Народна скупштина

СТРАНА 238

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ие случајно у каквом новпнар. чланку, у каквом напису, него еге то иснисали у вашем најсвечанијем акту, који је кама било суђено да као први акт поднееете Његовом Величанству Краљу. И ако сге ви ове речп од збнље у адресу унелн; ако јс ово у нстини ваше озбиљно уверење, ако је влада, која је ове речп чула и саслушала без преговора, то као ваше истииско уверење и нримила, онда дозволите ми, да вам кажеи, да бн ии веома чудновато пзгледали, да би веома незгодиа сенка нала и на вашу самосталност, и на вашу озбиљиост н на вашу полнтичку моралност, ако бисте се задржалн само на овоме, што сте овде исписали. Али ви ћете ми рећи: па ио коме се то закону тужи н суди. То се и тужи и суди по истом закону но истом постунку, код истога суда, по коме се судн свима узурпаторима п веленздајитЈ,има, ио коме бп се судило и менп н вама, кад бнсмо посталп велепздајиици и узурнатори. И ако је вама збнља стало до тога, да ово што сте нсписали, не буде иразно разметање, да не буде новинарска фразеологпја, онда вам не остаје ништа друго, рего да ви, којп сте ово исписали, позовете владу, да учппи што јој је дужност да учини према законпма, којц од вајкада постоје за ову врсту тако велпкнх простих злочпна, ато је да иследну власт упутн на њен даљи законскп рад. Опужујући намесништво ви бнсте онтужилп сва гажења устава, која су се нод намесништвом десила п онда би с тога гледишта задовол.нли иравду: а оснм тога задовољнлп бисте и државни разлог, јер ћете моралисатц оне, код којих би се још могло наћн ирохтева да и даље земљу нотресају у цели сгварања новнх намеснпштава. У пстини да вам речем, ми бисмо се напредњацн добро промпслили, цре него што бисмо ово нанисалн; промнслплн бисмо се н два н трн п четирн пута; али кад бисмо се решилп, да то напншемо н кад бисмо то написалн, верујте на моју ноштену реч, овако бисмо учинпли и ннкако другачије. Нн једним од ових иутева, које вам ја пред.ижем ви иећете да ударите, јер вн цмате субјекшвиих разлога, а нмате могућностн да се ирема њпма одређујете п управљате. Алп, доиустпте, мн да прн крају мога говора пзговорнм још неколпко речи, зарад умирења савестн св је и зарад тога да сгечем уверења да сам одговорио дужности, коју мц је налагала у овом моменту моја савесг н место, иа коме сам. Силазећп са терена оптужаба, осем овог пуга, којн вам је у оитужбн уназан, осем ова два аачнна, које сам вам нмао част изнетп и на које вн нећете да пристанете; снлазећи, дакле, са терена оптужаба, има, господо, још један пут. И, ако ми о^ећамо у себн могућносгп н снаге, да се узнесемо изнад сваве застрањеноста, аво осећамо могућносг п снаге да исиред онога што желиио иставимо оно, што Србијп треба, ако то хоћемо п можемо, допсга нма једаи иут, п то најправијп и најнространији цут најпосгојанији и највеличанственији — и, ако тако могу рећи најцлеменигнји, а то је, да се један пут приберемо и размнслимо, да ли нам не треба већ завршпти ове давно отворене несрећне нартнске рачуне, који се на начцн, који се у тужби предлаже, још за дугн низ година неће завршптп, п из којнх ће за Србију само нови потреси, нове беде, нове несреће потећи? (Жагор). Молим вас, господо, дозволите мп да говорим, иемојте ме прекпдати у говору, јер ја сам решен да останем на овом месту до сутра и све дотле док не нскажем што имам да кажем. Потпредседник. — Чујмо, господо, говорппка. М. Гарашанин (наставља). Зар није већ време и зар ово не би бнла нрилика, да се задахнемо цравпм и здравпм ннтересима Србпје, да со одушевимо истипском потребом, коју Отаџбннв осећа за миром н опорављењем, на да један нут својом вољом прекннемо дугачку п несрећну еру међусобног трвења н цепања, еру криза н нотреса, еру мржње н осветеР.Зар нпје време да већ нитомије приступнмо теднн другнма, на да спустимо завесу заборава нреко свнју дојакошњих несрећннх грешења и да их узајамним опропггајем великодушно нребрншемо, јер у тим грешењима — иризнајмо то даиас, господо, огворено пред народом — свака од нашнх полнтичкпх странака има шта да пребршпе, јер свака у н.има свога одређеног удела има? Обуставимо, господо и браћо, дивљу и страшну иартиску борбу, која је до сад Ср-

