Народна скупштина

29 САСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАНА 253

Једииа је срећа, што од свију војниаа ипсу сви пуцали на народ него ваљда десет, а осталп су пудали преко њога, али преко 4000 убојних метака нзбачено је и разуме се народ, се повуко, пошто је пало 40 мртвих п рањених. Војска је зашла носле, те је мртве на гомилу као осталу стову потрпала, а капетан? — капетаи, орган Рнбарчев —• викнуо је, да ту пашчад треба закопатн. Таква управа чииовника и у оној зеиљи, где пикаквог Устава ни закона нема, за осуду је. а камо ли, браћо, у нашој држави, где су јасно Устав и законн сваком грађанпну одреднли дужнести и гр&ђанска права, и ту мора битн суда, и то: смрт за смрт. Внчу: („ Тако је".) Поубијали су опљачкалн, разграбили, и обпли школу, чпм је у Горачпћу пуцањ пушана арсстао. Еао што видпте браћо, народ је бранио своје право, и онет понавл,ам, јер морам, даје за вас и слушаоце јасиије. Еад је официр запигао. како се нравда општински суд, иредседнпк Милпћ Ружичић читао јо решеи.е, које су добили од Државног Савета, читајући њега је капетан те чете гађао у главу, те је решење крвљу ионрскано (показује), и ево ја га пред овај свети дом износим, а богме да и кривца главног изнесем пред суд, па на Карабурму. Ово је браћо оружије, (растресајући крвава решења пред Скупштииом) којпм су се бранпли Горачпћанн, потомци врсних бораца за ову отаџбнну, на норед овог јошт и за устав и остале законе, док су их и својом крвљу иосули. Крв Рибарца и његову тевабију појела. Молим Скупштнну да мн не замери, што износим овде те ругобе, али, кад је овако могао Рибарац радити, кад је могао овде бацати срам на радикалну владу Тома из Врање, износећи крвав јаглук једне Туркиње девојке, што ија, разуме се осуђујем, опда ће битп далеко пре дозвољено Ранку Тајсићу, да устане да бранн уставна права и закои у погледу горачићана, који су пред својом суднпцом и школом изгинули бранећи своја права. ( в Живео"). Ова страшиа афера у Горачићу не може се опрати вековима, она ће остати прљаво дело, за једну владу, која је за неко време владала у једној уставној земљи. Ово.шко о Горачићском боју на лицу места, сад да пређем даље. По свршеној паљбп, тобџпје, коњица и остала војска околна све рањепе и здраве хватали су и везивали док су до стотину ухватили п све два п два повезали, па тај ланац држали у месту, док су регенти са другом војском и старешпнама, школу обили п данак покуипли, — мртве претресали и иљачкали, где су и кмету Ружичпћу 17 банки из чантре одиели, иа онда све мртве збацили у једиу апсапу и отшпли у Гучу са илијеиом — повезаним робљем, и све затворилн у апсане, како здраве тако и рањене, а нешто но ходницима, тако да су рањени осваиули везани и то полу мртви, од којих су многи н иомрли. Овака недела не даду се, господо, оправдаги но и опет вам кажем да овде морају судови дати смрт за смрт, — то правда захтева, то увређена сиротиња тражи, то јавно мњење захтева, па тек да стварп пођу својим током. ( Тако је ) А шта мислите, шта је било са мртвим? Они су на прнступу сваке животиње бпли три четирн д ша, јер народ је тражпо да мртве сваког лекар прегледа и уверу да о смрти, а полиција и старешине нису далп, и тако је ирошло три дана док разна жпвотиња поотпадале удове тела од мртви, разграбила и однела није, — а народ у тој општпни сав у црно увијен, кукао је по страшној цичи н снегу и молпо да ии се прегледају лешеви мртвпх, па са уверењем лекарским даду на сарану, но све је бадава било. Затворепима у Гучи до стотпну горачићана, дошао је исљедни суди.ја и онако готове ставпо у оптузкно сгање и притвор, а рањенике које је затеко живе упутио је у болннцу. И суд окружни ослободио је све горачићане, да нема места да се састављају у притвор, а огласио својни решењем да је зато крива државна власт. За све то време од 20 фебруара па до 25 пстог, чпновници полицијски летели су као бесомучни ио народу, па народу претили, који тражи бпрачке карте са овим речима: да ћемо ми вама бирачке карте и то војничке као у Горачићу и ти-

