Народна скупштина

29 САСТАНАК - 6 ЈУЛА

СТРАНА 239

је одена државничких иослова једне владе, која је имала ту но нас и Србпју несретну судбину, да овом земљом 8 месеци управља. Као год што је сви.ма државнпцима једне земље, патрпотама једног народа слатко и пријатно одати хвалу заслужним радницпма љеним, исто таво на њима лежи и дужност да осуде оно, шго мисле да није рађено у корпст народа и Отаџбине, за чије су интересе дошли да раде п за чије су интересе ноложили заклетву, да ће пх верно и савеспо заступати. Па, одазпвајући се и тој својој, ма и непријатној дужности, поднели су неколико посланика овај предлог за оптужбу бив. кабинета Авакумовпћевог, који је данас овде на претресу. Сумљпчи се, да је иоднети овај акт дело освете и неке партијске тесногрудости. Господо, ја вам свечано дајемречу име моје и мојих другова, да у целом овом питању нема ни једие трунке партиске освете, него у целом овом питању лежп тежња да повратимо снагу Уставу, да дамо силу законима у овој земљи и да поправпмо полптички и државнички морал у држави нашој, јер где ових услова нема, ту нема напретка п мира у земљи, ту нема реда, ту није сигуран нпко на чем леже, на чем освиће. Господо, развпјати теорије о некаквој осветољубивостп и партијској мржњи п тесногрудости, после преживелих 8 месеци мучннх и тешкпх, јадних и крвавих, не може се данас ничпм да правда. Ја вам искрено исповедам, кад бпх овде стајао независно од свакпх обавеза мојих иосланичкпх, кад не бих имао да дам рачуна о савести и дужности посланичкој, када не бпх и у овом питању водпо рачуна о заклетвн мојој посланичкој, ја бих првн могао да пређем преко овог нитања равнодушно, и верујте ми, то бп ми лравило и неку врсту задовољства,—само кад би оно бпло иезависно од свега, искључна својина моје лпчне добре воље, и кад не бих видео, да у овом питању лежп клица опасности оног крвавог стања, које смо сви осудили и које стање никакав искрен ирпјагељ ове земље не жели да се поврати, — ја бих био најиздашнпји у милосрђу и великодушности. Али, господо, питање ово није својипа наше добре воље, но је ствар наше посланичке заклетве и наше посланпчке савести п дужности. (Чује се: тако је.). Господо, и да је ово ирви догађај, да се озго атакује на права народна, и да се за то пролива крв народа, да падају невине жртве од народа за одбрану законитости и нрава народних, која му се ндиадају баш од оних, чијем су чувању и одбрани она повзрена, — ја бих можда ипак могао зажмурети пред овим догађајем и казатп: десило се, нека је просто, и чуваћемо Србију у будуће. Али, господо, двадесет и пет година нашег уставног жпвота из дана у дан понавља се атав иа права народна и то, оиет понављам, систематскп се понавља атак и јуриш на права народна озго од људи, чпјем с старању, чијој су дужности и чијој су заклетви она предата и поверена на чување. — Изгледа ми, до данас све, да су у овој земљи, закони писани ради форме и параде, јер они који су писали законе и позванп да их чувају, они су их први газили, и изгледа, да они којн су давали законе за земљу, нису давали их за то, да их поштују и пзвршују него да парадпрају пред страним светом са законима, а да се у земљи, злом применом њиховом, служе против најбитнијпх интереса своје државе и свога народа, И мени се чини, да је крајње време стати на пут тим, већ одомаћеним код нас, злим навикама. Па ко је оида први позван да штити закон, ако инје оцај који их даје. И ја бих вас иозвао и упитао: да ли се прелажењем преко овог очпгледног гажења Устава и закона повраћа моћ закона и утврђује мир и сиокојство у земљи? И ако ме, господо, убедите да се тим путем то ради, ја сам готов по предлогу г. Гарашанина да поценам овај акт оптужбе против бив. кабинета, и пружим руку измирења, ако је то пут измирења, да се Устав гази и да се крв пролпва и да за то нема суда ни одговорности. Ја могу само жалити, госиодо, што је радикалној странци суђеио да кад год долази у овај дом, да долази са инвалпдима, који су задобпјали ране од мучког непријатеља из нотаје. Пре неколпко, не нуне 3 године, Тодор Радоваиовић наш друг скупшгински дошао је у овај дом са уставног биралишта

