какав и озбиљан иосгупак, и преко воље већпне, напред убеђенп, да ће то донети велике користи народу и да ће они којц то врше добити, не само ирпстанак накнадии, но и признање и хвалу свог народа за то. Тако је 1870 годипе у Немачкој радио кнез Бизмарк против воље већине народа, јер га већпна народа није разумела, па нпје хтела да му одобри кредпт ратни, са којим је кнез Бнзмарк имао да пзврши оно, ио Немачку славпо дело, дело уједињења свих Немаца, — али он је без одобрења народа учинпо зајам и објавио рат Француској, ослањајући се на војну снагу своју Одговории уредпик РаНКО ПбТрОВИ^

н нрорачуњен усиех. Али од тога часа, од кад је објавио рат, оа докле год се рат није свршио, он је са револвером у руци чекао за тастером телетрафским исход рата. И да се није бптка свршила у његову корист, он би сам и изрекао и из вршио иресуду за то над собом, и свршпо са собом онако, како свршава сваки државник на његовом месту, коме не пође за руком да оствари свој велнки задатак, ради кога је повредио Устав државни и обишао надлежну вољу народну за то питање, а не би дошао, господо, пред народ, да се брани кукавички адвокатским вицевима, као што се бране пплићари и пржпбабе, и као што се на срамоту своју бранпо бивши наш мннистар унутрашњи дела (Одобравање). И кад је кпез Бпзмарк срећно свршеним ратом оправдао своје гањаље и обилажење Устава и воље народне, он је са светлим образом изашао пред немачки народ и парламенат п добно од њега и парода, иризнање и благодарност. Господо, ја понавњам, и у нашем животу ранпјем, био је истина у форми интерпелације на крагујевачкој Скупштини 1877 оптужен један министар, гато је мимо иравила и прописа законског лиферовао за време рага извесне потребе за војску. Он се пстина никад није разметао својнм државништвом, алп је ту доиста бпо прави државник, јер се државнички браиио; п оп је од прилике, на ту иитериелацију одговорио овако: Ја сам, кад је дошла вест, да војска српска нема ни најпречих својих потреба, да је остала без олова, без одела, и других најпотребпијих срестава, ја самтражио на све стране, задужпвао сам се на све стране, али срећом, те мп иико нијс веровао, ја бих се и много више задужио, ја бих се задужио, јер сам видео, да је у томе сиас Србије. Господо, ни онда иисмо бнли чисти од партискнх страсти, па ипак, цела је Скупштпна, без разлике странака одобрида тај поступак минпстра, јер су онда бпли, за тоистпнскн државнн резони. Али данас не видимоте државне резоне. Њима су бпли резонп, да се у Србнји грађанн окивају, да се цо цичи и зими прогоне у читавим групама оковани и иовезани у ланце, као завојеваио робље туђинско, а све то само, за некакав сулудасти резон, да се иоврати „равнотежа" партијска. Ја бих, господо, сматрао да смо издајници отаџбине, кад бисмо такав злочин нропустилн, кад га не бисмо оитужили ( Тако је). Еад бм ми злочиицима, који су, без нужде и доказа те нотребе, учинилп неправду, отмицу црава и наснље над слободом целе земље, онростили и казалн им: идпте нека ;вам је просто, са каквим правом бисмо могли тражиги да се казне прости људи, који често пута несвесно учине штету пли неправду само једном човеку. — Кад је тесногрудност и властољубље почело експерпментнсати овом земљом у име државне потребе, без икакве државне, потребе и могло да доведе у онасност њен мир и снокојство у име законитости и реда, па да остане некажњено, онда ја налазим да самнм тпм ми утиремо пут за то, да нам се н у најск^ријој будућности онет понови. За то смо дужни тражпти да се кабииет бивши, који је до 1 Априла имао таквих дела, којима је иовредио Устав и закон, да мора одговарати по закону о мииистарској одговорности. Ја се овде нећу упуштати у цоједина иитања у онтужбн, али ћу ипак узгред у неколико да се дотакием одговора, којима су оптужени министри покушали да изоиаче по неке уставне одредбе и њнхов смисао, или неверио ствар у својнм одбранама изнесу. Један од оитужених миннстара казао је: „нигде у свету нема, да се један државнии оитужује за своја правничка убеђења и дела, већ за то му је казна та, што му се нзда неиоверење". То је пстппа да пма нитања, по којима државници, и ако их не изведу најсрећиијо, кривично не одговарају за њих, но их народ казнн морално, отказујући пм даље своја поверење. Али то су обични послови државни, који нзлазе из дневиог тока државнпх послова, у вршењу којнх огледа се спрема дотнчних државнпка за њихово корисно извођење. (Наставиће се)

Штампа срдсно-краљев. државне штампарије