бију само штетила и раздирала, а нас пред светом само унижавала. Доста је, госиодо, Србпјп двадесет н пет година нагаих партнзанских нарница и теранција. Она је заморена н већ изнемаже. Она је жељна одмора и онорављења, жељна је озбиљнога рада натег. И само за то што је оиа тога жељна, само је зато, народ срнски и поздравно чнн од 1 Аирила једнодушннм цоздрављем. У том акту ппје Србпја угледала ни победу радпкализма, нити пораз либерализма, него здрави п креики аукторнгет Краљев, ко.ји се уноси нзнад наше партиске застрањеиости, васиосгавља законитосг, утврђује ред п на тај начин омогућава и обећава илодан и кориотан рад. Само је зато и страни свет тај акг ноздравио сеојим симпатнјама. И ако нам је стало за тнм, да тај нлеменити акт Краљев очувамо у пуиој чистоти п снази његовој, ако нам је стало за гим да се наши иријатељи једном овеселе, а да наши непријатељи на страни у својој злурадости, заиеме, онда пресецајмо. браћо, иресоцајмо руком решеном н поузданом овај иесрећни силет партнзанства, мржње и освете, којп тако одавно обмотава и дави Србпју. Развијмо — или боље рећи развнјте ви, којн сте радикалн, којп сте у могућностп и сназн, ви којима је тај срећнн удес у део пао — развијте, велим, заставу слоге ц љубави, заставу великодушности п онроштаја Под том заставом за вас, господо, има само части, а за Србпју само здрава живота н озбиљне снаге. Развијте ту заставу; крените са њом наиред, покајатн се нећете, јер ћете се учинитн заслужни за Отаџбину. На томе путу наћи ћете ви, господо, уза се, — не само либерале, раднкале н напредњаке — то је мало, врло мало — наћи ћете цели народ срнскп, а што је још и преко тога важније, иаћи ћете целокупно Српство. То ће бити први озбиљни корак на нуту нашег политичког моралисања, а носле дугих година, ирви озбпљни корак на путу наше националне регенерација. И кад вам ово овако говорим, не говорим вам као нанредњак радикалима, не говорим вам из каквих личних п нартиских нобуда, а пајмање вам говорим за љубав либерала и њихове странке. Кад бих ја пошао за иартнскпм захтевима, сви би мн цартиски интереси императивно наређнвали, да вама радикалима из све снаге иомогнемо, да се што даље отнснете путем, којнм сте креиули. Са либералима мп никад шппта до сад заједнички нисмо пмали, па ни данас немамо. За то нам је цела наша напредњачка ирошлосг сведок. Али, господо, ја вам овако говорим зато, што је пред нама једно озбиљно питање Отаџбине наше, а кад је о њој пптање, кад је нитање о њеном угледу на страни, о њеном државном и нацноналном значају, — онда ми напредњаци, не впдимо пред собом ни радпкале, нн лнберале, ни напредњике, ми онда гледамо само Србе и Србију, и кад су нам онп иред очнма, нема тих личних и страиачких осећаја, које ми напредњаци ннсмо кадрн п решени да у себи угушимо. Хоћете ли тим нутем, господо, ево нас да са вама пођемо. Покушајте! Пружпте руку! Прихватићемо је. Али ви ни тим путем нећете. Ви сте нзабрали један нут, којн нитп одговара правди, пи државном разлогу, нут у толикој мери једноетран, да ћемо се ми, напредњаци, који смо овдо и којп у једностраност нећемо нп за наш рачун, а још мање за туђ, уздржати од сваког учешћа V овоме послу, желећи вама на томе путу, срећан пуг и остављајућп вама сву славу, ако па таквом путу још у ошите какве славе бити може. Марко Петровић — Стање здравља не би ми никако дозвољавало, да узмем реч данас по овоме иитању, — али дужносг према важносги исгога иитања, тера ме, да узмем реч и да се ио овоие одужим мојој савести и заклетви поеланичкој у овом важном нптању. Две су впсте радника у јавном животу друштвеном. Једни су радницн па пољу јавнога посла, а други су радницн на иољу прпватног посла. Радннци на нрнватиом нослу жању корнсг или штету незавпсно од сваке одговорностн наснрам сваког; радници на јавном послу врше све нослове по дужности, да даду одговора и рачуна за те послове и да за њих добију или славу и натраду, пли одговорност, па и казну. И пред нама