као инвалид, а сад нам седи овде рањен Милош Вогдановић, само за то, што је некоме бпло но вољи да сузбија иоверење народно прибрано око тога човека, који нпје имао срећу да се допада унравницима земље нз прошле владавине. Па, господо, кажите сами, да ли ми, другови тих људи, можемо допустити и равнодушно гледати, да сваког дана иовећавдмо број тих рањеника у овом дому, који престављају истинску вољу и тежњу народа, или да дозволимо, да се овде шаљу они, којићелажно и пздајничкп да га преставл>ају. Господо! Ако пе зајемчимо нотпуну слободу избора; ако је неосигурамо строгошћу и снагом закона државнпх, ја вам опет понављам, — мп, или ћемо све више и више гледати у будуће рањеника са биралишта на овим клупама, нли ће најпосле воља народна, уставом и законом загарантована — у изборном питању подлећи само вољи власничкој, и тако скренути наш уставнн жпвот са правилног пута. Мп смо господо позваии да то спречимо, а спречићемо само тада, кад сви, који покушају да у овоме газе закои и Устав, осете за то сву тежину, моћ и оштрпну закона и закопске одговорности. На иослетку, господо, да ова онтужба није нпкаква партизаиска освета нитп тесногрудост наша доказ је и у томе, што су већ три дана иротекла до сада у нретресу по овом питању, и Скупштина мирно и хладно слуша одбрану оитужепих минпстара, — слуша их мирио чак и тада, када се један од господе онтужених министара са својим одговором толико заборавио, да је у свом говору недостојно увредио и два посланика са своје оптуженичке клупе, — па инак је Скупштпнг и преко тога, својом великодушношћу, и можда излишном трпљивошћу мирно прешла и даљо саслушала до крајњих граница стрпљења оптужене министре. А ја вас позпвам, госнодо, којп сумњичите нашу објективност у овом пнтању, да се то догодило у ком другом иарламентујевропском, да ли би се, и увреда посланика са клуне оитуженог министра могла тако великодушно прећутатп, и да лн пе би тамо дошло и до свандала. То, господо, ннје мала ствар, кад један оптужени министар, седећи на оптуженичкој клупи, вређа носланике Веснића и Дединца без пкаква датог му повода, осим чисто по срџбн, која је са свим својствена томе непристојном месту, на коме је седео оптуженп г. министар. Мени се чини, да је ту требало свестп господипа у гранпце учтивостп, а не да се размеће и вређа достојанство онпх, којп седе на носланичкој клупи са поверењем п љубављу народа свог. То је, господо, доказ, да овде није било нити у овом пигаљу има наргизанске освете нити тесногрудости, јер да је тога било, тај би господин нашао други можда пут у том моменту да изађе из Скупштине, и мучно да би потревно врата, на која је ушао. Али ми смо, господо, ценпли иоложај наш, п саслушали смо мпрно и достојанствено господу оптужене министре ; ми смо читали вакоје велики део јевропске шгампе дигао вику, да је ово акт иартизанске тесногрудости. Ја, господо, не замерам то јевропској штампи, јер она није довољно посвећена у наше унутарње стање и прилике, њу српска журналистика у велпком делу дрско обмањује, она није посила оно што је носг.о сриски народ на својим леђима п души за прошлих 8 месеци либералне владавине, она није била очевидац оних призора п догађаја, воје смо ми доживели (Одобравање). Али кад се у овом делу, и после таквпх догађаја може наћп разлога, да се таквим деллма, воја су се десила као можда једпиствен иојав у уставпој земљи, за иоследњи век у цело! Јевропи, може овде да говори о некаквој платонско! великодуишости, мени се, господо, чинп да би то онда бло пут деморалпзанпје, и даље крчење и утирање пута да се то стање чешће јавља у нашој држави. Пођимо од првога дана, вад је засновано стање, које онтужујемо ; Какве су потребе биле да се изазове промепа владе 9 августа? У целом уставном и нарламентарном свету зна се, да се владе мењају онда, кад изгубе своју већпну у народу н то се путем избора констатује ; кад учиие кавав фијаско у државној нолитици спољној пли унутарњој, кад се десе какве нзванредне нотрсбе и заплети и собом изазову иад кабпнета, који има већнну скунштинску. Ја нисам могао да видим у то