јањсвој ошнтини, иа Нете ви знати шта је власт, — а г. Мплан Јовин, капетан во.јени, он је у Чачку често фално се при чашп нива за своје војиичке нобеде у Горачпћу. Г. Рибарц, бранећи своја недела, догакао се једнога пзвештаја из ужичког округа, па каже како ће бити добра у овој земљи, кад су 30 новембра отишле на Цетине ваше денеше, којнма се честита слава извесном лпцу и помислите да у тпм честиткама има честптка и једног практиканта, а на име Самче Савића, практиканта из Ивањпце, па онда на то г. Рибарац велн тпта је нмала друго влада да ради, него да стаје иа пут таквим случајевпма, алн оно гата је радио г. Рибарац пгто је заборавно да каже: испратио је једну чету војске нз Ужпца у Ивањпчу а не у цељи да спречава честитке но да учини апел на народ, те да би нзбори шго правилпије испали. Његов каиетан Сава Лазаревић и канетаи војни некакав Ннкола, ухватили су кмета пз Лашчића, кмета из ндјвеће радикалне оиштине п иа мртво га име испребнјали на ћуирији мо1>авичкој и тако га измрцварили да је једва остао жив, а пасигурио би га и убили да га није патрола од ових зликоваца отела! Зар то'није једна права, дахијска, пустахијска владавина, зар то може битп влада, која влада у уставпој земљи, у земљи која је дожпвела три Устава. Први је Устав турски. други је либерални, а трећи је овај данашњп, који нмамо. И под овим, тако слободоумннм Уставом могло је тако што год да се деси! Алн није чудо, лнбералп о Уставу још мисле као да је сада 1836 годнпа, кад су поиечитељи владали. Они никако не могу да се навикну на то, да је уставност заједничко добро свих грађана ове земље, него по урођеној својој скромности они су увек навикнутп, да је та уставност створеиа једино за њихово ужпвање. Ви сте сведоци како је жалоспа одбрана онтуженога минИсгра у овој тачци, да је довољно навести само овај један факт, па да се онтужени министар осрами, да не сме ннкад ни као адвокат ни као Србин изаћи пред Народну Скунштнну, ии иред лице народа сриског. Даље оптужеии мипистар г. Рибарац признаје, да је нанисао белешку да нредседници онштннских судова ие следују нознвима судске власти, само, велн, та белешка као наредба није нпкоме експедована. Ја смем са снгурпошћу тврднти да су све те наредбе тајним путем дошле. Јуче сте од г. Дединца чулп како је рађено, да је њнн суд окружнп, иа и други оудови, небројено нута тражили које кога од опгужених, но да пикога нису добили. Државнп Савет небројно је нута тражио акга преко полиције за разне изборе, или слао решења о разпим изборима, на ипти су тражена акта добјена, нити решења на повратни рецепис натраг враћепа од суда. Дакле, Савет нпје их могао добити. Вплоје ио 10—-20 н бОтужби, инико ихнатражење ннје могао добпти. На прилику било је 10 тужбп о Црнчевићу, и суд по тужби Црнчевпћа никако није могао добавнти. Дакле, то је чист рачун за најиростијег човека, даје цео апарат полицпјски, да је цео војени аиарат стојао на услузи либералпом кабинету да постигне своје цељи. Такав рад једне владе не сме без осуде остати, пначе памтите шта ће вас постићи, ако нустите ове оптужене министре без казне, оида и у будуће иаћп ће се људн, који ће казати на кад су могли да јашу овај парод та и тавлада и ништа да им не буде, онда можемо и ми. Односно растернвања одбора у нашем округу, оптуженп миннетар потврдио је говором оно гато је у тужби наведено. Главни Зирачкн одбор округа рудиичког био се поделио на двоје: већина је бнла мишлења; да се у 6 општина изврши попова избор и кад би се извршио онда либерали не бп имали ни оног једног посланика; мањина одборска жали се минпстру унутр. дела и министар и ако ннје имао права да решава нареди, да се отму акта п одбор расгера са војском ако ие друкчије, — дакле то је задовољење и мањппи и већинп одборској. Радп упоређења овог мпнпстровог рада дозволте ми да вам: испрпчам једну народну причу. Једна народна причица велн: „да се једном иожгђуу два мишића око парчета слапине, нису могли да га ноделе никако п тако пзађу пред иачка као судију, да пм он као поглавар правично подели. Мачак погледа младе мишиће н комад сланнне, мало нромисли да ли да судн у корист своју, на ће рећи: Ја не могу друкче да судим